НАГРАЂЕНА ПЕСМА „НА ОСТРВИМА БЛАЖЕНИХ“ ОБЈАВЉЕНА У АПРИЛСКОЈ СВЕСЦИ ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Саши Радојчићу, песнику из Сомбора, припала је награда Ленкин прстен, коју Општина Србобран додељује за најбољу љубавну песму објављену на српском језику од новембра 2012. до новембра 2013. године. Овогодишњи жири за доделу Ленкиног прстена – др Зоран Ђерић (председник), др Драгана Белеслијин и Биљана Пушкар –у ужи избор уврстио је и песме Гордане Ђилас и Марије Шимоковић. Одлука да песма „На острвима блажених“, објављена у априлској свесци Летописа Матице српске, буде награђена донета је једногласно. Уручење награде је 17. новембра 2013. године, у 19 часова, у згради Позориштанце у Србобрану.
У организацији Епархије зворничко-тузланске и Епархије бачке 4. новембра 2013. године представљена je књига „Детлачки евхологион” у издању Епархије зворничко-тузланске.
У Београду је отворен 58. Међународни сајам књига под мотом „Простори слободе”. Традиционалну културну манифестацију отворио песник Љубивоје Ршумовић, а посетиоцима се у име земље почасног госта Пољске обратила Олга Токарчук, позната пољска списатељица, овогодишња кандидаткиња Пољске за Нобелову награду. 
Током 2013. године различитим манифестацијама обележавана је 250-та годишњица од оснивања Шајкашког батаљона. У то је, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, било укључено више установа. Матица српска је свој главни допринос дала 19. октобра, када је у њеним просторијама, у организацији Одељења за друштвене науке одржан међународни научни скуп Шајкашка, простор становништво прошлост. Имајући у виду чињеницу да значај Шајкашког батаљона далеко превазилази оквире војне историје, односно да су његово оснивање и постојање усмеравали целокупан развој једне области у Бачкој, на скупу су учествовали, демографи, етнолози, социолози и историчари различитих стручних усмерења. На тај начин је из перспективе нашег времена и нових научних резултата, указано на различите феномене везане за Шајкашку.
У сарадњи Матице српске и Радио-телевије Србије у Едицији Едицији „Рара” изашло је поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”. Поред тога што је био врстан богослов и теолог, Радослав М. Грујић је српској култури дао велики допринос пре свега на пољу историографије. Централна тема ове књиге је утемељење школа и просветног система код Срба у време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића и довођење руских учитеља у српску средину. По далекосежности значаја за српску историју XVIII века, из данашње перспективе посматрано, овај долазак руских учитеља, а са њима и руског утицаја на српску просвету и културу, могао би се сравњивати са значајем Вукове језичке реформе за српску историју XIX века. Ретке су личности у нашој историји које су као Грујић цео живот посветиле стварању и заштити културних добара од највећег значаја за цркву и народ. Као одговор на историјски увод оптужнице против Срба на Велеиздајничком процесу у Загребу, Грујић је написао своје чувено дело Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја, а у време другог светског рата успео је да спаси мошти најзначајнијих српских светитеља од усташког уништења. Књигу је приредио и поговор написао др Ђорђе Ђурић.