Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 287 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2023. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs.

Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

У Матици српској, 26. јануара. 2023. године, одржана је Светосавска беседа. Као што то дугогодишња традиција налаже свечаност је отпочела извођењем Химне Светом Сави. Ове године имали смо част да је чујемо у извођењу хора Успенске цркве „Антифон” под диригенстском управом Милице Грубишић. Свечани део програма отворио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а потом је презвитер др Оливер Суботић изложио овогодишњу беседу на тему „Утицај светосавске етике на лик и дело Николе Тесле”.

Беседник је истакао Теслину врлину милосрђа, која га је красила током целог живота и по којој је био и остао јединствен у историји светске науке; правдољубивост и истинољубивост, којих се држао у одбрани својих патената; жеђ за стицањем знања, коју је показивао једнако у младости и у старости; родољубље, које је неговао према српском народу, а посебну пажњу посветио је сажетом поређењу ликова Светог Саве и Николе Тесле, како у погледу разлика, тако и у погледу њихове сличности.

На крају свечаности публика је уживала у песмама „Ми смо деца неба” и „Малено сам ђаче” у извођењу Дечјег хора Црквене општине новосадске уз пратњу Јована Летића на хармоници, а под диригентском управом Милице Грубишић.

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Тихомир Остојић Мој дневник”коју је приредила мср Александра Јовановић, архивски саветник.

Уместо да буде доступан малом броју архивских проучавалаца, захваљујући приређивачком раду, рукопис Мој дневник Тихомира Остојића, заведен под сигнатуром М 5.901, који се чува се у Рукописном одељењу Матице српске, рашчитан је и у монографском облику понуђени савременом читаоцу. Рукопис се састоји из неколико целина – прву чини предговор у којем се износе основне информације о садржају рукописа. Приређивач се оглашава и на крају напоменом у којој прецизира изворе.Текст је обогаћен и ликовним прилозима – фотографијама личности које се помињу у дневнику, изгледом гимназије. Највећи део текста су дневничке белешке у периоду 1881-1884, уз додатак: попис одгледаних драмских дела, песме, причу самог аутора. Ђачки дневник Тихомира Остојића пружа драгоцене информације о животу гимназијалаца: писан је у дневничкој спонтаности, као реакција на напосредне догађаје: пожар, на пример који је избио у суседсту, извештаје о променљивом времену и сл. Њих пише гимназијалац са јаком свешћу о свом културном задатку и с ентузијамом младог човека који верује у своју будућност. Радни елан и оптимизам у великој мери профилишу тип интелектуалца с краја 19. века. (даље…) →

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Писма Боривоју Маринковићу” коју је приредио проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ.

О Боривоју Маринковићу (1930–2012) довољно је рећи да свако истраживање везано за историју српске књижевности води преко неке од његових књига. Оне су темељ озбиљног бављења књижевностима старијих периода. Обимношћу и разноврсношћу свог преданог, шест деценија дугог присуства у науци, Боривоје Маринковић показао је да један човек, потпуно окренут свом раду, може да уради посао читавих института. Његов садржински богат и тематски разноврстан опус представља допринос историји књижевности, библиографији, фолклористици, историји књиге и штампарства и компаратистици. Утолико су писма која је примао драгоценија, готово сва се односе на неку од његових области интересовања. (даље…) →

Крајем децембра 2022. из штампе је изашла књига проф. др Љубомирке Кркљуш Павле Арс. Поповић (1812‒1849). Стеријин критичар, правник, новинар. Професорка Кркљуш уочила је да Павле Арс. Поповић у нашој науци није заборављен али да је неправедно занемарен, да је недовољно познат, и да заслужује много више пажње и признања но што данас ужива. Из тог разлога књига која је пред нама има за циљ да свестрано проучи и покаже чиме се све бавио, где и каквог трага је за собом оставио. Павле Арс. Поповић умро је релативно млад али је због свестраног културног деловања био запажен и уважен од савременика онога времена. Правник по формалном образовању али широких интересовања, још у младим данима био је сарадник Србског народног листа, односно Србских новина Теодора Павловића. Када је прешао у Београд, радио је на високим чиновничким положајима. Неко време уређивао је Новине Србске, а основао је Новине Читалишта београдског чији је био и уредник годину дана. Био је члан две најугледније културне научне установе: Матице српске у Пешти и Друштва србске словесности у Београду. Доцнији књижевни историчари нису пренебрегли допринос Павла Арс. Поповића српској култури током тридесетих и четрдесетих година XIX века. Међутим, његов разноврстан опус није до сада систематски проучен. Интелектуални портрет Павла Арс. Поповића приказан је у јаданаест поглавља и више мањих одељака. Професорка Кркљуш извршила је обимна истраживања у намери да ништа значајније из биографије Павла Арс. Поповића, посебно оне интелектуалне и стваралачке, не промакне. Импресивни су пописи архива и архивских фондова, спискови објављених извора и штампаних радова, из ранијег и новијег времена, у којима је она налазила податке о Поповићу и његовим активностима. Од мноштва података она је извајала лик једне занимљиве и значајне, а у нашој науци неправедно у заборав потиснуте личности. Рукопис су рецензирали академик Василије Ђ. Крестић и проф. др Бранко Бешлин. Књига поседује обиман списак извора и литературе, те именски и географски регистар. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Тираж књиге је 500 примерака.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске објављена је збирка „Српски звуци”, Рапсодије за клавир, бр. 1–8, Јована Пачуа.

Резултат је рада на научноистраживачком пројекту Одељења – Музика са маргина (допринос општој и музичкој култури и просвети), којим руководи проф. др Даница Петровић, научни саветник у пензији, а сарадница, др Маријана Кокановић Марковић, ванредна професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, приредила је збирку рапосодија за клавир Српски звуци, Јована Пачуа, нашег композитора из 19. века.

Одабрала је осам рапсодија, чији се рукописи чувају у Архиву Музиколошког института САНУ, а које ће овом приликом бити први пут објављене.

Поред нотног материјала, збирка садржи и студију посвећену животу и стваралаштву овог истакнутог посленика српске културе и уметности из 19. века.

Издање је употпуњено и компакт диском са снимцима наведених Пачуових рапсодија, а у извођењу наших реномираних пијаниста: Зорице Димитријевић-Стошић, Душана Трбојевића, Дубравке Јовичић и Мирјане Шуице Бабић.

Са овим издањем мало позната дела Јована Пачуа постаће доступна пијанистима, али и студентима музике и ученицима музичких школа. Компакт диск предстваља и реафирмацију поменутих снимака.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, објављена је Нотна збирка Одјеци сагласја новосадске композиторке Наташе Ђурагић.

Ова Нотна збирка, резултат је рада на пројекту Матице српске „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети“ (руководилац: проф. др Даница Петровић). Нотна збирка Одјеци сагласја настала је сабирањем и приређивањем за објављивање хорских црквених дела новосадске композиторке Наташе Ђурагић. Ауторка је компоновала низ песама заступљених у литургијској пракси Српске цркве, заснованих на традиционалном српском црквеном напеву. Реч је о једноставним хармонизацијама изворних мелодија, намењеним за вишегласно извођење у оквиру богослужења, али и о захтевнијим хорским аранжманима и комплексним ауторским композицијама инспирисаним нашом духовном, црквеномузичком баштином.
Значајан број композиторкиних дела нашао се, током протеклих година, на богослужбеном репертоару, али и на програму концерата хорских ансамбала у земљи и иностранству. Овде обједињеном рукописном збирком стиче се целовити увид у изузетно богат сегмент опуса Наташе Ђурагић и многобројне аспекте значаја тог опуса у ширем контексту српске црквене музике.

Збирку је приредила др Наташа Марјановић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. У тексту Предговора, након прегледно саопштене биографије ауторке, детаљно су приказани садржај и концепција збирке, њена основна вредност и многоструки потенцијали. Нотни садржај рукописа – два главна сегмента (1. Литургија за два гласа; 2. Хорске композиције) узорно је технички припремљен. Партитуре су приређене уједначено, с пажњом усмереном првенствено ка функционалности и практичној примени збирке. Брижљиво су унети и неопходни метаподаци о појединачним музичким нумерама.

У Матици српској, у петак 23. децембра 2022. године, представљен је зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” (књига I), објављен у оквиру Одељења Матице српске за друштвене науке, а у саиздаваштву Матице српске и Дома културе Србобран. У Зборнику је сабрано петнаест радова са истоименог научног скупа одржаног у Србобрану 17. новембра 2021. године. Главни и одговорни уредник публикације је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а чланови Уредништва су: проф. др Зорица Хаџић и др Снежана Мишић, музејска саветница.

Програм је отпочет надахнутом изведбом песника Горана Благојевића који је рецитовао стихове своје песме „Србобранска бајка”, након чега су наступиле др Агота Виткаи Кучера, оперска певачица и мр Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња, које су извеле нумере Марка Трајчевића: „Нећу ником рећи” – из руске лирике и Петра Коњевића: „Шансон”.

Госте и публику поздравили су мср Јелена Веселинов, управница Матице српске и господин Радивој Дебељачки, председник општине Србобран. О Зборнику су говорили: мср Јелена Веселинов, управница послова Матице српске; др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске; др Зорица Хаџић, професорка Филозофског факултета у Новом Саду; као и др Милан Мицић, главни и одговорни уредник Зборника и генерални секретар Матице српске.

Гости Матице српске и ове свечаности били су ученици и наставници гимназије и економске школе „Светозар Милетић” из Србобрана. Пре почетка програма гости су упознати са историјатом и делатношћу Матице српске и том приликом подељени су им пригодни поклони. Свечаном тону програма допринела је и ученица обучена као Ленка Дунђерски, у грађанску ношњу из тог периода.

На крају програма наступиле су др Агота Виткаи Кучера, оперска певачица и мр Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња, које су извеле две нумере Душана Радића: „Јадна драга” и „Девојка на студенцу”.

Публиковање овог Зборника омогућила је Општина Србобран на основу протокола о сарадњи потписаног са Матицом српском. Ова плодна сарадња настављена је и ове године. Наиме, у новембру је у Србобрану одржан други научни скуп истог назива, а радови са тог скупа биће публиковани наредне године.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 26. децембра, одржана је свечаност Дан добротвора Матице српске, на којој су уручене Повеље захвалности добротворима, доброчинитељима и дародавцима, као и оштинама које су подржале броје програмске активности Матице српске током ове године. Уз пригодан програм добротворима, дародавцима и доброчинитељима, као и представницима општина су се захвалили и Повеље захвалности уручили генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске.