У четвртак, 25. новембра 2021. године, у Општинској Народној Библиотеци „Вељко Петровић” у Жабљу одржан је први научни скуп „Историја насеља Општине Жабаљ”. Научни скуп реализован је у оквиру протокола о сарадњи Општине Жабаљ и Матице српске.

Присутне госте и публику поздравили су Милован Мирков, директор ОНБ „Вељко Петровић”, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Урош Радановић, председник Општине Жабаљ.

Скуп је организован у две сесије. У првој сесији излагали су: др Слободан Бјелица, др Милан Мицић, Жарко Панић, Љиљана Дожић, др Владан Гавриловић, а у другој: др Горан Васин, Станко Трифуновић, мр Катарина Радисављевић, Љубица Отић, др Здравко Рајчетић, Дубравка Дудић.

Циљ скупа био је да се научној и широј јавности представи богато културно наслеђе општине Жабаљ, кроз интердисциплинарна разматрања стручњака.

Зборник радова са скупа биће објављен наредне године.

У среду, 17. новембра 2021. године у Дому културе у Србобрану одржан је први научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. Научни скуп реализован је у оквиру протокола осарадњи Општине Срборан и Матице српске.

Интердисциплинарни научни скуп организован је кроз две сесије. У првој сесији излагање су имали: др Весна Димитријевић, др Јована Касаш, др Слободан Бјелица, др Марија Силађи, др Ференц Немет, др Аница Драганић, др Милан Мицић, др Мирјана Сладић Тодоров, др Драган Станић, а у другој сесији: др Зорица Хаџић, др Бранка Кулић, мр Зоран Суботички, др Снежана Мишић, мср Јелена Веселинов.

Циљ скупа био је да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут историје, историје књижевности, историје уметности и права. Планирано је објављивање зборника радова са скупа за наредну годину са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски значајно обогатио.

Документарна серија о настанку Матице српске, наше најстарије културне и научне иституције, почеће да се емитује од понедељка 29. новембра 2021. године с почетком у 20.30 на Другом програму Радио Телевизије Србије.

Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околнисти Mатичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест получасовних епизода, где су прве две, са насловима „Летопис“ и „Матица српска“, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, Теодора Павловића, Саве Текелије и Јована племенитог Нака.

Серија Пантеон Матице српске снимана је у Новом Саду, Сремским Карловцима, Сомбору, као и у Будимпешти, Сент Андреји, Араду, Темишвару… О Матици српској, историјском контексту у којем је настала и људима који су је основали у серији говоре проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Деспић (уредник Летописа у периоду од 2016. до 2020. године), проф. др Душан Николић, бивши секретар Матице српске, академик Василије Крестић, проф. др Александар Милановић, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду, проф. др Мило Ломпар, проф. др Милена Полојац, проф. др Исидора Бјелаковић, мр Коста Вуковић, управник музеја Епархије будимске у Сент Андреји, др Душан Попов из Темишвара, Драгомир Дујмов, професор гимназије у Будимпешти, као и свештеници Епархије будимске, Милан Станковић, историчар… У играним сценама реконструкције оснивачког састанка Матице српске учествовали су глумци Народног позоришта у Кикинди.

Сниматељи Душан Живковић, Милан Илић и Хаџи Димитрије Николић, израда шпице и дизајн Емануела Тасан Лукић, монтажа Ксенија Савићевић. Аутор и уредник серије Божидар Ђуран.

У Свечаној сали Матице српске, 22. новембра 2021. године, приређен је концерт и пригодни програм под називом „Гајде као чувари традиције”. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Уводну и завршну реч одржали су етномузиколози проф. др Димитрије Големовић и др Данка Лајић Михајловић, научни саветник. У музичком програму наступали су: Максим Мудринић, гајдаш; Петар Пејин, бас; Ђорђе Ланчушки, контра, Јован Паул, глумац; Зоран Богдановић, самица; Борислав Бирач, гајде, Станислава Ђорђевић, гајде; Филип Јовић Вујаковић, гајде, Вељко Љуштина, гајде.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Догађај се уживо емитоватовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.

У петак, 15. октобра, у Свечаној сали Матице српске одржан је научно-књижевни скуп о Јовану Дучићу. Програм је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, подсећајући да је ова година изабрана као година у којој обележавамо годишњицу рођења Јована Дучића, иако за то нема поузданих доказа. Оваквим програмима се показује да је Дучићево дело заиста живо и да и данас одјекује на дубок и моћан начин. У програму су учествовали истраживачи који су изложили своје радове о Јовану Дучићу и песници који су својом поезијом успоставили дијалог са Дучићем. Своја истраживања изложили су: проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Јелена Новаковић, др Јелена Марићевић Балаћ, проф. др Зорица Хаџић, мср Растко Лончар, др Драган Хамовић, мср Милена Кулић и Иван Негришорац. Песнички дијалог за Јованом Дучићем успоставили су: Стеван Тонтић, Ђорђо Сладоје, Мирослав Алексић, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Драган Хамовић, Растко Лончар, Јелена Марићевић Балаћ и Иван Негришорац. Програм је водила др Исидора Поповић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У понедељак, 18. октобра, у Културном центру у Требињу одржан је научно-књижевни програм Матице српске у оквиру 54. Дучићевих вечери поезије. Програм су поздравили градоначелник Требиња господин Мирко Ћурић и председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу о Јовану Дучићу под називом „Меша Селимовић и рецепција Јована Дучића после II светског рата“ одржао је потпредседник Матице српске проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. У песничком уздарју Јовану Дучићу посетиоци су имали прилику да чују поезију Ђорђа Сладоја, Мирослава Алексића, Гордане Ђилас, Благоја Баковића, Драгана Хамовића, Јелене Марићевић Балаћ, Растка Лончара и Ивана Негришорца.

Одржавање ових научно-књижевних програма омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ови догађаји су уврштени на Унескову Листу годишњица.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2021. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

Студенти српске филологије и српске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду су посетили Матицу српску у четвртак 18. новембра и петак 19. новембра 2021. године. О историјату најстарије српске, културне и научне институције говорили су им мр Драган Тубић и мр Александра Јовановић. О раду Одељења за књижевност и језик говорила је проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о Рукописном одељењу и вредној рукописној грађи која се чува у Матици говорила је управница Рукописног одељења проф. др Зорица Хаџић.

Матицу српску су 15. новембра 2021. године посетили др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода, члан сарадник Матице српске и његова супруга др Артја Маслов. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње са Универзитетом у Нижњем Новгороду и о томе како би персонална сарадња у будућности могла да се одвија. Председнику Матице српске гости су уручили монографију „Нижњи Новгород 1221–2021“.

У четвртак, 18. новембра 2021. године у Матици српској одржано је друго предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему” која ће бити одржана током 2021. године. Тема предавања била је: „Претече српских деспота у Срему”, а предавач проф. др Ђура Харди, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Пристуну публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Професор Харди говорио је о историјском контексту и деловању бана Белоша и краља Стефана Драгутина, који су представљали истакнуте претходнике потоњих српских деспота у Јужној угарској који су потицали из династије Бранковића.

Наредно предавање из циклуса „Српски деспоти у Срему” најављено је за 7. децембар 2021. године у 12 сати. Том приликом проф. др Светлана Томин одржаће предавање на тему: „Стaрoзaвeтни мoтиви у списимa o срeмским Брaнкoвићимa”.

Реализацију округлог стола помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.