У среду 12. априла 2023. године у Матици српској, представљена су „Изабрана дела“ академика Василија Ђ. Крестића.
Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и господин Зоран Гутовић, директор издавачке куће „Православна реч”.

„Изабрана дела“ академика Василија Ђ. Крестића су капитални издавачки пројекат издавачке куће „Православна реч” и Архива Војводине, који се састоји од од 15 књига, на око 7000 страница.

О значају објављивања изабраних дела академика Крестића говориле су проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета у Београду и др Софија Божић, научни саветник Института за новију историју Србије. Оне су истакле значај и величину дела академика Крестића, говорећи о његовим детаљним истраживањима приликом писања бројних чланака, студија и монографија из националне историје, а понајвише о Србима на простору Хрватске. Његов научни опус, као и ставови и закључци налазе међу најцењенијима у нашој историјској науци. Такође, проф. Радојевић и др Божић, осврнуле су се и на њихова драгоцена лична искуства приликом сарадње с академиком Крестићем.

На крају програма, бројној публици, обратио се и академик Крестић који је поделио неколико успомена из свог богатог професионалног и личног животног пута.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 19. априла 2023. године, приређен је концерт нашег истакнутог пијанисте Ивана Динића. На концерту су изведене композиције Јоханеса Брамса, Клода Дебисија и Модеста Мусоргског.

Иван Динић, уметник изузетног техничког умећа, заједно са упадљивом виртуозношћу, своје интерпретације градио је у налету ослобађања своје бујне музикалности, не занемарујући притом рад на детаљу, који увек подређује значају целине дела.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Миодрага Раичевића, Миће Цвијетића, Милутина Ж. Павлова, Дарка Даничића, Татјане Јанковић, као и мали темат „Савремена поезија Северне Македонје”. Рубрика „Есеји” доноси преведене текстове Василија Васиљевича Розанова о Достојевском и Елвире Дијане о елементима руске културе у арапској књижевности ХХ века. Теме рубрике „Сведочанства” су свечаности Матице српске: Светосавска беседа кроз текст Оливера Суботића, Свечана седница Матице српске на којој је Игор Борозан говорио о кнезу Михаилу Обреновићу, те Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића, Миодрага Раичевића и Марка Паовице. Рубрика „Поводи” посвећена је Драгославу Михаиловићу о којем пише Иван Негришорац. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Бисерка Кошарац, Јована Војводић, Марија Јефтимијевић Михајловић, Љиљана Поповић Ћирић и Милутин Ђуричковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Председници Матице српске: Разговори (Миливој Николајевић, Живан Милисавац, Бошко Петровић, Божидар Ковачек, Чедомир Попов” чији је аутор Милош Јевтић.

У импресивно богатом опусу нашег културног прегаоца Милоша Јевтића најновија књига доноси његове разговоре са председницима Матице српске, с којима је за протеклих пола века Милош Јевтић разговарао за Други програм Радио Београда и за своју чувену емисију Гост Другог програма, у којој је угостио неколико стотина српских и иностраних научника и уметника који су у областима којима се баве постигли изузетно велике успехе. Већину тих разговора уз неке нове Милош Јевтић је објавио у познатој колекцији „Одговори”. Најновија књига „Председници Матице српске” има ту додатну особеност што доноси не само разговоре Милоша Јевтића са пет врло заслужних српских уметника и научника, него што је свако од њих у једном периоду свог живота имао част да буде на челу најстарије српске културне установе Матице српске: Миливоје Николајевић (1979-1983), Живан Милисавац (1983-1991), Бошко Петровић (1991-1999), Божидар Ковачек (1999-2007), Чедомир Попов (2008-2012).

Избор Јевтићевих саговорника је, дакле, био по природи ствари унапред одређен. Рад Матице српске је одувек био изразито саборне природе обухватајући делатност многобројних и све бројнијих њених сарадника, приложника и часника, који се већ два века роје око њене кошнице, приносећи, по мери својих могућности, прилоге на општу ползу, али је у сваком периоду личност и лични допринос председника давао раду Матице српске посебан печат. Зато ова књига пружа одличан увид у ту страну историјата Матице српске. Захваљујући промишљеним и разуђеним питањима Милоша Јевтића у овој књизи се пре свега осветљава личност сваког саговорника, његова интелектуална биографија и допринос српској култури да би се затим фокус проширио на делатност Матице српске и улогу председника у њој, а затим и на шира друштвена питања, не само она актуелна, него и прошла па и с погледима према будућности.

Књига разговора Милоша Јевтића са пет председника Матице српске не само што баца драгоцено допунско светло на поједине периоде из историјата Матице српске, него може бити користан извор за проучавање живота и дела личности који су у једном периоду били на челу те изузетно важне српске културне установе. Истовремено, из те књиге се могу потпуније сагледати неки културни догађаји од много ширег значаја него што је рад Матице српске у неком периоду.

Књига има 295 страна, поред већ поменутих разговора са пет председника Матице српске, књига садржи уводни текст „Милош Јевтић и председници Матице српске: лицем у лице, казивање самим собом” аутора Ивана Негришорца као и рецензију рукописа коју је написао академик Предраг Пипер.

Штампање ове књиге финансирали су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с версик заједницама и Град Нови Сад, Градска управа за културу.

У Свечаној сали Матице српске 7. априла 2023. године представљена је књига „Племство у српској визуелној култури XVIII века“ др Aлександре Человски. Књига је припремљена и објављена у оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске.

О књизи су говорили: проф. др Бранко Бешлин, проф. др Јелена Тодоровић, проф. др Владимир Симић, секретар Одељења, и ауторка. Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима племићких породица и за њихове потребе, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима.

Питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности.

Проблем којим се Александра Человски бави у књизи веома је важан али недовољно истражен сегмент историје новије српске уметности и културе. Књига доприноси бољем разумевању вербално-визуелних облика комуникације у сталешки уређеном српском друштву унутар средње Европе, али и отвора бројна нова питања у вези са историјом српске уметности и културе XVIII и XIX века. Због јасног језика којим је написана прихватљива је не само у стручној него и у широј читалачкој јавности. Појава једног дела са оваквом тематиком попуњава постојећу празнину у вези са овим феноменом.

Осим многобројне публике у сали, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 29. марта 2023. године, приређен је концерт под називом Adio Querida.
Наступили су ТЕРЕЗА АЛБЕРО, сопран (Шпанија), НИКОЛА ДАВИД, тенор, кантор (Србија, Немачка) и МАЈА ГРУЈИЋ, клавир. Било је то Вече песама – музичко путовање у сефардску културу Шпаније и Португалиje. На концерту су изведене композиције Мануела де Фаље, Фернарда Обрадорса, Џеронима Гименеза и Франциска Морена Торобе и Сефардске песме.

Осим присутних, у препуној сали, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У петак, 31. марта 2023. године у 18 часова, у свечаној сали Матице српске представљен је књижевни часопис „Нова Зора“ који излази у Београду, а баштини традицију часописа „Зора“ који је штампан између 1896. и 1901. године у Мостару. Ово је трећи по реду догађај који је одржан у оквиру манифестације „Месец Херцеговине у Матици српској“, који Матица организује у сарадњи са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Божидар Миловић, председник Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Своја драгоцена искуства и утиске о раду на часопису пренели су: Зоран Радисављевић, оперативни уредник, Габриела Братић, секретар Редакције, проф. др Михаило Шћепановић, сарадник и лектор и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и председник Издавачког савета „Нове Зоре“

Манифестацију „Месец Херцеговине у Матици српској“ помогли су: Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији, „Динамика доо“ и „Енегродинамика доо“ из Новог Сада, „Агродинамика доо“ из Сирига, Никола Дангубић из Панчева и „Београд доо“ из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Концерт сопранисткиње Милице Стојадиновић и пијанисте Бошка Стојановића, који је био заказан за 5. април 2023. године се одлаже због болести извођача.

Информација о новом термину концерта биће објављена накнадно.

Хвала на разумевању.

У уторак, 28. марта 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање „Данашњица кроз призму израде речника савременог српског језика“ проф. др Рајне Драгићевић. Ово је друго предавање у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске уз подсетник да је упознавање и проучавање језика кључно за очување нашег идентитета. У име Омладинског одбора Матице српске обратила се мср Марина Шафер, асистент са Филозофског факултета у Новом Саду, подсетивши да „након Матичиног једнотомника у српској култури нема новог речника заснованог на одговарајућем српском језичком корпусу“, те да ће вишетомни речник српскога језика Матице српске бити први речник који је формиран на савременом корпусу структуираном према савременим лексикографским принципима.

Проф. др Рајна Драгићевић својим предавањем „Данашњица кроз призму израде речника савременог српског језика“, повезала је своја интересовања и рад на вишетомнику Матице српске. Проф. др Рајна Драгићевић говорила је о начину попуњавања лексичког фонда савременог српског језика у 21. веку, и критеријумима за обрађивање речи у речнику Матице српске. Овим предавањем представљене су нове речи у српском језику, приказано је како се слика друштвених и културних збивања пресликава на језик и представљен је пројекат вишетомног речника српског језика Матице српске.

Овом предавању присуствовали су чланови Омладинског одбора Матице српске, студенти и ученици, универзитетски професори, лингвисти и бројни сарадници и чланови управних тела Матице српске.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 29. марта 2023. године у Матици српској, организовали су предавање „Мондијализација и метаморфозе хуманизма”. Предавач је била Шантал Делсол, француски филозоф и романописац. Госпођа Делсол основала је Истраживачки институт Хана Арент и предаје филозофију на Универзитету Париз-Ест.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Госпођа Шантал истакла је да је главни тренд који се данас може запазити, са културолошке тачке гледишта, пропаст западњачке визије света, због претензија ка универзализму које су и у основи просветитељства и које су послужиле као изговор за колонизацију. Овај колапс западњачке снаге или таштине је још гори због тога што је и вековно хришћанство, које је чинило њен првобитни стуб, такође у својеврсној агонији. Оно што је сасвим извесно јесте да ће свака култура на свету повратити своју независност, мада ће свакако задржати и понешто што је попримила од Запада током периода његове доминације. Оног тренутка када је универзализам људских права престао да види себе као обећање и видео себе као програм, почело је његово одбацивање.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.