У четвртак, 16. фебруара 2023. године, у Матици српској, поводом обележавања 197. годишњице од оснивања Матице српске, одржана је традиционална Свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански), у одсуству председника Матице српске проф. др Драгана Станића због болести, Свечану седницу Матице српске отворио је проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске. Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић је, потом, позвао присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић присутнима је поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години.
Беседу „Уметност и пропаганда: кнез Михаило Обреновић и његово доба“, посвећену двестогодишњици рођења кнеза Михаила Обреновића“, одржао је проф. др Игор Борозан. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди“ и тиме је отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске, која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Селимир Радуловић је прочитао одлуку Жирија да „Змајеву награду“ за 2022. годину додели Миодрагу Раичевићу за књигу песама „О стварима које је Хомер пропустио“ у издању Граматика. О награђеној књизи поезије говорио је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. Добитник „Змајеве награде“ Миодраг Раичевић обратио се присутнима, а стихове награђене књиге говорио је драмски уметник Југослав Крајнов.
Својим присуством свечаност су увеличали представници градске власти, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.