У петак, 2. априла 2020. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је награда „Бескрајни плави круг“ за најбољи роман на српском језику 2019/2020. године. Награду је добио Драган Стојановић за роман „Тамна пучина“ (Дом културе Студентски град, Београд 2020). Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз подсећање да је награда „Бескрајни плави круг“ основана 2019. године у сарадњи са манифестацијом „Дани Милоша Црњанског“. Др Јелена Марићевић Балаћ прочитала је саопштење Жирија награде, а проф. др Александар Јовановић, председник Жирија, одржао је беседу „Приповедање о несрећи, доброти и култури“ о награђеној књизи. Након свечаног уручења награде, присутнима се обратио и Драган Стојановић. У музичком делу програма учествовали су проф. др Милица Стојадиновић, сопран и Бошко Стојадиновић, клавирска пратња. Програм је водила и одломке из награђене књиге је читала др Исидора Поповић.

У овогодишњем мартовском броју „Летописа Матице српске“ објављен је тематски блок посвећен награди „Бескрајни плави круг“ у којем је објављено: образложење председника Жирија проф. др Александра Јовановића, беседа Драгана Стојановића и књижевнокритички текстови проф. др Горана Радоњића, проф. др Младена Шукала и др Јелене Марићевић Балаћ. За рубрику „Разговор“ урађен је интервју са добитником.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У уторак, 30. марта 2021. године у Матици српској одржано је онлајн предавање „Финансирање пољопривредне производње и ЕУ фондови”. Предавач је била проф. др Мирјана Крањац, ванредни професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду; самостални саветник за предузетништво и телекомуникације у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам. Предавање је део научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”. Проф. др Ђорђе Јовановић, професор Факултета за инжењерски менаџмент у Београду и руководилац пројекта Матице српске, представио је проф. др Мирјану Крањац.

Проф. др Мирјана Крањац представила је финансијске и друге показатеља стања у пољопривреди Србије и њено место међу земљама окружења. Током предавања анализиране су могућности финансирања зелене производње хране из националних и европских фондова и дате практичне смернице и модели за ефикасније аплицирање код фондова ЕУ и лакше достизање циљева који треба да се постигну реализацијом пројектних идеја, које за своје грантове поставља ЕУ.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Следеће предавање из овог циклуса можете пратити преко јутјуб канала Матице српске, 14. априла 2021. године у 12 сати. Предавање под називом „Одрживи развој и пољопривреда” одржаће проф. др Ђорђе Јовановић.

У Свечаној сали Матице српске, 31. марта. 2021. године, приређен је концерт пијанисткиње Иде Пеличоли, без присуства публике. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Ида Пеличоли (Ida Pelliccioli) рођена је у Бергаму у Италији. Студирала је на Конзерваторијуму у Ници, а потом у школи за музику Алфред Корто у Паризу (Ecole Normale de Musique) у класи Сергеја Маркарова. Током студија, Ида је била носилац неколико стипендија, између осталих стипендије Фондације Зигмунд Залески и Фондације Алберт Русел. Похађала је мајсторске курсеве истакнутих професора као што су Жан-Клод Пентје, Жерар Вис. Стекла је диплому из педагогије и диплому из интерпретације на École Normale у Паризу. Стекла је двоструку мастер диплому на Универзитету у Сорбони – из италијанске литературе и историје Старе Грчке, са специјализацијом на тему музичке праксе током хеленистичке ере. Ида је наступала широм Европе и у Канади. Под покровитељством Јамахе у Италији, одржала је 2018. године соло реситал у Милану. Сада је први пут наступила у Србији.

На концерту су изведена дела Жана-Филипа Рамоа, Клода Дебисија и Исака Албениза.

Концерт су подржали Италијански институт за културу у Београду и Градска управа за културу Града Новог Сада.

Директан пренос програма публика је могла да пратити на You Tube каналу Матице српске.

У Матици српској, у понедељак, 29. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Митар Вучуревић, председник Општине Житиште, потписали су Протокол о сарадњи са Општином Житиште. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Житиште остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме историја српских насеља и колонизације XX века у Житишту. Потписивању Протокола присуствова је и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Жири за доделу „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” који је радио у саставу: проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Мато Пижурица, председник Жирија, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Рада Стијовић, на седници одржаној 25. марта 2021. године, једногласно је донео одлуку о добитницима овог престижног признања за 2020. годину:

1. Академик Милорад Радовановић (постхумно) – за укупни допринос изучавању српског стандардног језика, социолингвистике и опште лингвистике.
2. Академик Слободан Реметић – за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци.
3. Радован Бели Марковић – за неговање српског књижевног језика и његових изражајних могућности.
4. Коларчева задужбина – за неговање српске језичке културе и ћириличног писма.

Награде ће бити уручене у Матици српској, а јавност ће о термину одржавања свечаности бити благовремено обавештена.

На Сајму књига у Новом Саду који се ове године одржава у виртуелној форми, Матица српска, као издавач и проф. др Петар Пијановић као аутор, добили су Награду за издавачки подухват за књигу Петра Пијановића Српска култура у XVIII и XIX веку. Награда ја уручена предсендику Матице српске проф. др Драгану Станићу на свечаности одржаној на Новосадском сајму 24. марта 2021. године. Петар Пијановић није био у могућности да присуствује свечаности на којој је у име жирија о књизи говорила др Јелена Марићевић Балаћ. О свим сајамским Наградама одлуку је донео жири у саставу Фрања Петриновић, председник, Горан Ибрајтер и др Јелена Марићевић Балаћ, чланови. Награде је уручио генерални директор сајма мр Слободан Цветковић.

У понедељак, 22. марта 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм поводом Светског дана поезије. Програм је био посвећен сећању на трагично преминуле песнике Милана Ненадића и Илеану Урсу. Поезију су читали Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Зоран Ђерић, Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Стеван Тонтић и Емсура Хамзић. Пригодним говорима подсетили су се својих песничких пријатеља и времена када су се упознали, заједно стварали и друговали.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављене су две нове књиге из Едиције „Језичка баштина”: Јован Чокрљан, Огледало добродетељи и верности или Жалосна прикљученија Драгољуба и Љубице (приредиле: Милена Зорић и Маријана Јелисавчић) и Павле Соларић, Вход к писменици и језикознанију (приредили: Исидора Бјелаковић, Александар Милановић и Јасмина Миливојевић). Књиге представљају резултат рада на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Штампање ових књига финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Објављен је Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 68-3/2020. У рубрици „Студије и чланци” објављени су радови др Марије Јефтимијевић Михајловић, др Росанде Бајовић, Весне Тријић, др Предрага Петровића, мср Милице Миленковић, др Јована Делића, др Ксеније Радуловић, др Страхиње Степанова, др Ане Стојановић, др Лидије Делић, мср Данијеле Митровић, др Предрага Крстића. Рубрика „Прилоги и грађа“ доноси текст др Зорице Хаџић. За рубрику „Критике и прикази“ писали су др Војислав Јелић, др Гордана Јовановић, др Марина Курешевић, др Ана Мацановић, Лука Николић, мср Марина Шафер, др Јован Делић, мср Александра Чебашек, др Радојка Вукчевић, др Дијана Црњак, др Бранкица Марковић, др Владан Павловић, др Лидија Делић и мср Бојана Тодић Санковић.
Рубрика „In memoriam” посвећена је сећању на Миодрага Матицког и Милорада Радовановића.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Максимовића, Стевана Тонтића, Владимира Пиштала, Ђорђа Писарева, Миодрага Кајтеза, Анђелка Анушића, Драгана Хамовића, Вофа Вондарчека и Мие Лекомт. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радомира В. Ивановића о Марку Миљанову, други део текста Александра Петровића Ко влада историјом, Јована Попова о Гончареву, Достојевском и Тургењеву, те Милете Аћимовића Ивкова о Петеру Хандкеу. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевна награда „Бескрајни плави круг”, а текстове потписују: Александар Јовановић, Драган Стојановић, Горан Радоњић, Младен Шукало и Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Поводи” посвећена је Кољи Мићевићу кроз текстове Коље Мићевића и Марије Живковић. Рубрика „Разговор” доноси причу о књижевном путу Драгана Стојановића, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Мирко Магарашевић, Виолета Митровић, Сања Перић, Цвијетин Ристановић, Милица Ћуковић и Милош Михаиловић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка