25. септембра приређен је концерт клавирског дуа, ТЕА ДИМИТРИЈЕВИЋ – ДЕЈАН СУБОТИЋ. Изведен је програм: СРПСКА МУЗИКА ЗА КЛАВИР ЧЕТВОРОРУЧНО.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

У оквиру програма „Дани Републике Српске у Србији” 10. септембра 2014. године у 16 часова у Свечаној сали Матице српске представљено је ијекавско издање Правописа српскога језика, објављено у сарадњи Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији. Том приликом присутнима су се обратили: председник Матице српске проф. др Драган Станић, министар просвете и образовања у Влади Републике Српске др Горан Мутабџија, члан Градског већа Новог Сада задужен за културу Вања Вученовић, академик Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Промоцији су присуствовали: амбасадор БиХ у Републици Србији проф. др Ранко Шкрбић, председник Друштва Матице српске у Бањој Луци проф. др Младен Шукало, генерални секретар Друштва Матице српске у Бањој Луци проф. др Драго Бранковић,  академик Александар Буха, директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, декан Академије умјетности у Бањој Луци Лука Кецман, представници средстава јавног информисања и многобројна публика.

Принц Евгенијe Савојски (1663-1736) био је једна од истакнутих личности у Европи свога доба, док је у историји Хабсбуршке монархије остао упамћен не само као њен највећи ратник него и као један од највећих државника. На западу је зауставио војске најмоћнијег владара на континенту Луја XIV; на југоистоку су захваљујући његовим победама Османлије коначно потиснуте преко Дунава и Саве а власт аустријске династије проширила се на цео Панонски басен. Поред тога, за његово име везују се највиши домети барокне и почеци културе просветитељства у Аустрији. Знатно је обележио и историју Срба, и то у једном, по њих преломном времену али се наши историчари нису њиме бавили нити је преведено ишта вредно помена. Књига Евгеније Савојски и његово доба није  класична биографија у којој се сва пажња усмерава на појединца. Његов животопис представља везивно ткиво за казивање о епоси у којој је играо важну улогу. У том широком контексту збивања у различитим деловима Европе своје место добили су и догађаји из српске историје.

Рукописно одељење Матице српске биће затворено за јавност због реновирања у периоду од 9. јула до 15. августа 2014. године.

Уређивачки одбор Српске енциклопедије изражава крајњу забринутост и протест због несхватљивог умањења финансијских средстава намењених за извођење овог  капиталног пројекта чији су носиоци израде Матица српска и Српска академија наука и уметности, а извршни издавач Завод за уџбенике. То умањење за 60% потпуно зауставља рад на овом пројекту сводећи га на голо одржавање професионалног тима од свега 6 запослених. У оквиру износа од 8 милиона динара, колико је надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије наменило пројекту Српске енциклопедије у 2014. години, нема ни једног јединог динара за исплату аутора текстова, рада стручних редакција и консултаната, ликовно-техничке редакције, чак и највећег дела неопходних материјалних трошкова (укључујући канцеларијски материјал, трошкове струје, телефона, грејања и сл.). Отуда постаје јасно да се оваквом одлуком Министарства уводи најнижи могући ниво функционисања Српске енциклопедије који онемогућује било какав позитивни радни учинак. Извођење Српске енциклопедије регулисано је Законом о Српској енциклопедији из децембра 2005. године. Тај Закон је дефинисао реалну друштвену потребу за оваквим пројектом и неопходност да Срби најзад добију своју националну енциклопедију. У околностима у којима се умањују средства за извођење Српске енциклопедије намеће се закључак да је у Министарству просвете, науке и технолошког развоја неко одлучио  да се поменути Закон о Српској енциклопедији само делимично спроводи, те да се став о неопходности израде Српске енциклопедије потпуно доведе у питање и оспори. Зато је неопходно што пре овакве крајње опасне тенденције зауставити и тиму Српске енциклопедије, који окупља преко 1.100 стручњака из најразличитијих области, омогућити елементарне услове за наставак посла. Забрињавајуће је одсуство политичке свести о друштвеној важности укупних енциклопедијско-лексикографских послова у српској науци и култури. Отуда би било неопходно да се овим пословима призна приоритет у области српске научне политике и да се то јасно искаже сталном друштвеном бригом исказаном за ову врсту организоване делатности. Уколико се тако не буде поступило, српска држава ће својом небригом довести до краха националну енциклопедистику и лексикографију. Српска научна заједница, а пре свега Матица српска и Српска академија наука и уметности, поставиле су основу за изузетно снажан развој ових дисциплина. Неопходна је, међутим, јасна политичка воља коју може да искаже само српска политичка заједница, а пре свега српска држава. Уколико оваквог исказивања политичке воље не буде било и уколико се не изгради јасна развојна стратегија у овој области, српска држава ће начинити непоправљиву штету сопственој науци и култури. Искрено се надамо да овакво безумље неће бити почињено, те да ће се неко, друштвено одговорно решење благовремено пронаћи. Отуда позивамо све добронамерне и самосвесне припаднике српске науке, културе и друштвене заједнице да својим гласом подсете оне који одлучују да се неке ствари никако не смеју починити. С обзиром на то да угрожавање Српске енциклопедије садржи све елементе културног суицида, надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја би морало смоћи снаге да се одупре овом страшном искушењу.

Уређивачки одбор Српске енциклопедије

Уредништво едиције Прва књига  Матице српске у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Соња Веселиновић, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и  Иван Радосављевић на  седници од 20. маја 2014. године усвојило је

Издавачки план за 2014. годину:

264. (књига у едицији) Барбара Новаковић, Приче

265. Марија Павловић, Хорор приче свакодневице

26. јуна  приређенo je музичко вече посвећено 150. годишњици рођења Рихарда Штрауса. Изведена је мелодрама за наратора и клавир Рихарда Штрауса Инох Арден, према поеми Алфреда Тенисона.

Учесници програма  били су Миодраг Милановић, наратор и Слађана Аћимовић, пијанисткиња.  Поему је с немачког превео Јован Јовановић Змај, а  адаптирао Миодраг Милановић.

Цео догађај je снимљен и може се погледати у видео архиви.

У оквиру Одељења Матице српске за природне науке објављена је монографија доценткиње Државног универзитета у Новом Пазару др Тање Солдатовић УТИЦАЈ СУПСТИТУЦИОНИХ РЕАКЦИЈА КОМПЛЕКСА ПЛАТИНЕ(II) СА БИОМОЛЕКУ-ЛИМА НА ЊИХОВУ ЦИТОТОКСИЧНОСТ. Књига је резултат ауторкиног дугогодишњег рада на проучавању монофункционалних, бифункционалних и динуклеарних комплексних једињења платине(II), њихове интеракције са сумпор и азот донорским биолошки значајним молекулима и испитивању токсичних ефеката ових једињења ради потенцијалне хемиотерапијске примене. Монографија која је пред нама доприноси бољем разумевању унутарћелијских процеса приликом примене дејства антитуморских агенаса на бази платине као и објашњењу токсичних дејстава хемиотерапеутских лекова. Књига је на 102 странице подељена на пет поглавља те је конципирана као научна монографија и биће корисна научним радницима и полазницима последипломских студија.

Mатица српска је 11. јуна 2014. године представила своје ново капитално издање УМЕТНИЧКА ТОПОГРАФИЈА НОВОГ САДА. Аутори књиге су Донка Станчић и сарадници Олга Микић, Милош Арсић, проф. др Бранко Бешлин, др Предраг Медовић, Слободанка Бабић и Јасмина Јакшић. Поздравну реч упутио је  проф. др  Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили проф. др Ненад Макуљевић, др Бранка Кулић, проф. др Бранко Бешлин и Донка Станчић.

Цео догађај  je снимљен и може се погледати у видео архиви.

Поводом дана Светих Ћирила и Методија  30. маја 2014. у 12 часова у Свечаној сали Матице српске беседио је протојереј – ставрофор проф др Димитрије Калезић на тему Солунска браћа у свом и нашем времену. Делове службе Светим  оцима равноапостолним Ћирилу и Методију говорио је глумац Томислав Кнежевић, а присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.