У суботу, 21. октобра 2023. године отворен је 66. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Живеле књиге” до 29. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Француској. На свечаном отварању говорили су француски писац Матијас Енер и домаћи књижевник Владислав Бајац, који је истакао чињеницу да је издаваштво приказано кроз сајмове књига заправо изложба живих слика које повезују светове писања и читања.

На овогодишњем Сајму ће бити обележени значајни јубилеји: 130 година од рођења Милоша Црњанског, 150 година од рођења Радоја Домановића, 190 година од рођења Јована Јовановића Змаја, те ће њихови богати и разноврсни књижевни опуси бити и теме за разговоре теоретичара, преводилаца и библиотекара.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Ове године, Матица српска специјалним издањем „Летопис Матице српске: објављеније и прва частица” (фототипско издање, приредио и предговор написао Иван Негришорац), као и малом изложбом у сајамској витрини на Матичином штанду најављује прославу јубилеја 200 година „Летописа Матице српске”, јер наредне, 2024. године овај најстарији европски живи часопис слави јубиларни 200. рођендан.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

Постојећа театролошка литература нашег културног простора обогаћена је још једном књигом – „Сценски језик изражен кроз покрет у представама Српског народног позоришта после Другог светског рата” Маријане Прпа Финк.

Књига је публикована у оквиру издавачке делатности Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, као резултат истраживачког пројекта којим руководи ауторка, под окриљем Одељења.

Маријана Прпа Финк истраживање сценског језика заснива на сачуваним фотографијама представа у архиви Српског народног позоришта и критичке грађе, на основу којих анализира глумачки покрет, његово садејство са сценографијом, костимом, реквизитом и осветљењем. На овај начин она по први пут реконструише невербални сценски језик давно изведених представа, приближавајући нам рад тринаест редитеља изузетно значајних за историју СНП. То су: Јуриј Љвович Ракитин, Јован Коњовић, Јосип Кулунџић, Боривоје Ханауска, Јован Путник, Димитрије Ђурковић, Миленко Шуваковић, Радослав Веснић, Софија Соја Јовановић, Дејан Мијач, Егон Савин, Владимир Петрић и Боро Драшковић. Својим методолошким приступом, Маријана Прпа Финк ослања се на значајне позоришне ствараоце и теоретичаре, превасходно Еуђенија Барбу, Всеволода Емиљевича Мејерхољда и Николу Савареза. Она глумачки израз, симболе које чине покрети тела и чулни доживљај извођача приближава читаоцу језиком који је разумљив и стручној и широј јавности. Књигу са поносом препоручујемо сваком поштоваоцу позоришне уметности.

У оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске у уторак, 17. октобра 2023. године, у Фоајеу Матице српске отворена је изложба ПАРАЛЕЛЕ академског сликара Угљеше Цолића. Изложбу је отворила проф. др Ивана Игњатов Поповић, а у име Омладинског одбора обратила се доц. др Јелена Марићевић Балаћ. У музичком делу отварања изложбе учествовали су Софија Главичић и Игор Зарић. Изложбу можете погледати до краја октобра у Матици српској.

Угљеша Цолић (1989) до сада је имао преко 70 самосталних и 80 групних изложби. Учествовао је на преко четрдесет ликовних колонија у земљама и иностранству. Излагао је у Француској, Немачкој, Русији, Италији, Шпанији, Португалу, Турској, Мађарској, Румунији, Порторику, Грчкој, БиХ и широм Србије. Истражује и експериментише у различитим стиловима и техникама, традицоналним и новим медијима. Поред цртања, сликања, графике и вајања баци се и израдом сценографије и костимографије, осликавањем мурала, као и истраживањем синергије различитих уметности. Организатор различитих уметничких пројеката и перформанса, изложби, пројекција, округлих столова, семинара, као и ликовних радионица и ауторских вођења кроз изложбе. Радио је као гостујући предавач у Србији, Русији и Француској. Ради као професор струковних студија на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Изложба је отворена до краја октобра 2023. године.

Студенти прве године Високе школе струковних студија за образовање васпитача из Новог Сада посетили су Матицу српску и Библиотеку Матице српске у уторак, 17. октобра 2023. године, након чега су присуствовали свечаном отварању изложбе ПАРАЛЕЛЕ академског сликара Угљеше Цолића. Посета је реализована у сарадњи са асистенткињом мср Маријаном Јелисавчић, а студенте је са историјатом Матице српске упознала мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

У четвртак, 19. октобра 2023. године, у Матици српској одржано је тринаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Са пашњака до научењака” одржала је Александра Нинковић Ташић, председница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”. Госпођа Нинковић Ташић надахнуто је говорила о мање познатим детаљима живота Михајла Пупина, његовом односу са Николом Теслом и самој личности Михајла Пупина кроз призму човека и научника. Указала је на постојање богате архиве писама, дописа и списа која је начинио Михајло Пупин и потреби да се јавности представе бројне активности и истраживања у којима је Михајло Пупин учествовао, а која до сада нису била приписана њему.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У суботу 7. октобра 2023. године у Црквеној сали Српске православне црквене општине Осијек, представљена су два зборника под називом „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”.

Програм је реализован у организацији Матице српске у склопу сарадње са пододбором Српског културног друштва „Просвјета” у Осијеку. Присутне је поздравио Зденко Чикара, председник поодобора СДК „Просвјета” у Осијеку.

О зборницима „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” који су настали као резултати истоимених научних скупова одржаних 2021. и 2022. године у Србобрану, говорили су др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења Матице српске и др Владан Гавриловић, професор Филозофског факултета у Новом Саду.

Међу бројном публиком у Црквеној сали програму је присуствовао осјечки парох, Протојереј Александар Ђурановић.

У среду, 11. октобра 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције.

Прво предавање „Достигнућа у развоју говорних и језичких технологија на бази AI – добробити и опасности -” одржао је проф. др Владо Делић, са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду испред Института за вештачку интелигенцију Србије. Проф. др Делић представио је перспективе корисних примена говорних машина (полиглота), али и указао на опасност злоупотреба, као и на потребу очувања природних (матерњих) језика у предстојећој ери дигитализације, све чешће говорне комуникације човек-машина и даљег прогреса вештачке интелигенције.

Друго предавање „Историјско-филозофски аспекти вештачке интелигенције” одржао је др Драган Новаковић са Високе школе електронике и рачунарства у Београду испред Задужбине „Петар Мандић”. Др Новаковић је указао на неке од битних аспеката из историјско-филозофског развоја науке, који имају потенцијал да додатно разјасне и осветле фундаменталне проблеме на које, као цивилизација, наилазимо у актуелном сусрету са технологијом вештачке интелигенције.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 16. октобра 2023. године, приређен је концерт пијанисткиње Наташе Митровић и виолончелисте Дејана Божића.

Оба извођача имају импресивне уметничке биографије, грађене вишегодишњим усавршавањем код најистакнутијих савремених музичара широм света, као и наступањем у престижним концертним дворанама и оркестрима Европе, Америке и Азије. Овенчани бројним наградама са фестивала и такмичења, сада предају своје знање млађим генерацијама, обављајући педагошки рад на Факултету музичке уметности у Београду.

На концерту су изведене композиције Јана Сибелијуса, Сергеја Рахмањинова, Антоњина Дворжака и Дмитрија Шостаковича. Одзив публике био је изузетан, Свечаном салом орили су се аплаузи, а извођачи су громогласно позвани на бис.

Осим бројних присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Уочи Михољдана, 11. октобра 2023. у Призренској богословији представљена су издања Одељења за књижевност и језик и Лексикографско одељење Матице српске. Након музичке нумере хора и оркестра Призренске богословије поздравну реч је упутио јеромонах Исидор (Јагодић), заступник ректора Призренске богословије. О Матици српској и издањима Одељења за књижевност и језик говорио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Лексикографском одељењу са освртом на Српски биографски речник говорила је стручни сарадник др Александра Новаков, а о „Нормативној граматици“ проф. др Весна Ломпар. Осим професора и ученика Богословије представљању су присуствовали: професори са Филозофског факултета из Косовске Митровице, професори Гимназије из Ораховца, представници Друштва за неговање српског језика и књижевности из Београда као и монаштво из призренског краја.

За Михољдан, 12. октобра у Великој Хочи, одржана је Литургија у Цркви Светог архиђакона Стефана, којом је начелствовао Његово преосвештенство епископ г. Иларион уз саслужење Саве, игумана манастира Дечанае, Михаила, игумана Манастира Светих Архангела, Стефана, игумана манастира Зочишта. Михољданска свечаност одржана је у амфитеатру поред Господарске куће. Беседио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Између осталог рекао је:
„Није лако говорити на оваквом месту. Услед судбоносних збивања увек се осећамо да смо недовољно дорасли, да смо недовољно озбиљни, да смо недовољно способни да понесемо све оно што је неопходно понети. Чули смо нашег преосвећеног и он нам је дао идеје по којима ваља радити, ваља мислити и како то важи овде на Kосову и Метохији, тако то важи и у другим деловима наше Србије и у свим српским земљама, а тако важи и у расејању где Срби живе. Kада размишљамо о тим обавезама мени некако стално одјекују оне речи из литургије, онај стих ,,и ниње и присно и во вјек и вјеков, амин”. Ајде да и ми сви радимо ,,и ниње и присно” а да стално помишљамо на ту вечност на ,,вјек и вјекова” и да се заветујемо да кажемо ,,амин”. То је неопходно за свакога од нас појединачно, неопходно је за читав колектив. Морамо сви имати неке свете ствари у срцу и души, морамо их носити и у складу са таквим уверењима, са таквим вредностима, онда и делати.”

Монаси, игумани и владика Иларион као и гости из Матице српске, Вукове задужбине и Друштва за српски језик и књижевност, дружили су се са народом Велике Хоче и Ораховца којима много значи присуство институција које представљају, на овим просторима у овим тешким временима.

Матица српска и Ботаничко друштво Андреас Волни из Новог Сада, негујући традицију ботаничке науке и струке на подручју Војводине и у знак сећања на ботанички симпозијум „Човек и биљка” који је одржан 1983. године и проф. др Биљану Божин организовали су други симпозијум „Трећи век ботанике у Војводине”. Симпозијум је одржан у петак 6. октобра 2023. године у Матици српској. Суорганизатори другог симпозијума били су: Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

Симпозијум су отворили проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; доц. др Борис Радак, ботаничко друштво „Андреас Волни”; проф. др Милица Павков Хрвојевић, деканица Природно-математичког факултета у Новом Саду; и проф. др Снежана Бркић, деканица Медицинског факултета у Новом Саду.
Пре него што је научни део Симпозијума започет, проф. др Горан Аначков, директор Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду одржао је беседу у знак сећања на проф. др Биљану Божин.

Током научног дела Симпозијума представљени су резултати преко 50 научних истраживања у виду усмених и постер излагања.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.