„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2022. години најкасније до 15. децембра (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве (биографија кандидата, предлог надлежне катедре или наставно-научног већа) с радовима се примају до 20. фебруара 2023. године.

Материјал треба доставити у електронском формату (путем мејла или на цд-у) на адресу:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ или на мејл: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs
Особа за контакт: др Јована Трбојевић Јоцић (тел. 021/ 6615798).

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање регистра појмова урадио је Бранислав Карановић. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Зачеци угрожавања идентитета и интегритета српског језика на простору данашњег Косова и Метохије сежу у период османске управе са којом је у средишњу област српске средњовековне државе дошло до масовног продора Албанаца. Запоседајући српски простор, многи Албанци су пристизали као хришћани те су, како би стекли повлашћен положај у односу на хришћанску рају, прибегли стварном или привидном прихватању ислама. Привидно прихватање нове вере значило је јавно испољавање муслиманског верског идентитета и тајно практиковање хришћанства. Криптохришћанство, посебно међу Албанцима, већ од 17. века представљало је масовну појаву на Косову и Метохији. Најчешће интересом мотивисана верска конверзија Албанаца у време османске управе, за разлику од Срба, на дужи рок није водила и потирању њиховог етничког идентитета, напротив, етничка припадност, упркос покушајима верских вођа у време младотурског устанка да очувају исламско-османски идентитет Албанаца, неретко је бивала кључни фактор њихове хомогенизације у остваривању општих циљева, посебно елиминације српског становништва. У вези са несугласицама аутора око идентитетског – националног или верског приоритета Албанаца, сагледавши пут од отоманизма, преко кемализма до неоосманизма савремене Турске, дошли смо до закључка да је албански екстремизам, слéдећи у основи праксу својих свагдашњих заштитника, направио круг од верског екстремизма исламске провинијенције (у османском периоду) ка националном екстремизму пробуђеном, потом скоро век и по практикованом, у периоду националне консолидације и промовисања албанског језика до поновног препорода, данас веома уочљивог, верског екстремизма. Тај екстремизам усмерен је не само на поништавање етничког (словенског) бића на Косову и Метохији већ и на трагове осталих иноверних (хришћана), укључујући и Албанце, о чему, између осталог, сведоче повремени атаци и на њихове надгробне споменике. (даље…) →

У четвртак, 17. новембра 2022. године у Дому културе у Србобрану одржан је други научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. Научни скуп реализован је у оквиру протокола о сарадњи Општине Срборан и Матице српске.

Интердисциплинарни научни скуп организован је кроз две сесије. У првој сесији излагање су имали: др Весна Димитријевић, мср Јелена Веселинов, Дејан Корцеба и др Јована Касаш, а у другој сесији: др Миан Мицић, др Бранка Кулић, и мр Зоран Суботички.

Овај други по реду научни скуп, имао је за циљ да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут историје, историје књижевности, историје уметности и права. Планирано је објављивање зборника радова са скупа за наредну годину са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски значајно обогатио.

У среду, 23. новембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске одржано је представљање књиге „Колонизација војвођанских области (1921-1941)“. Ова публикација представља зборник радова с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора Матице српске одржан 17. децембра 2021. године. О књизи је говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и, уједно, главни и одговорини уредник зборника. Он је истакао значај теме и мултидисциплинарни пристуш анализи бројних значајних и динамичних аспеката међуратне колонизације војвођанских простора. Укратко је представио сваки од 18 објављених радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, географије, књижевности и етнологије. Др Мицић је указао на још неке теме које се тичу живота међуратних колиниста, а које чекају на младе истраживаче да се њима баве у будућности.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 22. новембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске одржана је свечана академија поводом обележавања осамдесетодишњице погрома српског народа на Козари 1942. године. Поздравну реч упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Пригодну беседу одржао је мср историчар Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава гоноцида. Он је говорио о етничком саставу Босанске Крајине уочи Другог светског рата и развоју устанка против немачког окупатора и Независне Државе Хрватске 1941. и 1942. године, а нарочити акценат ставио је на приказ сведочанстава оних који су преживели трагичну судбину српског народа са Козаре током лета 1942. У уметничком делу програма учествовали су др Исидора Поповић, стручни сарадник у Матици српској која је казивала песму „Стојанка мајка Кнешпољка“ Скендера Куленовића и фолклорни ансамбл „Вила“.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 18. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Поетски светови Васка Попе”, којим је Матица српска обележила стогодишњицу рођења великог песника. Поздравне речи присутнима упутили су: господин Игор Мировић, председник Покрајинске владе, господин Радован Јокић, помоћник министра културе, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и потпредседник Матице српске. Радни део скупа састојао се од пет сесија, у оквиру којих је представљено 23 истраживачка рада, осветљавајући поетске светове Васка Попе из перспективе неколико научних дисциплина.

Излагања на овом скупу донела су нова сазнања, преглед домаће и иностране литературе о Попи, као и систематско разматрање његове песничке поетике и погледа на књижевност. Своје радове на скупу изложили су: проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Снежана Милић Милосављевић, проф. др Сања Париповић Крчмар, др Јана Алексић, др Радоје Фемић, проф. др Горан Радоњић, др Светлана Шеатовић, Иван Негришорац, проф. др Бојана Стојановић Пантовић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, мср Растко Лончар, мср Милена Кулић, Марко Паовица, др Марија Јефтимијевић Михајловић, проф. др Јован Делић, др Бранко Вранеш, др Владан Бајчета, др Недељка Бјелановић, др Весна Цидилко, проф. др Александра Попин, доц. др Мина Ђурић, др Светлана Милашиновић. Радови са скупа биће објављени у тематском зборнику. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након радног дела скупа, одржана је, у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић” из Лознице, позоришна представа „Непочин поље: Игре Васка Попе” у Гимназији „Лаза Костић” у Новом Саду. Реализатор и продуцент представе је Марко Станић, а у представи учествују: Јована Јелић, Бојан Димитријевић, Ненад Ћирић, Зоран Ћосић и Земунски камерни оркестар. Уводно слово о „Играма” Васка Попе одржао је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и потпредседник Матице српске.

Реализацију овог програма помогло је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мира Вуксановића, Љубише Ђидића, Милана Мицића, Данила Јокановића, Вишње Косовић, Перице Маркова и руских песника из Нижњег Новгорода (Владимир Безденежних, Артјом Фејгељман, Денис Липатов, Дмитриј Зернов, Дмитриј Ларионов, Андреј Дмитријев и Марк Григорјев). Рубрика „Поводи” посвећена је „Златном руну” Борислава Пекића, а повод је обележавање тридесетогодишњице пишчеве смрти. Темат је приредила Виолета Р. Митровић, а осим ње текстове потписују: Радивој Радић, Гојко Божовић, Небојша Лазић, Радомир В. Ивановић, Добривоје Станојевић, Тамара Јовановић Стратијев, Милена Кулић и Сара Здравковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак, 14. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је Едиција „Прва књига Матице српске“ за 2022. годину. Поздравну реч одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а потом се присутнима обратио господин Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник Едиције. О објављеним књигама говорили су Мирослав Алексић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и Лазар Букумировић. Представљене су књиге Симониде Лончар „Пнеума“, Маријане Јелисавчић „Прихвати игру?“, Милана Тице „Из албума несталог у пожару“ и Јоване Војводић „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“. Аутори су прочитали делове својих рукописа и уз знаке захвалности обратили се публици у пуној сали Матице српске, међу којима су били и представници покрајинске и градске власти, представници институција, пријатељи и породице награђених аутора. Програм је водила др Светлана Милашиновић. Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.