У петак, 16. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Један век Дејана Медаковића“, поводом обележавања стогодишњице од рођења Дејана Медаковића. Поздравне речи су одржали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Владимир Симић, члан Организационог одбора скупа и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске. Текст академика Василија Крестића „Стваралачка ватра Дејана Медаковића“ прочитала је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Скупу је присуствовао господин Павле Медаковић, син академика Дејана Медаковића, са својом породицом.

Радни део скупа организован је у три сесије. Своја истраживања изложили су проф. др емеритус Душан Иванић, проф. др Нада Савковић, проф. др Драган Дамјановић, господин Коста Вуковић, проф. др Јелена Тодоровић, проф. др Александра Кучековић, др Михаило Поповић, Иван Негришорац, др Тијана Палковљевић Бугарски, проф. др Александар Кадијевић, проф. др Бранко Бешлин, проф. др Игор Борозан, др Александра Человски, др Мирослав Лазић, ма Сања Кипроски, проф. др Горана Раичевић, мср Растко Лончар, Мирко Демић, проф. др Ђорђе Ђурић, мср Владимир Крстић, др Зоја Бојић, др Софија Божић и мср Мирослав Јовановић.

На научном скупу присутни су имали прилику да погледају портрет Дејана Медаковића који је направио Данило Вуксановић. Реализацију научног скупа омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Гојка Ђога, Рајка Лукача, Милана Тодорова, Мирјане Ковачевић, Драгице Ужареве, Марјана Урекара и Александра Чанцева. Рубрика „Есеји” доноси текстове Дејана Милорадова о једном занимљивом херпетониму, Весне Тријић о Бранку Ћопићу и Милане Гајовић о приповеци „Кула” Иве Андрића. Теме рубрике „Сведочанства” су Вук Ст. Караџић кроз текст Јована Делића, роман „Петља” Дејана Алексића о којем пише Бошко Томашевић, као и преведени текст Марине Хакимове Гацемајер: „Шта те брига за оне који су мртви”. Рубрика „Поводи” кроз текст Ивана Негришорца говори о Александру Петрову. Рубрика „Разговор” посвећена је Дмитрију В. Шостаковичу, а разговор су са руског превеле Богданка Живановић и Луна Градиншћак. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милица Софинкић, Александар Б. Лаковић, Николина Каштеровић, Сања Перић, Марија Јефтимијевић Михајловић и Ленка Настасић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 15. децембра 2022. године, одржана је промоција књиге Петра Пијановића „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петра Пијановића у малој сали Коларчеве задужбине. О књизи су говорили др Марко Недић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Зорана Опачић, господин Владан Вукосављевић и аутор.

Књига је резултат истраживања, односно ауторовог рада на истоименом пројекту који је реализован у Матици српској од 2016. до 2020. године. Ова студија долази после три књиге истог аутора које су плод истраживања у оквиру пројекта „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност из Београда. Књиге тематски представљају две различите области – стару српску културу, од њених почетака до првих деценија XVIII века, и прву половину XX столећа. У том културноисторијском низу недостајала је студија која би периодизацијски и проблемски обухватила српску културу новога доба и та студија је сада пред читаоцима. Све четири књиге заједно чине један покушај да се српска култура целовито сагледа у њеном континуитету од најранијих трагова до средине минулог века.

Рукописом „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петар Пијановић је описао лук српске културе и народа од балканских до панонских лутања до стварања велике културе, са својим културним круговима и националним институцијама. Ова књига даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише.

У четвртак, 15. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске представљен је пројекат „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: Преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“. Промовисан је зборник радова који је настао као резултат рада на пројекту Матице српске, који је почео с радом пре безмало једне деценије, под руководством проф. др Владиславе Гордић Петковић и проф. др Зорана Пауновића, дописног члана САНУ. Присутне је поздравила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о зборнику радова говорили су проф. др Владислава Гордић Петковић и др Наташа Гојковић.

У овом зборнику који је произашао из пројекатских истраживања заступљени су аутори са Филозофског факултета у Новом Саду, Педагошког факултета у Сомбору, Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Филозофско-уметничког факултета у Крагујевцу, а објављени су и радови студената мастерских и докторских студија Филозофског факултета у Новом Саду, који тек почињу да се баве истраживачким радом у сфери компаративне књижевности. Зборник су уредили проф. др Владислава Гордић Петковић и проф. др Зоран Пауновић, дописни члан САНУ. Од средњег века и Шекспировог позоришног костима до црне британске прозе, од адолесцентске књижевности до футуристике и фантастике, трећи зборник „Жанровска укрштања“ покушао је да обједини најуочљивије специфичности на пољу дијалога и преплитања српског књижевног стваралаштва и англофоне литературе. Зборник је доступан и у електронској форми на сајту Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. децембра 2022. године, одржан је научни скуп „Јаков Игњатовић и његово доба“ у Свечаној сали градске управе у Сентандреји. Након скупа у Матици српској, овај међународни скуп био је посвећен обележавању 200. годишњице од рођења Јакова Игњатовића. Научни скуп су отворили господин Пера Ластић, директор Српског института из Будимпеште, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Жолт Филеп, градоначелник Сентандреје. У програму скупа били су истраживачи: Душан Иванић, Горан Максимовић, Миклош Темери, Душан Ј. Љубоја, Зорица Хаџић, Драгана Вукићевић, Ференц Немет, Илона Пустаи, Борис Стојковски, Калман Арпад Ковач, Кристиан Јерић, Ненад Нинковић, Горан Васин, Золтан Бада, Никола Ластић, Каталин Терек, Маријета Вујичић, Роланд Орчик, Снежана Милосављевић Милић.

У оквиру пратећих програма научног скупа, отворена је двојезична изложба „Јаков Игњатовић, зачетник српског реализма, писац Сентандреје, поборник српско-мађарског пријатељства“, одржан је музичко-литерарни програм „Трагом и речју Јаше Сентандрејца“ и књижевни сусрет посвећен Јакову Игњатовићу. У књижевном сусрету учествовали су и представници Матице српске Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Мирослав Алексић и Милан Мицић. Након програма, учесници су положили венац код спомен плоче и бисте Јакова Игњатовића и присуствовали откривању натписа са називом улице Јакова Игњатовића на српском језику.

Организатори скупа били су Српски институт из Будимпеште и Матица српска.

У уторак, 13. децембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске приказан је дугометражни документарни филм о др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској под насловом „Међ’ народом и међ’ сном“. Продуцент је Удружење „Отаџбински покрет“ чији су чланови и аутори филма. Копродуцент је Удружење „Покретне слике“, а режисер Никола Лоренцин. Пре пројекције поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Драгомир Лалић, председник „Отаџбинског покрета“. Професор Станић је истакао да је др Јован Рашковић био традиционално утемељени мудрац, а ништа мање и угледни лекар и психијатар. Рашковић је у једном тренутку био кључна политичка личност међу Србима у Хрватској делујући као народни трибун, учитељ и духовни вођа. Професор Станић је указао на специфичност мисли Јована Рашковића коју је означио као меку и нежну, али тврдога типа. Та мисао разуме и прихвата ближњега, али је чврсто утемељена у колективном, културном, етничком и етичком бићу српскога народа. Господин Драгомир Лалић говорио је о настанку филма који је приказан, о улози Удружења „Отаџбински покрет“ у креативном процесу стварања филма, о помоћи породице Рапковић, сведочењима пријатеља и сарадника Јована Рапковића као и других истакнутих личности тога времена. Скренуо је пажњу и на многе значајне историјске догађаје којима је проткана животна прича о др Рашковићу.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

На иницијативу Одељења за књижевност и језик Матице српске и Филозофског факултета у Новом Саду, а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, ове године је у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу други пут одржана Школа историје српског језика. Циљ школе је проширивање и продубљивање знања о генези и развоју српског народног и књижевног језика од прихватања писмености до краја XIX века. Ове године Школа је одржана од 4. до 11. децембра, а похађало ју је 22 полазника са државних универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Никшићу, Новом Пазару, Источном Сарајеву и Бањој Луци.

Предавачи у Школи били су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Александар Милановић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, проф. др Виктор Савић, проф. др Владимир Поломац, проф. др Марина Курешевић, проф. др Исидора Бјелаковић, доц. др Јелена Стошић, доц. др Катарина Беговић, доц. др Јелена Газдић, асист. др Александра Цолић Јовановић и др Ана Мацановић.

У Матици српској, у понедељак 12. децембра 2022. године, представљен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” (књига I) објављен у оквиру Одељења Матице српске за друштвене науке, а у саиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” из Жабља. У Зборнику је сабрано десет радова са истоименог научног скупа одржаног у Жабљу 25. новембра 2021. године. Главни и одговорни уредник публикације је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица.

Госте и публику поздравио је господин Урош Радановић, председник Општине Жабаљ, а о Зборнику су говорили: проф. др Владан Гавриловић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, господин Станко Трифуновић, музејски саветник Музеја Војводине, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. У музичком делу програма учествовао је господин Максим Мудринић, гајдаш из Сивца који је извео две нумере, стару шајкашку песму „Сви Шајкаши одоше” и песму која говори о томе како су Војвођани доживели Бој на Косову под називом „Видовчица Видовдан”.

Гости Матице српске и ове свечаности били су ученици и наставници Средње школе „22. октобар” из Жабља. Два ученика била су обучена у шајкашке униформе, те су на тај начин дали допринос овом занимљивом програму. Гости су упознати са историјатом и делатношћу Матице српске и том приликом подељени су им пригодни поклони.

Публиковање овог Зборника омогућила је Општина Жабаљ на основу протокола о сарадњи потписаног са Матицом српском. Ова плодна сарадња настављена је и ове године. Наиме, у новенмбру је у Жабљу одржан други научни скуп истог назива, а радови са тог скупа биће публиковани наредне године.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 7. децембра представљена је књига проф. др Петра Марјановића, „Театролошке теме и коментари”.

Књига је припремљена и објављена у оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске.

О књизи и аутору говорили су проф. др Живко Поповић, доц. др Петар Грујичић и др Зоран Максимовић, секретар Одељења. Одломке из књиге читала је проф. др Маријана Прпа Финк, драмска уметница.

Књига „Театролошке теме и коментари” обухвата драгоцене анализе из области историје српског позоришта почевши од најзначајнијег драмског ствараоца Јована Стерије Поповића и његове највредније комедије „Кир Јања”. Аутор посвећује своје анализе не само главном лику његове комедије већ и значајним глумачким тумачењима тог лика у историји српског позоришта. Профсор Марјановић нам нуди врло прецизне анализе, засноване на театролошким принципима, користећи позоришна и писана документа и постојећу ауторску документацију својих претходника, стварајући на тај начин једну сложену и свеобухватну слику о глумачким дометима у тумачењу лика Кир Јање.

Потом се анализира однос Лазе Костића према глуми и глумцима, при чему се користе разни коментари у вези с том темом.

Аутор наставља својим запажањима о три српске комедије с краја 19. века: „Адам и берберин, први људи” Јакова Игњатовића, „Подвала” Милована Глишића и „Ново доба” Милутина Илића. Стеријиним и њиховим комедијама Марјановић гради прелазни мост према анализама потоњих драмских стваралаца и позоришног уметничког успона у историји српског позоришта. Значајан допринос његовој анализи историје српског позоришта представља период од 1903. до 1914. године. Централно место припада Браниславу Нушићу и његовом великом опусу са легендарним ликовима из његових познатих комедија. Комедиографски ланац почиње Стеријом, затим следи неколико аутора пре Нушића као најзначајнијег аутора а наставља се Душаном Ковачевићем и анализама паралела између Нушићевог и Ковачевићевог дела.

Занимљиво посматрање представља неизбежна дилема око текста драме и текста саме представе. Реч је о поштовању ауторовог текста и његовог сценског прилагођавања, односно врстама односа редитеља па и глумаца према тексту.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, најзначајнијег аутора савременог српског позоришта, привлачила је пажњу разних тумача па и аутора књиге.

Занимљиво је ауторово надахнуто предавање без бележака о проблему позоришта и публике, овде пренето на основу сопствених сећања.

Важно место у књизи заузима ауторов опис монографије о Дејану Мијачу, нашем истакнутом редитељу великог броја представа на нашим важним позоришним сценама.

На крају ове драгоцене књиге налази се „Беседа о ћутању” Предрага Бајчетића за коју аутор сматра да представља велики домет српске театрологије.

У петак, 9. децембра, у Свечаној сали Матице одржан је научни скуп „Душан Радовић за велике, а мало и за мале“, поводом 100-годишњице рођења Душана Радовића. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Матија Бећковић и господин Милош Радовић, син Душана Радовића.

Након уводних речи, присутни су имали прилику да погледају емисију „Ово је Душан Радовић“ која садржи ретке материјале из Програмског архива, делове емисије из раније продукције ТВБ (1972/1984/1998), премијерно изведена 22. септембра 1998. године. У овом прилогу сем самог Душана Радовића и Слободан Глумац, Александар Антић и Зоран Радмиловић. Реализацију потписују Мира Оташевић и Бојана Андрић.

Своје радове на скупу изложили су проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Петар Пијановић, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Горана Раичевић, др Драган Хамовић, проф. др Радивоје Микић, господин Мирослав Максимовић, господин Душан Петричић, господин Јовица Вељовић, проф. др Невена Варница, господин Љубивоје Ршумовић, проф. др Зорана Опачић, проф. др Јелена Панић Мараш, проф. др Милош Ковачевић, проф. др емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Милена Зорић Латовљев, мр Јован Пејчић, госпођа Бранислава Милунов, проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Зорица Хаџић, др Милица Ћуковић и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

О скупу је бринуо Организациони одбор у саставу: академик Матија Бећковић, председник Организационог одбора, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милош Радовић, проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић. Секретар скупа: мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију овог програма помогли су Министарство културе Републике Србије и Град Нови Сад.