Поштовани пријатељи и сарадници Матице српске,

Обавештавамо Вас да је најављена свечаност доделе награде „Бескрајни плави круг” Владимиру Пишталу отказана. Нови датум свечаности биће благовремено јављен.

Срдачан поздрав,
Матица српска

У петак 15. децембра 2023. године у Матици српској одржан је округли сто „Истраживање српске философије у историји и савремености”.

Главне теме на округлом столу биле су: изучавање светске философије код Срба; присуство и утицај светске философије у српској философији (рецепција); однос српске философије према српској култури, вери, науци, књижевности и уметности; развој философских дисциплина у српској философији; философски правци и оријентације у српској философији; развој српске философске терминологије и историја појмова; српска философија ad personam; српске философске институције; историја српске философије – философска и методолошка питања.

На округлом столу своја разматрања на ове тему представили су: проф. др Слободан Антонић, проф. др Ирина Деретић, др Миша Ђурковић, научни саветник, др Микоња Кнежевић, виши научни сарадник, проф. др Часлав Копривица, проф. др Драган Проле, проф. др Богољуб Шијаковић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак 14. 12. 2023. у свечаној атмосфери и уз велику посећеност, отворена је изложба Ранка Вукељића, сликара који је дуго живео у Аустралији, где је стекао уметничко образовање. Уз пригодан назив „Повратак”, изложбу су организовали Одбор за исељеништво Матице српске и Одељење за ликовне уметности Матице српске. Окупљенима су се обратили потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и аутор Ранко Вукељић, а биле су присутне и Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске и технички секретар Одбора за исељеништво, и Весна Гајић, стручни сарадник Одељења за ликовне уметности и Одељења за сценске уметности и музику Матице српске. Дела Ранка Вукељића, инспирисана српским пределима, фолклором, обичајима, историјом и митологијом одражавају дубоку повезаност сликара са отаџбином у коју се породица Вукељић трајно вратила после много година исељеничког живота. Дела ће бити изложена до краја децембра у фоајеу Матице српске.

У среду, 13. децембра 2023. године одржано је представљање зборника радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“ у Иригу.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске говорио је о зборницима о породици Дунђерски који су резултат сарадње Матице српске и Општине Србобран. Публикације су произашле из истраживања породице Дунђерски из угла различитих научних дисциплина на два научна скупа. О женама из породице Дунђерски и њиховим судбинама говорила др Јована Касаш, а добротворни рад ове породице са нагласком на задужбинарство представила је публици др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Овај програм организован је на основу протокола о сарадњи Матице српске и Општине Ириг.

У среду, 13. децембра 2023. године у 19 сати, у сали за седнице Матице српске одржана је Трећа седница Одбора за исељеништво Матице српске. Чланове Одбора поздравили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Владимир Грчић, председник Одбора, и проф. др Јован Филиповић, потпретседник Одбора, те су им том приликом пожелели успех у раду у наредној години. На седници су разматрани планови о издавачкој делатности, предлогу оснивања Музеја српског исељеништва у Чачку, организацији и предузимању научноистраживачке активности у области миграција и исељеништва, јачању и проширивању стручног капацитета Чланства Одбора и Савета, формирању јединствене базе података националног бића српског народа широм света, као и бројни други предлози и информације који се односе на окупљање српске дијаспоре. Седници је присуствивала и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске и секретар Одбора.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милутина Лује Данојлића, Бена Голосовкера, Мирољуба Тодоровића, Игора Маројевића, Игора Мировића, Рената Вујаковића, те преводи поезије Криса Ејџија и путописа о Далмацији Александра Сапјехе. Рубрика „Есеји” доноси текст Ивана Праштала о роману „Бакоња фра Брне” Симе Матавуља. Тема рубрике „Сведочанства” је Мило Ломпар и његово проучавање књижевног опуса Милоша Црњанског кроз прилоге: Мила Ломпара, Весне Тријић и Радомира Батурана. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Симонида Лончар, Милан Радоичић, Стеван Јовићевић, Тамара Минић, Лазар Букумировић и Јелена Зеленовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак 7. децембра 2023. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2023. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да за дело објављено у 2022. години из области историографије, додели колективној монографији „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћу светова” (Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд 2022) коју су уредили: Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић Душанић и Даница Поповић.

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорио је др Љубодраг Ристић, члан Жирија, а у име издавача Задужбине Светог манастира Хиландара обратила се госпођа Гордана Гаврић. На крају програма присутнима се у име добитника обратио др Срђан Пириватрић, виши научни сарадник. Програм је водио мр Драган Тубић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 7. децембра 2023. године, у Матици српској одржано је петнаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” одржала је др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске. Водећи публику кроз детињство Уроша Предића у Банату, преко одрасле доби проведене у свету и поновном повратку кући – Орловату, др Мишић је уз бројне илустрације и Предићеве цитате на веома инспиративан начин предавањем обележила годишњицу рођења Уроша Предића – 7. децембар.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 7. децембра 2023. године у оквиру манифестације „Јесен Матице српске у Опову”, Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”, у просторијама Општинске народне библиотеке у Опову, представила је заинтересованој публици „Летопис Матице српске”, најстарији књижевни часопис у Европи који наредне године обележава 200. рођендан. Разговор о „Летопису” био је употпуњен видео презентацијом под називом „У сусрет јубилеју 200. година Летописа Матице српске”.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана „Једно здравље”, организовали су два предавања која су одржана у четвртак, 7. децембра 2023. године, у Матици српској. Ово је трећа заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Прво предавање „Трансфузиологија и Једно здравље” одржала је проф. др Бранислава Белић, стални члан Матице српске (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), а друго предавање „Хигијена и Једно здравље” одржала је проф. др Марија Јевтић (Катедра за Хигијену, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Присутни су имали прилику да чују више о концепту „Једно здравље” који препознаје међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.