Поводом 200 година рођења Петра II Петровића Његоша 3. децембра 2013. године, у 19. часова, у Свечаној сали Матице српске одржана је (трећа) манифестација „Разговори о Његошу”. Своја саопштења су изложили: академик Љубомир Зуковић, Његош и Вук, проф. др Милош Ковачевић, Његошев однос према српству и српском језику, проф. др Милош Ковић, Његош и националне идеологије XIX века,  а песник Благоје Баковић казивао је стихове.

2. децембра 2013. године у 19 часова, у Салону Матице српске одржано је књижевно вече Српска  поезија у преводу проф. Роберта Ходела, Hundert Gramm Seele i  Sind Flügel wohl. У програму су учествовали: Весна Матовић,  Душан Иванић,  Бојан Јовић, Јован Делић и Роберт Ходел, преводилац и састављач избора и антологије

28. новембра приређен је концерт  Милици Стојадиновић, сопрану, Саши Петровић, тенору уз клавирску сарадњу Маје Грујић. Изведена су дела Исидора Бајића, Станислава Биничког, Едварда Грига, Ђузепеа Вердија, Франца Лехара, Џорџа Гершвина, Рихарда Штрауса, Руђера Леонкавала, Јосипа Хацеа, Винченца Белинија итд.

Цео концерт снимила  је  Радио – телевизија Војводине.

У Свечаној сали Матице српске 28. новембра 2013. године представљен  је рад Института за савремену историју из Београда.  Присутне је поздравио  потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин. На почетку је потписан је Споразум о сарадњи Института и Матице.  Споразум су потписали проф. др Момчило Павловић, директор Института, и  проф. др Драган Станић, председник Матице српске. (даље…) →

Матица српска, Новосадски клуб и Друштво пријатеља цвећа и зеленила организовали су вече посвећено природи Војводине.

У Свечаној сали Матице српске 27. новембра 2013. године мр Оливер Фојкар одржао је предавање Природа Војводине у документарном филму. (даље…) →

У Свечаној сали Матице српске, 26. новембра 2013. године, са почетком у 19 часова одржано је представљање капиталног дела из историје Срба на територији Угарске СРБИ У УГАРСКОЈ: 1790–1918. угледног историчара и академика Василија Ђ. КРЕСТИЋА. (даље…) →

На седници Уредништва Зборника Матице српске за сценске уметности и музику,  одржане 15. марта 2013. године, закључена је  свеска 48, обима 17,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај  свеске 48 чине: студије, чланци, расправе (15 радова); сећања, грађа, прилози (2 рада);  прикази (3 рада); Именски регистар и Упутство за ауторе.

Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 48, година 2013.

На седници Уредништва Зборника Матице српске за ликовне уметности, одржане 13. марта 2013. године, закључена је свеска 41, обима 39 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за ликовне уметности који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај  свеске 41 чине: чланци, расправе, прилози (15 радова), прикази (5 радова); БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА ОБЈАВЉЕНИХ у Зборнику Матице српске за ликовне уметности 1–41; Именски регистар; Географски регистар и Упутство за ауторе.

Зборник Матице српске за ликовне уметности бр. 41, година 2013.

Поводом 200 година рођења Петра II Петровића Његоша 19. новембра 2013. године, у 19. часова, у Свечаној сали Матице српске одржана је (друга) манифестација „Разговори о Његошу”. Своја саопштења су изложили: проф. др Славко Гордић, Његошеви трагови у српском песништву двадесетог века, проф. др Војислав Јелић, Његош и poeta doctus, проф. др Часлав Копривица, Његош као писац српског ентитета и српске ситуације и др Бранка Радовић, Нове композиције (српских и црногорских аутора) инспирисане Његошем.

У организацији Градске библиотеке Нови Сад и Матице српске 14. новембра 2013. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига чији је аутор Радован Ждрале „Христова књига косовска” у издању Прометеја и Библиотеке „Бранко Радичевић” из Житишта. О књизи су говорили проф. др Јован Делић, Зоран Колунџија, академик Рајко Петров Ного и аутор.