У петак, 3. јануара 2025. године, у Матици српској потписан је Споразумом о сарадњи у области унапређења информационо-комуникационих технологија између Министарства информисања и телекомуникција Републике Србије и Матице српске под окриљем Владе Србије. Споразум су потписали министар Дејан Ристић и председник Матице српске проф. др Драган Станић уз присуство председника Владе Милоша Вучевића.

У изјави за медије председник Матице српске проф. др Драган Станић захвалио се Влади Србије и Министарству информисања и телекомуникција за донирану опрему рекавши да ће опрема бити од огромне помоћи и да ће рад Матице српске бити додатно унапређен. Том приликом је поменуо и развојне пројекте који се односе на обнову зграде Матице српске и изградњу нове зграде Библиотеке Матице српске.

Министар информисања и телекомуникција Дејан Ристић, изјавио је да се историја српске културе и њено трајање не може замислити без Матице српске. Истакао је да је данас обезбеђена значајна опрема и да је то допринос ИТК сектора у Србији. У завршној речи рекао је да ће његов ресор и даље подржавати културне установе и повезивање дигиталног са културним наслеђем.

На крају се присутнима обратио и председник Владе Милош Вучевић рекавши да је важно да радимо на очувању националног идентитета, а да је Матица српска стуб тог идентитета. Истакао је да модернизација не значи одрицање од традиције и историје, већ да је кључно повезивање савремених технологија са културним наслеђем. Своје обраћање закључио је речима да је најбоља технологија и техника стављена на располагање Матици српској.

У Свечаној сали Матице српске одржана је манифестација „Недеља Косова и Mетохије у Матици српској”, од 23. до 27. децембра 2024. године, у организацији Матичиног Косовскометохијског одбора. Од када је Одбор основан, 2018. године, организују се дани и недеље посвећене Косову и Метохији. То је својеврсни мирнодопски пројекат одбране Косова и Метохије. Поручује се сународницима, који живе на својим вековним огњиштима, да нису сами и да се мисли на њих, онако како Матица једино и може, културом, уметношћу и науком, с намером да се речи чују што даље и да се негује и не заборави косовски завет. Ове године, пет дана, публика је имала прилике да погледа дуодраму „Царе Душане, тражим помиловање”, да присуствује представљању нових књига о Косову и Метохији и да послуша предавање о духовима Косовског поморавља.

У понедељак, 23. децембра у 18 часова одиграна је дуодрама „Царе Душане, тражим помиловање” настала по тексту чувене поеме Десанке Максимовић, коју је адаптирала драмска уметница Марија Бергам. Та поетска дуодрама замишљена је као сусрет личности цара Душана и песникиње Десанке. Они се срећу у Цркви Светог Спаса у Призрену, где, кроз активан поетски дијалог, изаткан од стихова из Десанкине збирке Тражим помиловање, сукобљавају своја уверења: песникиња, искајући милост за све несавршене, и цар, истрајавајући у доследности строгим законима које је прописао. Драмски уметници Марија Бергам и Ђорђе Марковић, уз музичку пратњу Милоша Николића, успешно су одиграли ову поетску дуодраму и, на јединствен и нов начин, пред публику донели раскошну и потресну поезију и дух наше славне песникиње Десанке Максимовић, обележавајући тако јубилеј 60 година од првог објављивања Десанкине збирке песама Тражим помиловање, у издању Матице српске. Присутне је поздравила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 24. децембра у 12 часова представљена је књига Александра Лаковића, Историја српске поезије Косова и Метохије 1951–2022. године. Књига је објављена у издању Дома културе „Грачаница”, а представили су је: мр Живојин Ракочевић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и др Јана Алексић. Говорио је и аутор књиге Александар Лаковић. Поздравну реч је упутио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У уметничком делу програма учествовале су сесетре Симовић и отпевале песму „Да сам извор вода ладна”. Програм је водила др Александра Новаков. „Без ових књига и без ове књиге као круне нашег књижевног стварања на Косову и Метохији ми не можемо сагледати пуну цивилизацијску вредност овог простора, ми не можемо сагледати живот овог простора и, што је за нас већину овде најважније, ми не можемо правилно разумети како се развијала уметност на овом простору, како се развијала поезија и како се развијао тај есенцијално важан књижевни живот”, рекао је књижевник и издавач ове књиге Живојин Ракочевић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 25. децембра у 18 часова представљена је књига Радмиле Тодић Вулићевић, „Руси, Космет и време” у издању Центра Руског географског друштва у Србији.. О књизи су говорили Алексеј Арсењев и Мирољуб Милинчић, издавач књиге. Веома емотивно говорила је и Радмила Тодић Вулићевић. Поздравну реч је упутила др Александра Новаков а у уметничком делу програма учествовале су вокалне солисткиње: Александра Толмачев, Анастасија Костић и Јелисавета Симоновић и отпевале су песме: „Коњ”, „Пећка кандила” и „Догодине на Косову”. Јунаци књиге „Руси, Космет и време” су обични, али и учени руски људи – архитекте, професори, лекари, официри царске војске, монаси и свештеници који су након избијања Октобарске револуције емигрирали у Краљевину Југославију, уградивши своја знања у различите области југа државе. Бројни су капитални пројекти на којима су Руси радили: учествовали су у изради првог урбанистичког плана Приштине, зграде биоскопа „Омладина“, Народног позоришта, Филозофског факултета. Деоница пруге од Приштине до Куршумлије, пут Пећ–Андријевица преко Чакора за Македонију дело су руских инжењера. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 26. децембра у 12 часова представљена је књига Гораждевaц, Јова Медојевића и Бојане Јанџиковић. Књига је објављена у издању Природно-математичког факултета, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Поздравне речи су упутиле: председник Косовскометохијског одбора проф. др Валентина Питулић и госпођа Милена Парлић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије. О књизи су говорили: проф. др Душица Филиповић и аутори проф. др Јово Медојевић, доц. др Бојана Јанџиковић. Програм је водила др Александра Новаков. У склопу овог предавања приказан је Тв запис, документарни филм „Голема Оча“ из 1995. године, редитеља Горана Вукчевића. Од снимања овог филма па до 2000. године из Велике Хоче је киднаповано преко 100 цивила, 35-оро је ослобођено са братством из манастира Зочишта и још седморо ван тога. Биланс је 43-оје киднапованих и убијених Срба и четворо Рома. Са киднапованим и убијеним по доласку КФОР-а укупан број је 84 мештана села и два новинара, која нису из Велике Хоче. Многи које је камера забележила 1995. страдали су за време и пре рата 1999. године. Утолико је и филм који је виђен, драгоценији. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 27. децембра у 19 часова одржано је предавање „Духови Косовског Поморавља”. Намера организатора је да последњи догађај у Матици српској буде баш овај јер је година која је за нама била пуна искушења и невоља и зато је добро да се заврши једном духовном гозбом и да тако призовемо боље дане и године. С благословом Његове светости патријарха српског господина Порфирија и Његовог високопреосвештенства митрополита бачког господина Иринеја публика је имала задовољство да чује поздравну реч епископа новобрдског и викара патријаха Српске православне цркве, господина Илариона. О духовима Косовског Поморавља говорио је, професор универзитета, сликар, конзерватор Саша Филиповић. Током испитивачких радова на живопису и иконопису Цркве Светог Преображења Господњег у Пасјану открио је мошти Свете Босиљке Пасјанске (2019. године). Прича о Светој Босиљки Пасјанској је прича о томе како дух мртвих бди над живима и како су танке нити које спајају и раздвајају земљу и небо.

Други део предавања одржала је проф. др Душица Филиповић. По рођењу Чачанка по опредељењу Косовка, мајка петоре деце, која чува традиционални начин живљења. По вокације професор књижевности, писац чудесног романа Метохијски сфумато где из бездана прошлости износи на видело тајне својих предака запретене у густим отканицама драгачевских ткаља, а које су јој се саме отвориле тек када је стигла на светловезно Косово. Осветлила је духове мушкараца и жена, посебно жена, потпуно усамљених и невидљивих чуварки косовскометохијских огњишта и Христових новомученица. Метохијски сфумато је објављен у суиздавачком подухвату издавачке куће Прометеј из Новог Сада и Хуманитарне организације Косовско Поморавље уз подршку Удружења Корени. Поздравну реч је упутила др Александра Новаков. У уметничком делу програма учествовала је Симона Новаков ученица шестог разреда Музичке школе „Исидор Бајић”. Отпевала је песму „Пасјанска дика”, коју изводи група Нектарија. На крају програма подељени су дарови манастира Драганац с благословом братије манастира. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Дана, 27. децембра 2024. године, у Матици српској предавање је одржао проф. др Душан Сладић на тему „Mеханизам дејства пестицида од значаја за производњу здравствено безбедне хране” у оквиру пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП војводини“ (2021–2024).

Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, а уводно излагање изнео је проф. др Ђорђе Јовановић, који је дао кратак увод и образложио тему, као руководилац пројекта. Рекао је да пестициди нису природна једињења и материје, да је њих створио човек, а оне, као такве припадају ланцу загађивача који су потенцијално, веома велики загађивачи. Наговестио је да ће у предавању бити речи о свему оном што је механизам директне употребе, као и на део онога што се односи на механизам управљања свим једињењима и материјама која потенцијално могу да угрожавају животну средину кроз њихов читав животни циклус. Изложио је и биобиблиографске податке о професору Дупшану Сладићу, да је дипломирао, магистрирао и докторирао на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Награђен је на конкурсу фирме ICN Галеника за најбољу докторску дисертацију. Више пута је боравио на Институту за физиолошку хемију Универзитета Joханес Гутенберг у Мајнцу, Немачка, у оквиру сарадње на заједничком пројекту. За редовног професора Хемијског факултета изабран је 2008. године. Основна област научног рада му је биоорганска и медицинска хемија (механизми деловања антитуморских агенаса, биохемијски редокс-процеси, реактивност и биолошка активност хинонских и фенолних једињења, природни производи из морских организама, лектини, структура и биолошка активност комплексних једињења итд.). Објавио је 109 научних радова у међународним и домаћим часописима.

Проф. др Душан Сладић је у свом предавању указа на чињеницу да пестициди играју значајну улогу у производњи хране, који се користе за заштиту усева од инсеката, корова, гљивица и других штеточина. Широм света се данас користи више од 1000 различитих пестицида, који доприносе повећању приноса и спречава контаминацију хране токсинима које производе штеточине. Примена пестицида је посебно важна у земљама у развоју које се суочавају са несташицом хране. У оквиру овог предавања размотрени су механизми деловања неких од значајних пестицида из различитих класа на организме који су мета њиховог дејства, као и њихова потенцијална токсичност.

Програм је реализован уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада, а снимак је доступан у видео архиви Матице српске.
.

На рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је у среду, 25. децембра у 13 часова у Свечаној сали обележила Дан добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године. Својим прилозима, добротвори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији.

Добротворима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и изрекао дубоку захвалност за помоћ и подршку Матици српској. Свечаност су обогатили проф. Марина Милић Радовић, музичким програмом и др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, казивањем беседе о задужбинарству и задужбинама Матице српске.

Присутнима се обратио и академик Славенко Терзић, представљајући, као управитељ, рад и делатност хуманитарне Фондације Миле Драгић, која је овогодишњи Велики добротвор Матице српске. Овогодишњим Великим добротворима, добротворима, доброчинитељима, дародавцима и свим установама и институцијама који су на различите начине помогли делатност Матице српске повеље захвалности и пригодне поклоне уручили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова.

Након уручења повеља добротворима уследило је свечано отварање изложбе графика под називом „Отисак за два века Летописа“ коју је отворио др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Овогодишњи списак добротвора Матице српске можете погледати овде.

У уторак, 24. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање „Одабраних дела Матије Бећковића“, која су у суиздаваштву објавили Матица српска и Архив Војводине.

Дело Матије Бећковића у 15 томова представили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, господин Селимир Радуловић, уредник издања и управник Библиотеке Матице српске, и академик Јован Делић, потпредседник Матице српске. У излагањима је посебно наглашена важност Бећковићевог дела за српску књижевност, како у погледу његовог језичког израза, тако и поетског доприноса савременој култури. На крају програма, пред пуном салом, присутнима се обратио и сам песник. Његово излагање дало је посебан тон вечери, а присутни су га испратили са великим интересовањем и пажњом. Овим представљањем, Матица српска и Архив Војводине поново су показали своју посвећеност очувању и промоцији дела савремених српских аутора.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 17. децембра 2024. године, у Матици српској одржан је научни скуп „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека и жене“, поводом обележавања стогодишњице рођења Александра Тишме. Поздравну реч одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и академик Јован Делић, потпредседник Матице српске. На научном скупу изложено је 20 радова о делу Александра Тишме, а рад скупа распоређен је у четири сесије. Своја истраживања изложили су проф. др Владимир Гвозден, проф. др Горана Раичевић, проф. др Јован Попов, др Ружа Перуновић, др Гордана Тодорић, др Марија Брадаш, мср Драгана Јовановић, мср Виолета Митровић, Гојко Божовић, проф. др Невена Варница, академик Јован Делић, др Недељка Бјелановић, мср Јована Милованчевић, проф. др Драган Проле, Бора Бабић, проф. др Владислава Гордић Петковић, проф. др Зорица Бечановић Николић, мср Марија Радић, др Светлана Милашиновић и мср Милена Кулић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Поводом обележавања овог јубилеја, отворена је и изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма“ Мирјане Фрау Гардиновачки и Милене Граовац, у сарадњи Културног центра Новог Сада и Матице српске.

Претходног дана, 16. децембра 2024. године, у Матици српској су представљена Одабрана дела Александра Тишме, у издању Академске књиге, а у оквиру програма „Омаж Александру Тишми поводом стогодишњице његовог рођења. У овом програму учествовали су проф. др Драган Станић, проф. др Горана Раичевић, проф. др Драган Проле, Фрања Петриновић, проф. др Јован Попов, Ласло Блашковић, проф. др Невена Варница, проф. др Владислава Гордић Петковић, Андреј Тишма и Бора Бабић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 9. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Осећајност и разум (Есеји о српској књижевности 18. и 19. века)“ у издању Одељења за књижевност и језик Матице српске. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили проф. емеритус Сава Дамјанов, проф. др Зорица Хаџић Радовић и аутор. Програм је водила мср Милена Кулић.

Рукопис књиге „Осећајност и разум (есеји о српској књижевности XVIII и XIX века)“ проф. др Радослава Ераковића представља резултат његовог вишегодишњег проучавања српске књижевности 18. и 19. века. Поред уводне речи и импресивног завршног списка литературе која је коришћена током писања, рукопис садржи тринаест поглавља, у којима су на компетентан начин разјашњене одређене поетичке карактеристике, тематско-мотивске и жанровске специфичности српске књижевности 18. и 19. века. Као примарну тематску нит у овој монографији можемо издвојити дијахронијско проучавање културолошког и социјалног преображаја улоге карлајловског Човека Књиге у стваралаштву српских писаца 18. и 19. века. Научноистраживачки рад овог аутора заснован је, пре свега, на пажљивом ишчитавању прозних, песничких и књижевно-публицистичких остварења Доситеја Обрадовића, Симеона и Александра Пишчевића, Атанасија Стојковића, Јована Хаџића, Георгија Магарашевића, Петра Другог Петровића Његоша, Јована Суботића, Никанора Грујића, Јакова Игњатовића, Чедомиља Мијатовића, Владана Ђорђевића и Пере Тодоровића. Ослањајући се на књижевноисторијски репрезентативне примере из жанровски, стилски и тематски разноврсног опуса наведених српских писаца и херменеутичара, др Радослав Ераковић је представио доказе о томе како је поступно обликован идентитет јунака-интелектуалца у српској књижевности.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је децембарски број Летописа Матице српске (год. 200, књ. 514, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милутина Ж. Павлова, Анђелка Анушића, Перице Маркова, Олге Лалић Кровицке и Саре Здравковић, те преводи прозе Чингиза Торекуловича Ајтматова и поезије Катарине Џункове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Рајне Драгићевић о Михаилу Петровићу Аласу, Симониде Лончар о Бошку Ивкову и Борислава Чичовачког о музици Вељка Ненадића. Тема рубрике „Сведочанства” је отварање Научног скупа са међународним учешћем „Два века Летописа Матице српске: часопис дугог, континуираног трајања као међународни феномен” које је реализовано почетком новембра у Матици српској кроз писмо Александра Вучића, председника Републике Србије и прилоге: Патријарха Порфирија, Бранка Маркоског и Ивана Негришорца. Ова рубрика у децембарском броју доноси и текст Јелене Марићевић Балаћ о Емилији Поповић, недавно преминулој младој сарадници Летописа Матице српске. Рубрика „Поводи” посвећена је Владети Јеротићу о којем пишу: Драган Симеуновић, Бојан Јовановић и Ирена Арсић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милан Радоичић, Виолета Митровић, Ленка Настасић, Милан Ђорђевић, Ненад Станојевић и Светлана Томин. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Матица српска је осмислила и током 2024. године, у сарадњи с мрежом културних станица на ширем подручју Града Новог Сада, реализовала пројекат који подразумева одржавање креативних радионица за децу основношколског и средњошколског узраста како би се она упознала са историјатом и деловањем наше најстарије књижевне, културне и научне институције. После приче о Матици и посете њеном седишту у центру Новог Сада, одржаване су књижевне и ликовне радионице. На њима су деца стицала одговарајућа знања, писала пригодне текстове и ликовно се изражавала на предложене теме о Матици српској. Ове активности део су ширег пројекта „Матица српска: У сусрет публици”.

У петак, 20. децембра 2024. године у 18 часова, у Културној станици „Ећшег” отворена је завршна изложба литерарних и ликовних радова на тему Матица српска, који су резултат поменутих радионица. Изложбу су отворили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и госпођа Виолета Ђурковић, у име мрежа културних станица. Програм је водила др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Том приликом награђени су најуспелији литерарни и ликовни радови. Изложба траје до 12. јануара 2025. године.

Свечаном отварању осим награђених ученика, њихових родитеља, учитељица и наставника, присустввали су и господин Драган Алексић, в. д. начелника Градске управе за културу, као и кординатори програма из Матице српске и Културних станица.

Програм је реализован уз помоћ финансијске подршке коју је обезбедио Град Нови Сад.

У уторак, 17. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Дарка Танасковића „Бошњаци на странпутици ‘босанства’”. О књизи су говорили Митрополит др Иринеј (Буловић), проф. др Драган Станић, проф. др Ненад Кецмановић и аутор. Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада..

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.