Из штампе су изашли „Гласник Матице српске” бр. 60/2023. и бр. 61/2024. „Гласник” је покренут 1946. године, на иницијативу тадашњег секретара Матице српске Живана Милисавца, који је изабран и за првог уредника гласила.

Концепција тадашњег „Гласника” базирала се на саопштавању годишњих извештаја Матице српске, Библиотеке Матице српске и Галерије Матице српске као и пружању информација о новим издањима Матице српске и о приређеним књижевним вечерима. Нова серија „Гласника Матице српске” је покренута шездесетак година касније. Гласило је покренуто ради редовнијег и потпунијег информисања сарадника Матице српске и шире јавности о активностима најстарије књижевне, научне и културне институције српског народа. У„Гласнику” су се објављивале кратке информације о свакодневном раду часника, научних сарадника и чланова Стручне службе Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. Гласило је садржало ретроспективу догађаја из претходног месеца и најаву догађаја за наредни месец. Повремено су се објављивали тематски прилози који садрже опширније текстове о значајнијим активностима и знаменитим личностима.

За разлику од гласила из претходних серијала, нови „Гласник” је изашао у виду годишњака за 2023. и 2024. годину а потом ће излазити три пута годишње, у обиму од два до четири штампарска табака, величине А4. Текстови који се односе на делатност и програмске активности Матице српске се штампају двостубачно, са фотографијама и другим графичким прилозима у пуном колору и на квалитетној хартији. На полеђни „Гласника” објављени су подаци о најновијим издањима Матице српске. Као и до сада, објављени бројеви доступни су и у електронској форми, на Интернет страници Матице српске: www.maticasrpska.org.rs

Концепција часописа, информације и прилози су резултат рада уредништва које чини главни и одговорни уредник др Милан Мицић, генерални секретар и чланови: др Јелена Веселинов, мср Александра Јовановић и др Светлана Милашиновић. Технички уредник је Вукица Туцаков. Лектор и коректор је Александра Николић. За фотографије су задужени Бранислав Лучић и Милан Шиђански, а за прелом текста Владимир Ватић.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за класичне студије“ бр. 26 за 2024. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Ли Фратантуоно, Немања Вујчић, Снежана Ферјанчић, Жељка Шајин, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ писали су Мирјана Глигоријевић Максимовић, Зоја Бојић и Ane Ferri. За „Полемику“ писао је Срђан Дамњановић, за „Хронику“ Бојана Крсмановић, а за „Критике и приказе“ Растко Васић и Немања Вујчић. Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка. Штампање овог зборника омогућило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављен је зборник радова „Душан Радовић за велике, а мало и за мале“ (тематски зборник), као резултат истоименог научног скупа одржаног у Матици српској 9. децембра 2022. године, поводом стогодишњице Радовићевог рођења. Зборник је уредила Зорица Хаџић Радовић, а о организацији скупа и зборнику бринуо је Уређивачки одбор у саставу: академик Матија Бећковић, проф. др Драган Станић, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Зорана Опачић, проф. др Зорица Хаџић Радовић и господин Милош Радовић. Рецензенти публикације су проф. др Милан Алексић и др Александар Пејчић.

Радове у зборнику објавили су Матија Бећковић, Милош Радовић, Иван Негришорац, Славко Гордић, Мирослав Максимовић, Миливој Ненин, Петар Пијановић, Горана Раичевић, Драган Хамовић, Сања Париповић Крчмар, Зорица Хаџић Радовић, Слободан Селинић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милена Зорић Латовљев, Милош Ковачевић, Милица Ћуковић, Јелена Марићевић Балаћ, Зорана Опачић, Снежана Шаранчић Чутура, Јелена Панић Мараш, Страхиња Полић, Милован Данојлић, Душан Петричић, Јовица Вељовић и Бранислава Милунов.
На самом крају зборника објављене су и речи Душана Радовића: „Писати сам почео у самоодбрани. Бранио сам се од свих оних који су ме угрожавали здрављем, снагом, лепотом, бољим успехом у школи. Вадио сам се, доказивао и себи и другима да сам само друкчији, а не гори од њих. Нико боље не познаје људе од уметника. А то драгоцено знање стиче се драматичним познанствима са самим собом. Смислио сам и епитаф за мој случај: Много је више разумео него што је знао“.

Штампање овог зборника омогућили су Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Исхрана у огледалу обредне праксе Срба у Војводини и румунском Банату: етнолингвистички транскрипти и коментари“. Књигу је приредила др Софија Милорадовић.

Књига је припремљена првенствено са жељом да се изузетно обимна теренска грађа прикупљана у оквиру вишегодишњег пројекта „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект“, чији је носилац било Одељење за књижевност и језик Матице српске, учини доступном истраживачима из различитих области. Ова књига је трећа публикација која се везује за именовани пројекат, те за тематски усмерена и конципирана систематска теренска истраживања која смо њиме покренули, настављајући тако низ који чине две претходно објављене публикације за које имамо потврде да су у нашој стручној јавности лепо прихваћене, радо коришћене и често цитиране.

У овој књизи налазе се транскрибовани текстови разговора вођених на основу нашег упитника (или појединих његових сегмената) са саговорницима у укупно 29 пунктоваа, од чега 26 у Србији на терену Војводине, и то 12 пунктова у Банату, 6 пунктова у Бачкој и 8 пунктова у Срему, као и у 3 пункта у румунском делу историјске покрајине Банат. Сваки члан пројектног тима био је задужен да припреми транскрипте, по личном одабиру, за своје теренске аудио-записе из пунктова истражених по упитнику у два пројектна циклуса: Елемир, Стапар, Голубинци, Добановци, Прхово (М. Ивановић-Баришић); Параге, Србобран, Ердевик, Ириг (С. Милорадовић); Госпођинци, Каћ, Нови Сланкамен (Љ. Недељков); Башаид, Ђала, Иђош, Мокрин, Санад (Д. Радовановић); Ботош, Тител, Моровић (Д. Радојичић, за транскрибовање је накнадно задужена Б. Марковић); Добрица, Долово, Избиште, Сефкерин, Уљма (Б. Сикимић); Дињаш, Кетфељ (/Кетвељ) (М. Р. Радан Ускату), Рудна (Б. Марковић). Пункт Визић је представљен теренским записом који је сачинила мр Сања Вујиновић, а који је настао на основу грађе прикупљене за потребе израде њеног магистарског рада „Лексика зимских годишњих обичаја у северозападном Срему“, рађеног под руководством проф. др Љиљане Недељков. Сматрали смо да ова богата грађа може бити корисна допуна корпусу који смо оформили, што је и учињено захваљујући љубазности колегинице Вујиновић, посебно с освртом на чињеницу да је њен рад „Етнолингвистичка анализа семантичког поља ‘ритуална пића у божићним обичајима’“ придружен радовима објављеним у зборнику који је био наш пројектни резултат 2014. године. Теренски записи нису, по договору, приложени за само три истражена пункта: Башаид, Иђош (Д. Радовановић) и Уљма (Б. Сикимић).

Резултати истраживања, представљени експлицитно у етнолингвистичким транскриптима које овде дајемо, доносе множину изузетно корисних етнографских и језичких података, али и антрополошких, социолошких и иних, при чему пружају веома важну могућност уочавања механизама међузависности језика и културе, савремене и традиционалне, у истраживаној области. Додатно, изложени резултати у виду целовитих транскрипата омогућавају и праћење културног континуитета између традиционалног и модерног културног концепта кроз проучавање аспеката културе исхране у обредној пракси, што следствено подразумева и праћење промена у оквиру циклуса календарских празника (Божић, Ускрс, крсна слава, Младенци и др.) и обичаја животног циклуса (рођење, свадба, смрт).

Рецензенти публикације су проф. др Милош Миленковић и проф. др Мато Пижурица, а штампање књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за јавно информисање и односе с верским заједницама.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 295 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2025. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву у пет примерака коју може преузети овде. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј Летописа Матице српске (год. 201, књ. 515, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Ђерића, Јасне Миленовић, Вишње Косовић, Мирослава Тодоровића, Петра Д. Такића и избор из савремене македонске приче. Рубрика „Есеји” доноси текстове Луне Градиншћак о Бранку Миљковићу, Павла Зељића о Бранку Миљковићу и Аници Савић Ребац, Бојане Петров о „Хазарском речнику” Милорада Павића и Марка Самарџије о Његошу и Рајку Петрову Ногу. Тема рубрике „Сведочанства” је живот и књижевни опус недавно преминулог члана Уредништва „Летописа Матице српске” Зорана Ђерића кроз текстове: Јелене Марићевић Балаћ, Милене Кулић, Луке Кецмана и Ивана Негришорца. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милуника Митровић, Александар Гајић, Сања Перић, Дајана Лазаревић, Вукашин Марић, Маријана Јелисавчић Карановић и Снежана Кесић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVII–2 за 2024. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Дејана Средојевића, Ђорђа Шуњеварића, Иване Мишкељин, Марије Вучковић, Тање Танасковић, Бојане Вељовић Поповић, Соње Филиповић, Богларке Сабо Лаки и Тимее Тот Јухас. За „Хронику“ писали су Твртко Прћић, Гордана Штасни, Петар Буњак и Марта Бјелетић, а за „Критике и приказе“ Јасмина Грковић-Мејџор, Миливој Алановић, Стефан Милошевић и Мирјана Петровић-Савић.

На самом почетку зборника објављен је текст Јасмине Грковић-Мејџор „Поводом стогодишњице рођења академика Павла Ивића (1924–2024)“ у којем се наводи:

„Међу бројним уредничким пословима Павла Ивића почасно место при пада ‘Зборнику Матице српске за филологију и лингвистику’, часопису који је водио скоро четрдесет година, од 1963. све до своје смрти 1999. Обликовао је профил часописа, који је од оснивања био међународног карактера, подсти цао дијалог између различитих теоријско-методолошких приступа у истра живању језика и био тематски отворен, те су у њему објављивани прилози из опште лингвистике, историјске, типолошке и компаративне лингвистике, етимологије, дијалектологије, контактне и контрастивне лингвистике, оно мастике и др., са фокусом пажње на славистичким питањима и посебно на српском језику у синхроној и дијахроној перспективи, како на стандардном језику и књижевним идиомима у прошлости, тако и на дијалектима српског језика. На нама је да ово завештање памтимо и поштујемо и да, у светлој успо мени на Павла Ивића и његово дело, наставимо његовим трагом“.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Матица српска, са својим готово двовековним искуством трајања у различитим историјским околностима, саборно је и светосавски тражила, па и сада тражи, истински, на култури заснован дух слободе, једнакости и братства целог српског народа. Наша установа окупља вредне и креативне људе који, попут правих пчела радилица, могу имати разноврсне личне и карактерне профиле, несагласна идеолошка и политичка убеђења, различите погледе на свет и одговарајуће вредносне системе. Сви они који су у Матици српској, имају само једну једину заједничку карактеристику и обавезу, а то је љубав, жеља и способност да својим радом доприносе српској култури као целини и да отварају перспективе српског друштва као друштва знања, компетенција и креативности. У свему се можемо разликовати, али је довољна та једна једина ствар да нас држи на окупу и да умом и срцем припадамо Матици српској као најстаријем српском културно-научном друштву. Стога молимо све оне који долазе у Матицу српску да на самом улазу оставе све своје страсти које не стреме измирењу, бољем разумевању и заједничком проналаску најбољих креативних решења.

Сличан поредак ствари волели бисмо да препознамо и у целом српском друштву, у политичком животу и у медијском простору. Последњих година, а нарочито последњих неколико месеци, од страшне погибије невиних грађана на Новосадској железничкој станици 1. новембра 2024, веома је драматична постала супротстављеност и противуречност унутар два пола српског политичко-идеолошког и информативно-медијског простора. Две стране не слушају једна другу, а такво одсуство дијалога шири се из политичког простора и на друге сегменте друштвеног живота, па онемогућују не само нормалну културу дијалога него и елементарне облике функционисања свих чинилаца без којих нема здравог друштва. Овакав ток догађаја угрожава и прети да суспендује основне демократске норме и механизме, што би били процеси који би непоправљиво затровали и уништили нормалне људске односе у српском друштву. Верујемо да су намере учесника студентског покрета усмерене управо на то да укажу на драматичност оваквих догађања.

Уколико је то тако, онда је крајње време да заједнички, договорно и са свесно преузетим обавезама, приступимо умиривању сукоба и да се вратимо уредном грађанском животу. Овај повратак мора бити покренут са јасним договором у погледу будућих догађаја и процеса који би требало да буду изведени с пуном озбиљношћу и посвећеношћу свих нас. Одговорност носилаца власти је у том погледу свакако највећа, али би остале трајне обавезе свих других људи да пажљиво прате процесе који треба да доведу до нормализације стања и пристојног грађанског друштва, а које нужно укључује све демократске структуре и норме понашања, укључујући и културу дијалога.

Матица српске подржава пре свега оне који се залажу за друштво знања, креативности и правде, за друштво засновано на хуманим, правним и моралним нормама. Посебно наглашавамо неопходност строгог поштовања највиших научних и стручних стандарда у области архитектонске, урбанистичке, саобраћајне и привредне изградње, као и нужност доброг, на праву и ентузијазму заснованог функционисања свих јавних, образовних, медицинских, медијских и других установа. Исто тако је неопходно спровести оштру борбу против насиља ма где се оно појавило, као и борбу против корупције која је, нарочито на локалним нивоима власти узела озбиљнога маха, чиме се уништава нада младих људи у будућност српског друштва. Све то, и много шта друго, јесу облици злоупотребе функција на којима су се неки неодговорни појединци нашли, како у систему позиције тако и опозиције. Против таквих појава треба да се сви заједно, без обзира на партијску, политичку или идеолошку припадност боримо и да се са тим злом изборимо.

Апелујемо на све људе добре воље да изађимо из овог медијско-информативног рата, да престанемо да оптужујемо само ону страну преко барикада које нас одвајају, па да заједно најзад почнемо да се понашамо као одговорни грађани и сународници способни да, у демократској атмосфери, са обновљеном културом дијалога, креирамо своју будућност и будућност својих потомака. У оквирима легалног поретка започнимо договоре што пре, јер уколико ова несрећна подељеност и сукобљеност потрају, последице могу постати катастрофалне. Будућност наше деце требало би да нам буде много важнија од личних амбиција, политичких страсти и воље за моћи!

У складу са двовековним трајањем Матице српске, њеним програмом, циљевима и улогом и значајем Светог Саве у градњи и одржању српске духовности и идентитета непримерено је прекидати програм Светосавске академије у Матици српској који се догодио 26. јануара 2025. године, као што је према лицима која су прекинула Светосавску академију недопустива физичка акција од стране појединаца који нису обезбеђење Матице српске нити их је Матица српска ангажовала.

Насиље мора да престане, а дијалог мора да започне.

Председништво Матице српске и део запослених у Матици српској

Већина запослених у Матици српској жели да обавести јавност да подржава захтеве студената у блокади.

Сматрамо да студенти воде протесте са јасном идејом о праведном и на здравим ногама постављеном друштву. Осуђујемо сваки вид насиља, јер оно никоме не доноси добро.

Свесни наше обавезе да делујемо у складу са циљевима Матице који су усмерени ка добробити целог друштва, ограђујемо се од употребе овог саопштења за било какве страначке активности.

Већина запослених у Матици српској