Добрило Аранитовић

Матица српска и Службени гласник објавили су Библиографију часописа Мисао 1919 –1937 аутора Добрила Аранитовића, чиме је едиција Библиографије обогаћена још једном специјалном библиографијом. Едиција је основана у Матици српској 1968. године, са намером да се у њој објављују књиге израђене на савременим основама научне библиографије.

Библиографија на 474 стране доноси податке о уређивачкој концепцији часописа, о његовом значају за нашу културу и књижевност током безмало две деценије излажења између два светска рата. Библиографска грађа распоређена је према Универзалној децималној класификацији. Из те грађе јасно је да је часопис неговао читав спектар тема, од најопштијих проблема науке, културе и цивилизације, преко филозофије, до географије. Захваљујући томе, као и угледним именима која су сарађивала на његовим страницама, часопис Мисао може у свом времену да се пореди једино са другом серијом Српског књижевног гласника и Летописом Матице српске.

Библиографија садржи пет пратећих регистара: Регистар разрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар неразрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар имена, Регистар преводилаца и Предметни регистар. По први пут приређена је и библиографија прилога објављених у часопису Мисао, која садржи 249 хронолошки поређаних библиографских јединица са регистром имена.

Одбор за прославу 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша основале су Матица српска, Српска академија наука и уметности и Академија наука и умјетности Републике Српске са циљем да се током 2013. године реализује богат програм посвећен великом српском песнику, владики и владару Црне Горе, члану Матице српске и Друштва српске словесности. Седиште Одбора је у Матици српској која је бринула о реализацији Програма. Одбор је благовремено, крајем 2012. године, израдио Програм прославе, а потом се почео обраћати надлежним републичким органима како би се прибавила средства за реализацију прославе. (даље…) →

     „Атлас насеља Војводине” спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Стручна екипа предвођена проф. др Слободаном Ћурчићем дуго и темељно ради на овом подухвату. Ове године објављена је прва од три књиге у којој су обрађена сва насеља Срема. Њени аутори су поред проф. др Слободана Ћурчића и доц. др Млађен Јовановић, пуковник доц. др Александар Илић и др Тивадар Гаудењи.

Књига, на 717 страна у колору, доноси податке о насељима азбучно сложеним. Насеља су представљена савременим картама Војногеографског института, али и историјским од Птоломејеве, римског итинерера „Tabula Peutingeriana”, преко карата које су израдили Лазарус Розетус, Луиђи Фернандо Марсиљи, Алексис Ибер и други картографи, тако да се развој насеља може пратити кроз историју. Демографски подаци су дати на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Свако место представљено је и текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Срема.

У току је рад на припреми књиге о Банату.

     Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново из Новог Милошева, у сарадњи са Матицом српском организивали су културну манифестацију „Дани Теодора Павловића”, која је 14. пут одржанa у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића од 25. до 28. јула 2013. године у Храму Св. архангела Гаврила, под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.

     На овом скупу, 25. јула, Матицу српску је представљала проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. Том приликом, положила је венац на гроб Теодора Павловића у знак поштовања и захвалности првом секретару Матице српске, уреднику Летописа Матице српске и оснивачу Галерије Матице српске.

     У Храму Св. архангела Гаврила, након вечерњег богослужења, проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о Теодору Павловићу уз остале званичнике који су својим излагањима отворили манифестацију.

Записник са седнице Уредништва едиције Прва књига

Уредништво едиције Прва књига у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић,  Иван Радосављевић (Соња Веселиновић послала своје предлоге) на  седници од 12. јула 2013. године усвојило је

Издавачки план за 2013. годину

262. Горан Томић, Незванично мртав,
263.  Жарко Алексић, Кућни биоскоп, поезија

У Новом Саду, 12. јула 2013,                            Јулка Ђукић, стручни сарадник

„Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења у Народном позоришту у Београду, 27. јуна 2013. године:

      У организацији Матице српске, Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске 27. јуна 2013. године у Народном позоришту у Београду одржана је „Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења. На овој свечаној академији у спомен на великог песника своје стихове инспирисане Његошем говорили су песници: Матија Бећковић, Милован Данојлић, Петар Пајић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Мирослав Максимовић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Драган Лакићевић и Иван Негришорац. Његошеве текстове и оне о њему читали су драмски уметници Биљана Ђуровић и Гојко Шантић. У програму је учествовао и гуслар Бошко Вујачић. Програм је одржан пред пуном салом Народног позоришта у Београду.

2. јула 2013. године вицегувернер Народне банке Србије госпођа Дијана Драгутиновић  је у централном холу зграде НБС у Немањиној улици у Београду свечано отворила изложбу Српски новац од 13. до 21. века, која је настала у оквиру сарадње Матице српске и централне банке.

(даље…) →

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић присуствовали су трибини „Развојне перспективе културе у Србији“ 1. јула 2013. године, на позив Министарства културе и информисања у Клубу посланика у Београду.

(даље…) →

Генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић присуствовао је манифестацији „Миланковићеви циклуси“ у Даљу. У родној кући научника, која је уједно и  Културни и научни центар, обележена је 134. годишњица Миланковићевог рођења.

(даље…) →

рођен је 1971. Јарку код Сремске Митровице. Студије историје започео је 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1995. Магистрирао је на тему Политичка биографија Јована Жујовића (2002). Докторску дисертацију Европски утицаји на нововековну српску историографију, од средине 18. до средине 19. века одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010.

Универзитетску каријеру започео је 2001. избором у звање асистента на Одсеку за историју на предмету Општа историја Новог века, где је и данас у звању доцента.

Сарађивао је као стални хонорарни сарадник у Матици српској на пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија од 1995, а данас је члан Уређивачког одбора Српског биографског речника. Члан је Управног одбора Матице српске од 2008. За генералног секретара Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Стручно се усавршавао као стипендиста Руске академије наука, Гете института и Георг Екерт института: Кавала, Грчка (1994); Минхен, Немачка (2001); Брауншвајг, Немачка (2006. и 2007); Москва, Русија (2006, 2007. и 2012); Братислава, Словачка (2011), где је обављао и стручна истраживања.

Објавио је 2 монографије самостално и 3 као коаутор, 2 школска уџбеника, више од 30 стручних радова (чланака, расправа, прилога) и написао преко 100 одредница у лексикографским издањима (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Енциклопедија српског народа). Главни је уредник научног историјског часописа Споменица Историјског архива Срем од 2002.

Публиковао је монографије: Српски интелектуалац у политици, политичка биографија Јована Жујовића (2004), Вук Маринковић, Биографија и научни рад утемељивача физике као модерне науке у Србији (2007); Владе Србије 1805–2005, коаутори Р. Љушић и Љ. Димић (2005), Сремска Митровица, Град вреднији од царске кћери, коаутори Н. Лемајић, В. Гавриловић, Б. Шимуновић Бешлин (2008); Живот и дело српских научника (2008).

Са Момчилом Павловићем коаутор је уџбеника: Историја за 8 разред основне школе (2011. и 2012) и Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера (2010).

Чланке и и расправе објављује у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова са научних скупова: О српским студентима у Цириху 70-их година XIX века, према сећањима једнога од њих (2000); Спољна политика владе самосталних радикала 1905. године (2001); Политичка делатност Јована Жујовића за време ослободилачких ратова 1912–1918. (2002); Васа Муачевић (1851–1928), О Даљском Властелинству (2003); Первая мировая война с точки зрения типичного серпского интеллигента. По дневнику Президента Сербской Королевской Академии (2004); Политички живот Срба у Срему у првој половини XIX века (2007); Јован Жујовић и Први балкански рат, карактеристично сведочанство представника српске научне елите (2007); Влияние русской культуры на творчество Йована Раича, основателя сербской научной историографии, Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина  XX в. (2009).

Учествовао на преко 20 научних скупова и конференција у Србији и иностранству: Срби у источној Хрватској, културни и друштвени доприноси српске националне заједнице, Осијек 2002; Первая мировая война в литературе и культуре западных и юужных славян, Москва, 2003; Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина XX в., Петроград 2008; Стваралаштво Милутина Миланковића, Даљ 2008; Српско-руски односи од почетка 18. до краја 20. века, Београд 2010; Z dejín slovensko-srbských vzt`ahov (Из историје словачко-српских веза) Братислава 2011; Сава Текелија и Арађани, Арад, 2011.