У понедељак, 3. јула 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2021/22. годину за дипломске, семинарске и мастер радове. Награђене је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Записник са састанка Жирија прочитала је проф. др Наташа Половина, а о награђеним радовима је говорио проф. др Војислав Јелић. Жири је радио у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден и проф. др Наташа Половина. Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Добитници „Бранкове награде“ за 2021/22. годину су:

Прва награда – Настас Јакшић за рад „Аристотелова хамартија кроз призму Софокловог Едипа, Антигоне и Електре“ (Одељење за класичне науке, Филозофски факултет Београд). Рад је написан под менторством проф. др Дарка Тодоровића.

Две друге награде:
Јана Петровић за рад „Пригодна поезија Динка Златарића“ (Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Филолошки факултет, Београд). Рад је написан под менторством проф. др Славка Петаковића.
Маша Петровић за рад „Приповетка Пут Алије Ђерзелеза као матична ћелија приповедног опуса Иве Андрића“ (Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Филолошки факултет Београд). Рад је написан под менторством проф. др Предрага Петровића.

Три треће награде:
Горан Миловановић за рад „Херменеутика ликова Ивана Галеба и Стивена Дедалуса (у Портрету уметника у младости Џејмса Џојса и Прољећима Ивана Галеба Владана Деснице) (Одсек за компаративну књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад). Рад је написан под менторством проф. др Павла Ботића.
Милан Врљановић за рад „Књига о Јудити“ (Одељење за класичне науке, Филозофски факултет, Београд). Рад је написан под менторством проф. др Ил Аккада.
Милош Михаиловић за рад „Мотив смрти у Спомену на Руварца Лазе Костића и Гаврану Едгара Алана Поа“ (Одсек за српску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад). Рад је написан под менторством проф. др Радослава Ераковића.

Поводом 100-годишњице смрти песника Бранка Радичевића и у његов спомен Матица српска је установила награду за студенте филозофских и филолошких факултета под именом „Бранкова награда“. Од тада Матица српска сваке године традиционално додељује ову награду. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У петак, 30. јуна 2023. године у 18 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Српска културна, спортска и занатлијска друштва у Осијеку“, аутора др Зорана Мишковића, лекара који је рођен у Осијеку. Овај догађај одржан је као резултат сарадње између Матице српске и осјечког пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба. Поздравну реч присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. О историјату и делатности „Просвјете“ на подручју Осијека говорио је Зденко Чикара, председник њеног пододбора за овај град. Он је указао и на неколико детаља о представљеној књизи, а своје утиске о истраживању и писању једног овако драгоценог и занимљивог дела изнео је аутор, др Зоран Мишковић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 29. јуна. 2023. године, представљена је нотна збирка „Јован Пачу: Српски звуци. Рапсодије за клавир, бр. 1-8“ коју је приредила проф. др Маријана Кокановић Марковић. Уредник публикације је др Даница Петровић.

Нотна збирка је припремљена и објављена у оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске 2022. године, као резултат рада на пројекту „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети, којим руководи проф. др Даница Петровић, научни саветник у пензији.

Одабрано је осам рапсодија, чији се рукописи чувају у Архиву Музиколошког института САНУ, а које су овом приликм први пут објављене. Поред нотног материјала, збирка садржи и студију посвећену животу и стваралаштву овог истакнутог посленика српске културе и уметности из 19. века. Издање је употпуњено и компакт диском са снимцима наведених Пачуових рапсодија, а у извођењу наших реномираних пијаниста: Зорице Димитријевић Стошић, Душана Трбојевића, Дубравке Јовичић и Мирјане Шуице Бабић. Са овим издањем мало позната дела Јована Пачуа постаће доступна пијанистима, али и студентима музике и ученицима музичких школа. Компакт диск предстваља и реафирмацију поменутих снимака.

О књизи и аутору говорили су др Даница Петровић, др Наташа Марјановић, др Дориан Лељак, др Дубравка Јовичић и др Маријана Кокановић Марковић.

Поздравне речи, на почетку програма упутио је др Зоран Максимовић, секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику.

У уметничком делу програма, емитовани су снимци Пачуових рапсодија за клавир у извођењу Душана Трбојевића и др Дубравке Јовичић.

Осим присутних у Свечаној сали Матицe српске, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У суботу, 10. јуна 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је радионица креативног писања у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. На самом почетку учесницима се обратила др Јелена Марићевић Балаћ, председница Омладинског одбора Матице српске, а потом је радионица отпочела с интензивним и плодоносним радом, уз присуство чланова Омладинског одбора Јелене Марићевић Балаћ, Марка Тошовића и Милене Кулић. Радионица је била посвећена увежбавању читања најбољих прича које су у токе протекле школске године настајале у оквиру књижевних радионица Креативно-едукативног центра Помак. Радионица се састојала из два дела. У уводном делу је објашњен значај дикције и употреба реторичких средстава који утичу на квалитет читања наглас. У другом делу часа полазници су читали своје приче и песме, те са професорима коментарисали своје интерпретације. Рад групе су водили током године Марко Тошовић, Иван Коларић и Симеона Јакишић. Након радног дела, учесници и реализатори радионице освежили су се у Салону Матице српске, уз пријатно дружење и разговор.

У Матици српској, у среду, 28. јуна 2023. године, уручене су награде из задужбинских фондова Матице српске. Традиционално, сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица српска окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима. Овогодишње добитнике су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске, и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Матица српска је и у прошлости финансирала најуспешније ђаке и студенте управо из задужбинске имовине у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом, аграрном реформом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска кроз поступак реституције тражи повраћај имовине својих задужбина и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

Списак овогодишњих добитника можете погледати овде.

19. јуна 2023. године у просторијама Матице буњевачке у Суботици потписан је Протокол о сарадњи Матице српске и Буњевачког националног савета којом је крунисана дуга и плодна сарадња Матице српске и буњевачке националне заједнице.

У име Матице српске Протокол о сарадњи потписао је потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић а у име Буњевачког националног савета др Сузана Кујунџић Остојић који су се и обратили присутнима. Председник Матице буњевачке Вељко Војнић такође се обратио овом приликом.

Истакнута је дуга сарадња Матице српске и буњевачке националне заједнице , уз међусобно разумевање и поштовање , дат је преглед пројеката које су заједнички до сада радили Матица српска и институције буњевачког народа и наговештене су интезивнији облици сарадње путем научних округлих столова, трибина и предавања, као и заједничких научних пројеката Матице српске и Буњевачког националног савета.

У Свечаној сали Матице српске 15. јуна. 2023. године, представљена је нотна збирка новосадске композиторке Наташе Ђурагић „Одјеци саГласја” коју је приредила др Наташа Марјановић. Уредник публикације је др Даница Петровић.

Нотна збирка је припремљена и објављена у оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске 2022. године, као резултат рада на пројекту „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети.

Збирка садржи низ песама заступљених у литургијској пракси Српске цркве, заснованих на традиционалном српском црквеном напеву: једноставне хармонизације изворних мелодија, намењене за вишегласно извођење у оквиру богослужења, као и захтевније хорске аранжмане и ауторске композиције инспирисане наслеђем српске црквене музике.

О књизи и аутору говорили су др Даница Петровић, др Катарина Томашевић, др Предраг Ђоковић, др Наташа Марјановић и ауторка композиција др Наташа Ђурагић.

Поздравне речи, на почетку програма упутио је др Зоран Максимовић, секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику.

Одабрани сегменти збирке илустровани су музичким извођењем др Радославе Воргић Журжован, сопрана, и Дуње Хузјан, алта, као и одабраним снимцима хора „Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада.

Осим присутних, у пуној Свечаној сали Матицe српске, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Благоја Савића, Бена Голосовкера, Бошка Ломовића, Милутина Лује Данојлића, Драгише Калезића и преводи поезије пет савремених италијанских песника (Марта Марија Кампореале, Вито Даволи, Ђани Антонио Палумбо, Ђирма Манчини, Бенито Д’Ањано). Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојана Рајевића о поезији Адама Пуслојића, Никите Станескуа и Марина Сорескуа и Павла З. Зељића о песништву Данице Марковић и Гордане Тодоровић. Теме рубрике „Сведочанства” су Тадеуш Ружевич о којем пише Бисерка Рајчић, Милош Кордић кроз текст Душана Иванића и Михаило Обреновић којем се у свом тексту посветио Симо Ц. Ћирковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Душану Радовићу о којем пише Миомир З. Милинковић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Сања Перић, Владан Бајчета, Милош Михаиловић, Јелена Марићевић Балаћ, Нина Стокић, Лазар Букумировић и Ленка Настасић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка