У четвртак, 14. септембра 2023. године, у Културном центру Новог Сада одржана је промоција књиге Милована Видаковића „Млади Товија“, која је објављена пре месец дана у оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске. На промоцији књиге су говорили приређивачи емеритус проф. др Сава Дамјанов и проф. др Радослав Ераковић. Програм је водила Мирјана Фрау Гардиновачки, која је и ауторка документарне изложбе „Повест Милована Видаковића“. Изложбу можете погледати до 18. септембра у Ликовном салону Културног центра.
Вести
Посета слависта Матици српској
У четвртак, 14. септембра, Матицу српску посетила је група учесника 53. Скупа слависта (семинара српског језика, књижевности и културе) у организацији Међународног славистичког центра на Филолошком факултету из Београда. Госте су дочекали секретар Одељења за књижевност и језик проф. др Исидора Бјелаковић и стручни сарадник Одељења мср Милена Кулић, а мр Драган Тубић је их је упутио у историјат Матице српске. Овом приликом су гости, који су пореклом из више европских и азијских земаља, обишли Матицу српску, Библиотеку Матице српске и упознали се са историјатом и савременом делатношћу институције. Представљене су им бројне културне и научне активности који се у Матици организују. Након обиласка, гостима су уручена пригодна Матичина периодична издања.
Објављен зборник радова „Поезија Слободана Ракитића“
У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник радова „Поезија Слободана Ракитића“. Зборник је део едиције „Библиотека Змајева награда“, која је посвећена добитницима „Змајеве награде Матице српске“. Слободан Ракитић „Змајеву награду“ је добио 2010. године за збирку песама „Пламен и роса“ (у издању Српске књижевне задруге).
Зборник су уредили Иван Негришорац и Јелена Марићевић Балаћ. Рецензенти су Ђорђе Деспић и Срђан Орсић. Зборник отварају беседе Славка Гордића и Слободана Ракитића, а критичке прилоге о песнику писали су Јован Делић, Славко Гордић, Марко Паовица, Сања Перић, Јелена Марићевић Балаћ, Сања Париповић Крчмар, Саша Радојчић и Иван Негришорац. Објављен је и интервју са песником који је урадио Зоран Хр. Радисављевић, као и прилог за фото-биографију коју је написао Драган Лакићевић. Ауторке библиографије Слободана Ракитића су Гордана Ђилас, Меланија Блашковић и Каталин Рафа. Лектуру и коректуру радила је Милена Кулић, а технички уредник је Вукица Туцаков. Штампање ове публикације омогућили су Сајнос, Графит и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Представљена Матица српска на 90. Вуковом сабору
У понедељак, 11. септембра, почеле су свечаности 90. Вуковог сабора, најстарије српске културне манифестације, посвећене неговању успомене на Вука Стефановића Караџића.
Програм је почео представљањем Матице српске, чија је тема била „Архива и језик – темељи идентитета“. Матицу српску су представиле проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске и проф. др Зорица Хаџић Радовић, управник Рукописног одељења Матице српске. Овај програм претходио је свечаном отварању. Том приликом, представљене су публикације Одељења за књижевност и језик и Рукописног одељења Матице српске, као и основна идеја Матице српске која се развија готово два века.
Објављен је „Зборник Матице српске за славистику“ (св. 103)
Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 103 за 2023. годину. У овом броју објављено је 33 текста у рубрикама „Студије и расправе“, „In vino veritas“, „Прилози и грађа“, „Прикази“ и „Хроника“. Сарадници у овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ су др Александра Баженова-Сорокина, др Жива Бенчић, др Роман Бобрик, др Јасмина Војводић, мср Петра Грабенац, др Драгана Ђурић, Симка Ђурић, др Милан Ивановић, мср Валентина Илић, др Корнелија Ичин, др Вероника Јармак, мср Лана Јекнић, др Сергеј Кибаљник, др Наталија Ковтун, др Оксана Кравченко, др Јелена Кусовац, др Маја Кучерска, др Олег Лекманов, др Данијела Лугарић Вукас, мср Глеб Маматов, др Јелена Марићевић Балаћ, мср Нада Милићевић, др Наталија Михаљенко, мср Олга Нечајева, др Ивана Перушко, др Блаж Подлесник, др Николај Посељагин, др Олга Савеска, др Зејнаб Садеги Сахлабад, др Михаил Свердлов, др Катажина Сиска, др Борис Соколов, др Јелена Соњина, академик Јосип Ужаревић, др Павел Успенски, др Андреј Устинов, др Светлана Фокина, др Дмитриј Харитонов, мср Јелизавета Хереш, др Александра Чабан, др Феликс Штејнбук.
Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.
Настављен циклус предавања о вештачкој интелигенцији
У среду, 6. септембра 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.
Прво предавање „Не знам зашто вам нико није рекао – све је то игра бројева” одржао је проф. др Владан Девеџић, дописни члан САНУ-а испред Института за вештачку интелигенцију Србије. Предавање проф. др Девџића било је о генеративној вештачкој интелигенцији – оном делу технологије вештачке интелигенције намењеном креирању различитих врста садржаја, укључујући текст, слике, аудио и синтетичке податке. Поред представљања важних термина у области генеративне вештачке интелигенције, присутнима је илустрован начин рада неких важних идеја и алгоритама, примери апликација и система генеративне вештачке интелигенције.
Друго предавање „Човек без будућности – хоће ли машине искоренити људе?” одржао је Станко Стојиљковић, научни новинар и главни уредник научног магазина „Галаксија нова”, испред Задужбине „Петар Мандић” Господин Стојиљковић је кроз динамичну и интерактивну презентацију, разматрао следећа питања: Зашто стрепимо од вештачке интелигенције? Да ли је следећа степеница еволуција робота? Како ће изгледати будући надљуди? Којем се закону повинује све живо и неживо? Може ли човек да мења природу, а да не промени себе? Шта на све то каже управник поште у Нишу?
Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
Записник са састанка жирија Награде Љубомир Стојановић
Жири за доделу Награде Љубомир Стојановић у саставу: проф. др Исидора Бјелаковић (председник Жирија), проф. др Јасмина Дражић, проф. др Наташа Киш, проф. др Весна Ломпар, проф. др Александар Милановић и проф. др Вања Станишић прегледао је радове које су доставиле одговарајуће катедре из Београда, Новог Сада, Ниша, Пала и Бањалуке.
Жири је на својој седници 30. августа 2023. године једногласно одлучио да додели:
прву награду
Небојши Ђорђевићу за рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“ (Филолошки факултет, Београд);
две друге награде
Матији Нешовићу за рад „Англицизми у омладинском жаргону у српском и руском (морфосинтаксички и семантички аспект)“ (Филолошки факултет, Београд);
Јовани Јовановић за рад „Дискурс о климатским променама (медијска репрезентација климатских промена)“ (Филозофски факултет, Нови Сад)
и две треће награде
Катарини Штетић за рад „Вук-Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина“ (Филолошки факултет, Београд);
Сузани Пешевић Стојановић за рад „Фонетске особине говора Масловара код Котор Вароша“ (Филолошки факултет, Бања Лука).
Уручење награде биће одржано 1. новембра 2023. године у 12 часова у Свечаној сали Матице српске. Позивамо добитнике, пријатеље и професоре награђених да присуствују свечаном уручењу награда.
Објављен је „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ LXVI-1/2023
Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVI-1 за 2023. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Ане Кречмер, Тање Милићев, Милана Ивановића, Јелене Редли, Александре Јанић и Марте Величковић, Соње Филиповић Ковачевић, Мирјане Мирић и Светлане Ћирковић. У рубрици „Хроника“ објављен је текст Марте Бјелетић, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Марина Курешевић, Јелена Јовановић Симић, Бранкица Марковић, Јасмина Дражић, Мирјана Петровић-Савић.
Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.
Објављен јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске”
Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Матије Бећковића, Славка Гордића, Владимира Кецмановића, Милана Мицића, Луне Градиншћак, Олене Планчак Сакач, Сунчице Радуловић Торбице, Војислава Милутина и Малгожете Лебде. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о Матији Бећковићу, Момчила Голијанина „Чекајући праведног судију” и превод текста Ашила Мбембеа „Деклонизација знања и преиспитивање архиве”. Теме рубрике „Сведочанства” су беседа „Писац и завичај” Мира Вуксановића изговорена у ЦАНУ у Подгорици у јуну 2023. године, два преведена текста: Герда Моргенталера о Освалду Шпенглеру и Шантал Делсол о модејализацији и метаморфози хуманизма, као и текст Миле Медиговић Стефановић о књизи „Ходочашће у Содому” Јовице Аћина. Рубрика „Разговор” посвећена је Герду Моргенталеру са којим је разговарао Никола Павловић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марија Јефтимијевић Михајловић, Милена Кулић, Милица Ћуковић, Александра Пауновић, Јелена Зеленовић, Наташа Катић и Милан Громовић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
Објављена књига „Млади Товија“ Милована Видаковића
У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Милована Видаковића „Млади Товија“. Књига представља резултат рада на пројекту „Религиозни епови српских предромантичара“, а приредили су је проф. др Радослав Ераковић и проф. емеритус Сава Дамјанов. Ова књига представља велики допринос савременом проучавању књижевног и културног наслеђа, насталог на размеђи 18. и 19. века. Религиозни еп „Млади Товија“ приређен је на основу првог издања дела, штампаног 1825. године у чувеној будимској универзитетској „књигопечатњи“. Инсистирање приређивача на књижевноисторијској и аутопоетичкој релевантности овог песничког остварења, омогућило им је да констатују како је песнички опус Милована Видаковића, сасвим у духу епохе којој је припадао, настао на размеђи две тада доминантне стилске формације у српској књижевности: „анахроног“ предромантизма и „модерног“ хердеровског романтизма.
Рукопис садржи следећа поглавља: Предговор (Радослав Ераковић, „Приповедачки светови Милована Видаковића“), О Миловану Видаковићу (Сава Дамјанов, „Ониричка фантастика и пројекције сакралног у религиозним спевовима Милована Видаковића“), Хронологија живота и рада, Селективна библиографија, Речник мање познатих речи и израза, Општа начела приређивања, Посебна напомена приређивача.
Штампање књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије.