У оквиру Крајишког одбора Матице српске објављена је књига „Колонизација војвођанских области (1921-1941)“. У овој публикацији сабрани су радови с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора одржан 17. децембра 2021. године. Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Мира Радојевић, проф. др Душан Иванић и др Милан Мицић. Током научног скупа мултидисциплинарно су анализирани бројни значајни и динамични аспекти међуратне колонизације простора данашње Војводине.

У књизи је објављено 18 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, географије, књижевности и етнологије. Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уређивачког одбора су још и проф. др Слободан Бјелица и проф. др Бошко Бранковић. У овом колективном делу обрађене су бројне теме: привредни амбијент међу Србима у Хрватској после Првог светског рата, живот у Босанском Петровцу током и недуго после рата, ставови војвођанских радикала и Јована Лалошевића о аграрној реформи и колонизацији, добровољачко питање у Дунавској бановини, насељавање оптаната из Мађарске, однос колониста и друштвеног окружења у процесу колонизације, колонизација Срба из Босне и Херцеговине, аграрна реформа и колонизација на северу Бачке, колонизација Светићева, узроци смрти у Банатском Карађорђеву 1926-1940. године, погледи и реакције војвођанских Мађара, Румуна и Словака на међуратну аграрну реформу и колонизацију, књижевна критика дела Милана Мицића, однос Милоша Црњанског према добровољцима и колонизацији, материјална заоставштина добровољаца колониста, као и опис српске колонистичке куће у Војводини.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Нова Црња на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Нова Црња.

У понедељак, 3. октобра 2022. године од 18 часова, у Малој сали Коларчеве задужбине, у оквиру Дана Матице српске, представљен је трећи том Српске енциклопедије (прва књига: Г – Демографски преглед, друга књига: Демократија–Ђуша). На промоцији су говорили: академик Василије Ђ. Крестић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је уједно и главни и одговорни уредник Српске енциклопедије, проф. др Милован Митровић, члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан Уређивачког одбора. Истичући значај Српске енциклопедије, академик Василије Ђ. Крестић подсетио је на иницијативу коју су академици САНУ поднели одлучно решени да ова кровна институција српског народа стане иза значајног пројекта. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да Српска енциклопедија представља најбољи начин да се знањем боримо за наше националне интересе. Члан Уређивачког одбора проф. др Милован Митровић такође се осврнуо на почетке рада у Српској енциклопедији, наглашавајући тешкоће које су пратиле овај капитални пројекат. Као уредник Редакције за електротехнику, енергетику и информатику проф. др Душан Драјић описао је укратко свој ангажман и озбиљан приступ свих аутора, како своје тако и других редакција. На крају се за реч јавио проф. др. Василије В. Исајев, уредник Редакције за шумарство, нагласивши да му је огромна част што сарађује на пројекту од највећег националног интереса, те да се нада да ће у скоријој будућности Српска енциклопедија доживети и своје дигитално издање.

У уторак, 4. октобра 2022. године од 18 часова, у Малој сали Коларчеве задтужбине, представљен је први том „Лексикона писаца српске књижевности А–Б”. Промоцију је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсетник да је овај пројекат почео пре више од шест деценија као „Лексикон писаца југословенске књижевности”, али се пројекат после издате грађе на слово П угасио. Председник Матице српске је нагласио како је пројекат захваљујући Министарству културе поново почео са радом и дочекао је своје прво издање, а да је главна уредница, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић најзаслужнија за ово капитално дело. На промоцији су говорили и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Никола Грдинић, рецензент „Лексикона писаца српске књижевности А–Б”, као и уредница Љиљана Пешикан-Љуштановић. Сви учесници су нагласили како је посебна пажња посвећена томе да се корпус српске књижевности сагледа што целовитије, да обухвати писце из дијаспоре, као и српске писце који стварају у целом региону, па и у свету. Такође, велика пажња посвећена је писцима мањина. Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је како ће се Матица српска потрудити да „Лексикон писаца српске књижевности” настави да излази редовно, те да ће сваки следећи том бити детаљније и потпуније урађен.

У Малој сали Коларчеве задужбине у среду, 5. октобра у 18,00 часова представљен је седми том Српског биографског речника, капиталног лексикографског пројекта Матице српске. У свечаној атмосфери о књизи су говорили: др Радмила Радић, научни саветник у Институту за новију историју Србије, проф. др Предраг Ј. Марковић, научни саветник у Институту за савремену историју, др Александра Новаков, научни сарадник и научни секретар Српског биографског речника и проф. др Бранко Бешлин, професор Филозофског факултета у Новом Саду и главни уредник Српског биографског речника. Представљање књиге пратила је пригодна power point презентација сачињена од галерије портрета значајних жена као и њихових основних идентификационих података.

Промоцији је присуствовао велики број сарадника из Београда и других градова као и бројни културни посленици и поштоваоци српске енциклопедистике.

У суботу, 1. октобра 2022. године у Фоајеу Српског народног позоришта, отворена је изложба радова са Ликовне колоније акварела „Газиводе” 2005–2020, у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта.

Скуп су поздравили господин Перица Милутин, из Фондације „Симонида”, Соња Видаковић Савић, у име Српског народног позоришта као и Никола Брадић, уредник програма у Покрајинском културном центру Приштина–Лепосавић и Андријана Живановић, директор Дома културе „Стари Колашин”.

У уметничком делу програма учествовала је Наталија Јакшић, ученица седмог разреда основне школе у Зубином Потоку и чланица КУД-а Мокра Гора. Отпевала је две песме: „Са Kосова зора свиће” и „Црвен цвете”.
Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић, заменик управника Галерије Матице српске. Рекао је: „Уметничка колонија акварела, природно смештена у етимологији назива језера Газиводе, у саливеној прошлости веровања и будућих надања, пред нама отвара аутентичне ликовне исказе, са пигментима који насељавају белину, празнину овоземаљског живота. Свако дело представља омаж креативним напорима упркос смутним временима која нас опкољавају”.

Колонија „Газиводе” се реализује под окриљем Дома културе „Стари Колашин”.

Изложба се у Фоајеу Српског народног позоришшта може погледати до 1. новембра 2022. године.

У петак, 30. септембра, са почетком у 18 часова у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање лика и дела Григорија Божовића као и књижевне награде „Григорије Божовић” у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Фондације „Симонида“. На почетку програма Наталија Јакшић, ученица седмог разреда основне школе у Зубином Потоку и чланица КУД-а Мокра Гора, отпевала је српску изворну песму „Заспо Јанко”, а за крај програма отпевала је песму „Вила са Кошара”.

Присутне госте поздравили су председник Матице српске, проф. др Драган Станић и госпођа Бранка Марковић, директорка Фондације „Симонида”.

О Божовићу и о награди беседили су госпођа Андријана Живановић, директорка Дома културе „Стари Колашин” и чланови жирија награде, проф. др Драгиша Бојовић и књижевник Милета Аћимовић Ивков.
Суплент Призренске богословије Григорије Божовић, Матицу српску је посетио пре 116 година, 1906. године. Љубазно га је дочекао председник Матице српске Антоније Хаџић и дао налог да се Богословији поклони све што Матица има на лагеру. Суплент је добио 50 часописа Летописа Матице српске, 115 књига из Задужбине Коњовића и 28 других публикација. Председник Хаџић је наложио да се Богословији редовно шаљу сва издања Матице српске. Призренска богословија у Нишу и данас поседује Летопис Матице српске, од првих бројева.

Програм је водила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора. Представљање је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У понедељак, 26. септембра са почетком у 12 сати у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција прве (Г – Демографски преглед) и друге (Демократија–Ђуша) књиге Трећег тома Српске енциклопедије. Присутне госте поздравили су Његово преосвештенство Владика бачки Иринеј и градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић. У име Матице српске, о пројекту Српске енциклопедије – који заједно реализују ова најстарија културна и научна установа у Срба, као и Српска академија наука и уметности, док је извршни издавач Завод за уџбенике – говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске који је уједно и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. У име Српске академије наука и уметности присутнима се обратио академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду. О Трећем тому Српске енциклопедији беседили су члан Уређивачког одбора, академик Славенко Терзић и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан овог одбора.

Владика бачки Иринеј истакао је да је Српска енциклопедија најзначајнији подухват у новијој српској издавачкој делатности. После свих лутања, заблуда и странпутица, када је све што је српско, нажалост, било заборављено и потискивано, сама појава Српске енциклопедије указује на то да у духовној борби за очување идентитета нашег народа, поред Цркве, Матица српска заузима најважније место.

Градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић, рекао је да је поносан и почаствован што је Град Нови Сад укључен у пројекат од изузетног националног значаја, те је нагласио како верује да ће се, заједничким снагама интелектуалне елите и градске власти, подухват објављивања енциклопедије довести до краја, јер је Српска енциклопедија „српска књига над књигама“, као и наше огледало које остављамо потомцима.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да је академик Чедомир Попов био она личност која је најзаслужнија за заснивањe овог капиталног пројекта. Још од 90-их година прошлог века врсни интелектуалци и руководиоци Матице српске и Српске академије наука и уметности увидели су огроман недостатак у националној енциклопедистици, али је, нажалост, до реализације њихове идеје (иако се интензивно радило на Азбучнику) прошло много времена до доношења Закона о Српској енциклопедији 2005. године, када се кренуло са конкретним активностима (идуће године формиран је Уређивачки одбор од 24 члана које су делегирали САНУ и Матица српска).

Академик Стеван Пилиповић истакао је да је Трећи том Српске енциклопедије показао да су одреднице које он садржи писане на изузетно високом нивоу, а неке од њих захтевају и посебно стручно ангажовање, као нпр. Други светски рат. Према његовом мишљењу, заступљене су одреднице о свим научним радницима, уметницима, историјским личностима и другим прегаоцима који су допринели развоју наше земље.

После прегледа историјског развоја енциклопедистике, академик Славенко Терзић истакао је да је посао главног и одговорног уредника Српске енциклопедије веома одговоран, како са организаторског, тако и са научног аспекта, док значајна одговорност лежи и на уредницима стручних редакција. Појава Српске енциклопедије, несумњиво, нагласио је академик Славенко Терзић, јесте најзначајнији пројекат у српској култури, те зато Српска енциклопедија заслужује не само поштовање и дивљење свих нас, него и непоколебљиву подршку државе у сваком погледу.

Проф. др Душан Драјић рекао је да је са посебном пажњом, поред своје Редакције за електротехнику, енергетику и информатику, пратио рад на одредницама из области машинства, саобраћаја, рударства, те природних наука. Описујући активности на седницама Уређивачког одбора чији је донедавно био члан, истакао је да се сваком питању приступало сериозно и савесно, те да су се сви укључени у рад енциклопедије потрудили да пронађу веродостојне и релевантне изворе за своје одреднице.

У препуној Свечаној сали Матице српске промоцији су присуствовали многи чланови Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и представници културних и научних институција, те органа власти.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 70-1 за 2022. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Горане Раичевић, мср Милана Јањића, др Снежане Вукадиновић, др Родољуба Кубата, др Росанде Бајовић, др Радослава Ераковића, др Сање Париповић Крчмар, др Данијеле Васић, мср Светлане Савић, др Зорице Хаџић, мср Горице Радмиловић, мср Николине Шурјанац, др Валентине Хамовић, др Драгане Бедов, др Данијеле Константиновић, мср Ане Стевић. У рубрици „Прилози и грађа“ објављен је рад Ђорђа Перића, а у рубрици „Прикази“ радови др Вељка Брборића, др Наташе Драгин, др Ирене Шпадијер, мср Ане Козић, др Бранкице Марковић, мср Александре Чебашек, Биљане Мичић, др Наталије Лудошки, др Драгана Хамовића. Рубрика „In memoriam“ посвећена је сећању на академика Предрага Пипера.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У среду 21. септембра 2022. године Матицу српску су посетили председник Теслине научне фондације из Филаделфије (САД) г. Никола Лончар и председник Представништва Теслине научне фондације у Србији г. Зоран Буловић. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Том приликом су вођени разговори о досадашњим облицима сарадње Матице српске и Теслине фондације, а и потписан је уговор о њиховој донацији рељефа са ликом Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн под називом „У знању је спас“ аутора Бојана Микулића. На састанку су такође вођени разговори о томе на који начин организовати делатност у вези са специфичним проблемима српског исељеништва у САД.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Радивоја Шајтинца, Драгана Хамовића, Угљеше Шајтинца, Небојше Лапчевића, Милице Јефтимијевић Лилић, Ивана Лаловића, Олега Дивова и Монике Компањикове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милана Тасића о патријархалном моралу и конфучијанизму, Драгане Д. Савин о Димитрију Ђуровићу и преведен текст Лешека Колаковског „Похвала изгнанства”. Теме рубрике „Сведочанства” су Фјодор Достојевски кроз текстове Владимира Димитријевића и Дионисија Дејана Николића, те народни говори о којима пише Бошко Ломовић. Рубрика „Поводи” посвећена је Александру Јовановићу кроз прилоге Александра Милановића, Радивоја Микића, Петра Пијановића, Слободана Владушића, Сање Париповић Крчмар и Светлане Шеатовић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Виолета Митровић, Марко Паовица, Тихана Тица, Славица Гароња, Слађана Миленковић, Миланка Бабић и Јелена Марићевић Балаћ. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка