(CIP 78+792(082), ISSN 0352-9738, COBISS.SR-ID 16339202) покренут је 1987. године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетским и теоретским проучавањима позоришне и музичке уметности. Oбјављују се искључиво оригинални научни радови – из театрологије, музикологије и етномyзикологије. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Све радове који стигну у редакцију оцењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих. Зборник се штампа на српском језику ћириличким писмом, са резимеом на енглеском. Рукописи које аутори пошаљу на једном од светских језика штампају се у оригиналу, са већим резимеом на српском. Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научнe студије, 2. нова архивска грађа, мемоарски прилози, 3. прикази и некролози. Прве две рубрике Зборника имају сажетке, кључне речи, резимеа на страним језицима по избору аутора, а сви објављени текстови УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Зборник излази редовно, два пута годишње у обиму од око 25 ауторских табака. Сваки број садржи именски регистар, а доспева разменом у око 100 библиотека у свету.
Редакција Зборника Матице српске за сценске уметности и музику:
др Живко ПОПОВИЋ, главни и одговорни уредник
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
др Мирјана ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Зоран ЂЕРИЋ
(Српско народно позориште / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности)
др Каталин КАИЧ
(Професор емеритус Универзитета у Новом Саду)
др Зоран МАКСИМОВИЋ
(Позоришни музеј Војводине)
др Ивана ПЕРКОВИЋ
(Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Ира ПРОДАНОВ КРАЈИШНИК
(Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Катарина ТОМАШЕВИЋ
(Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
др Јернеј ВАЈС (Словенија)
(Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет)
др Јадвига СОПЧАК (Пољска)
(Универзитет у Лођу, Катедра за славистику)
Архива:
број 70, година 2024.
број 69, година 2023.
број 68, година 2023.
број 67, година 2022.
број 66, година 2022.
број 65, година 2021.
број 64, година 2021.
број 63, година 2020.
број 62, година 2020.
број 61, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2018.
број 57, година 2017.
број 56, година 2017.
број 55, година 2016.
број 54, година 2016.
број 53, година 2015.
број 52, година 2015.
број 51, година 2014.
број 50, година 2014.
број 49, година 2013.
број 48, година 2013.
број 47, година 2012.
број 46, година 2012.
број 45, година 2011.
број 44, година 2011.
број 43, година 2010.
број 42, година 2010.
број 41, година 2009.
број 40, година 2009.
број 39, година 2008.
број 38, година 2008.
број 37, година 2007.
број 36, година 2007.
број 34-35, година 2007.
број 32-33, година 2005.
број 30-31, година 2004.
број 28-29, година 2003.
Посебна издања
1. Др Нице Фрациле, ВОКАЛНИ МУЗИЧКИ ФОЛКЛОР СРБА И РУМУНА У ВОЈВОДИНИ, 1987, 616.
2. Др Божидар Ковачек, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, Др Душан Рњак, О ТЕАТАРСКОМ ДЕЛУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА, 1988, 152.
3. Др Миленко Мисаиловић, ТРАГЕДИЈА ВЛАСТИ И ВЛАДАЊА, Значења Софоклове трагедије ЦАР ЕДИП, 1988, 368.
4. Зборник радова, АНТИЧКИ ТЕАТАР НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1989, 188.
5. Др Мирјана Веселиновић, УМЕТНОСТ И ИЗВАН ЊЕ, Поетика и стваралаштво Владана Радовановића, 1991. 224.
6. Корнелије Станковић, СРПСКО НАРОДНО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ (Три књиге, 1,2,3, фототипско издаwе. Приредила др Даница Петровић) суиздавач: Српска академије наука и уметности, 1994, 150.
7. Др Зоран Т. Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ, суиздавач: Музеј позоришне уметности Србије, 1996, 588.
8. Др Софија Кошничар, РАДИО ТЕАТАР ПРОЗЕ АНДРИЋА, ЦРЊАНСКОГ И КРЛЕЖЕ, 1996, 328.
9. Др Мирјана Веселиновић, ФРАГМЕНТИ О МУЗИЧКОЈ ПОСТМОДЕРНИ, 1997, 188.
10. Др Петар Марјановић, СРПСКИ ДРАМСКИ ПИСЦИ XX СТОЛЕЋА, суиздавачи: Факултет драмских уметности, Београд, Академија уметности, Нови Сад, 1997, 356.
11. Мр Ана Матовић, БЕЋАРАЦ У ВОЈВОДИНИ, 1998, 164.
12. Др Јадвига Сопчак (Јаdwiga Sоbczak), ПОЉСКА АВАНГАРДНА ДРАМА У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945-1990), 2001, 462.
13. Др Душан Рњак, РЕДИТЕЉСКЕ КЊИГЕ ЈОЦЕ САВИЋА, 2001, 230.
14. Драгољуб ─ Драган Шобајић, ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ, портрет уметника, 2003, 137.
15. Др Зоран Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР 1 У СКОПЉУ (1913-1941), 2005, Мирослав Мики Радоњић, СТЕРИЈА У ОГЛЕДАЛУ 20. ВЕКА , суиздавач: Позоришни музеј Војводине, 2006, 142 стр.
16. Др Живко Поповић, СТЕРИЈИН ТВРДИЦА У ПОРЕЂЕЊУ СА ПЛАУТОВИМ, ДРЖИЋЕВИМ, МОЛИЈЕРОВИМ И ПУШКИНОВИМ, 2006
17. Сава Илић (Јелена Јовановић, приредила) МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ СРБА, ШОКАЦА И КАРАШЕВАЦА У РУМУНИИЈИ. 2006.
18. Мр Драгана Јеремић Молнар, СРПСКА КЛАВИРСКА МУЗИКА У ДОБА РОМАНТИЗМА (1841- 1914) , 2007
19. Др Нице Фрациле, МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ, Антологија, Избор 1., 2007
20. Зборник радова ВАГНЕРОВ СПИС ОПЕРА И ДРАМА ДАНАС, 2007
21. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, 2007
22. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, други том (ДРАМАТИYАЦИЈЕ У ВРЕМЕНУ), 2008.
23. Проф. др Соња Маринковић, МЕТОДОЛОГИЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА У МУЗИКОЛОГИЈИ, 2009.
24. Биљана Миланковић (приредила): Миленко Пауновић, ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА СИМФОНИЈА – НА ЛИПАРУ, партитура, 2009.
25. Др Катарина Томашевић: СРПСКА МУЗИКА НА РАСКРШЋУ ИСТОКА И ЗАПАДА? О ДИЈАЛОГУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ И МОДЕРНОГ У СРПСКОЈ МУЗИЦИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, 2009.
26. Марко Бабац, БОШКО ТОКИН, (1894-1953), (ПРВИ СРПСКИ ЕСТЕТИЧАР И КРИТИЧАР ФИЛМА) 2009.
27. Миодраг А. Васиљевић, НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ. Приредио проф. др Драгослав Девић. 2009.
28. Др Даница Петровић, (приређивач), Православно српско црквено пјеније по старом карловачком начину удесио Тихомир Остојић.. Издавач је Матица српска у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, 2010
29. Др Весна О. Марковић, Плетенице стилских фигура у омилијама Св. Јована Златоустог. 2010
30. Мр Маријана Кокановић (приредила) Из новосадских салона – Албум салонских композиција за клавир, 2010.
31. Др Зоран Т. Јовановић, Позоришно дело Милана Грола, 2011
32. Ивана Игњатов Поповић, Интуитивни Свет Ранка Младеновића (Драматичарски и критичарски рад Ранка Младеновића), 2011
33. Др Нада Савковић, Театрољубље, Суиздавач Академија уметности Нови Сад, 2012.
У Београду је отворен 58. Међународни сајам књига под мотом „Простори слободе”. Традиционалну културну манифестацију отворио песник Љубивоје Ршумовић, а посетиоцима се у име земље почасног госта Пољске обратила Олга Токарчук, позната пољска списатељица, овогодишња кандидаткиња Пољске за Нобелову награду. 
Током 2013. године различитим манифестацијама обележавана је 250-та годишњица од оснивања Шајкашког батаљона. У то је, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, било укључено више установа. Матица српска је свој главни допринос дала 19. октобра, када је у њеним просторијама, у организацији Одељења за друштвене науке одржан међународни научни скуп Шајкашка, простор становништво прошлост. Имајући у виду чињеницу да значај Шајкашког батаљона далеко превазилази оквире војне историје, односно да су његово оснивање и постојање усмеравали целокупан развој једне области у Бачкој, на скупу су учествовали, демографи, етнолози, социолози и историчари различитих стручних усмерења. На тај начин је из перспективе нашег времена и нових научних резултата, указано на различите феномене везане за Шајкашку.
У сарадњи Матице српске и Радио-телевије Србије у Едицији Едицији „Рара” изашло је поновљено издање књиге Радослава М. Грујића „Српске школе 1718-1739”. Поред тога што је био врстан богослов и теолог, Радослав М. Грујић је српској култури дао велики допринос пре свега на пољу историографије. Централна тема ове књиге је утемељење школа и просветног система код Срба у време митрополита Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића и довођење руских учитеља у српску средину. По далекосежности значаја за српску историју XVIII века, из данашње перспективе посматрано, овај долазак руских учитеља, а са њима и руског утицаја на српску просвету и културу, могао би се сравњивати са значајем Вукове језичке реформе за српску историју XIX века. Ретке су личности у нашој историји које су као Грујић цео живот посветиле стварању и заштити културних добара од највећег значаја за цркву и народ. Као одговор на историјски увод оптужнице против Срба на Велеиздајничком процесу у Загребу, Грујић је написао своје чувено дело Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја, а у време другог светског рата успео је да спаси мошти најзначајнијих српских светитеља од усташког уништења. Књигу је приредио и поговор написао др Ђорђе Ђурић.
У