Свој трећи музички диск „Песме из Старе Србије“, призренски богослови посветили су великим јубилејима: 1.000 година од првог помена Призренске епископије, и 800 година аутокефалности српске Цркве. У сусрет прослави 150-годишњице од оснивања Православне српске богословије и 10-годишњице обнове рада у царском Призрену, новосадска публика имала је задовољство да чује чуваре хришћанског царског Призрена и заједно са њима запева песме из Старе Србије. Призренски богослови су на пут из царског Призрена кренули са благословом Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског Теодосија, а вечерашње саборовање благословио је преосвећени епископ бачки господин Иринеј, који је својевремено био професор Богословије у Призрену.

У име Фондације „Симонида“, организатора ове манифестације и суорганизатора Косовскометохијског одбора Матице српске и Српског народног позоришта обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Присутнима се обратила и проф. др Валентина Питулић која је са својим ученицима дошла из Призрена. Професорка Питулић, иначе председник Косовскометохијског одбора Матице српске, написала је предговор за књижицу са текстовима песама, која прати овај музички диск. Своје стихове говорио је Живојин Ракочевић, песник, писац, новинар, директор Дома културе „Грачаница“, човек на чијим плећима почива култура и уметност с оне стране Ибра. Његова потресна песма Мирис дјеце представља једно од ауторових многобројних сведочанстава о страдању и патњама Срба на Косову и Метохији.

Реномирани песници Драган Станић и Селимир Радуловић су својим стиховима узвратно даровали госте с Косова и Метохије. Ови песници су, иначе, добитници престижних песничких награда са Косова и Метохије и искрени пријатељи косовскометохијских Срба

Гости призренских богослова а заправо и њихови домаћини били су Фенечки бисери који су своје пријатеље богослове дочекали овог пута у Војводини. Вече су употпунили Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“, којим руководи јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ковиљ. Певали су „Тропар Светом цару Лазару косовском“ и „Аниксандарија, Јако возвеличишасја дјела Твоја, Господи“ (Како су величанствена дела Твоја, Господе) светогорски напев, стих из Давидовог 103. псалма.

У фоајеу Позоришта посетиоце су дочекале фотографије Призрена с краја 19. и с почетка 20. века. Гледање тих црно-белих живописних слика одвело нас је у доба тадашњег Призрена, када су се певале песме Старе Србије. Ауторка изложбе „Призренски времеплов“ је др Александра Новаков, историчарка и секретара Косовскометохијског одбора Матице српске.

Призренски богослови свирали су и певали руковођени својим професором Дејаном Ристићем песме са свог новог ЦД-а, али и неколико са претходног музичког диска. Новосадска публика имала је прилику да чује Призренце, сада већ студенте теологије: гитаре – Страхиња Шабић и Марко Стриковић, тарабука – Милан Костић, бонгоси – Никола Савић, хармоника – Младен Војиновић, кларинет – Александар Милановић, виолина – Димитрије Николић, и певачи богослови: браћа Немања и Михаило Велић, Лука Цветковић, Михајло Јовановић и Стефан Недељковић. Одушевљена публика је неколико пута позивала богослове на бис.

Овај догађај финансирала је Градска управа за културу града Новог Сада. Српско народно позориште је ово вече донирало Призренској богословији. Већи број медијских кућа је пратило овај догађај.

Књига др Бранислава Тодића „Епископ Викентије Поповић” за тему има анализу биографије вршачког епископа Викентија Поповића (1774–1785), сагледану из угла његовог Дневника богослужења, којег је педантно водио током више година. Књигу се састоји из два дела: 1) биографске студије о Викентију Поповићу која је састављена на основу старије литературе, углавном допуњене и кориговане новом и непознатом архивском грађом, а до које је аутор дошао током вишегодишњих истраживања, и 2) приређеног рукописа непознатог и непубликованог Дневника богослужења епископа Викентија Поповића који се чува у Архиву Војводине и који се сада први пут у целини објављује. Дневник обилује драгоценим информацијама о владици и животу вршачке епархије, а аутор га је пропратио бројним коментарима о личностима, догађајима и местима која се у њему помињу. Ова два дела књиге, повезана у јасну, смислену и логичну целину, опремљена су бројним напоменама и научном апаратуром. Као комплементарни елементи доносе низ нових сазнања о личности епископа Викентија Поповића о коме се до сада није много знало, тако да ова студија представља основу за даља истраживања.

Овакав тип радова је данас веома редак јер изискује не само познавање архивских извора, већ и старије и новије историјске литературе, али и карактеристичног језика и правописа 18. века. Сагледана у целини, књига др Бранислава Тодића представља значајан допринос познавању српске црквене историје 18. века, али и културне историје српског народа уопште. Такође, представља више него значајан допринос познавању старих српских биографија, те ће отуда то бити дело привлачно различитим групама читалаца.

У понедељак, 7. септембра 2020. године, Матицу српску посетио је покрајински секретар за здравство проф. др Зоран Гојковић. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић. На састанку се разговарало о актуелној ситуацији и сарадњи Матице српске са медицинским радницима и истраживачима у области здравствене културе. Обе стране изразиле су своје уверење да ће успешна сарадња бити настављена и плодоносна као и до сада.

Одштампан је зборник радова са Међународног научног скупа, „Југословенска идеја у/о музици”, одржаног у Матици српској, 25. и 26. маја 2019. године. Саиздавачи Зборника су Матица српска и Музиколошко друштво Србије.

Научни скуп „Југословенска идеја у/о музици” представио је актуелна проучавања у оквиру више тематских области које обухватају проблематику југословенске идеје у и о уметничкој и популарној музици, као и музичком фолклору. Посебна пажња посвећена је питањима историографије, деловању музичких институција, фестивала и, уопште, феноменима који су имали кључну улогу у дефинисању југословенског идентитета у музици.

Штампање Зборника подржало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Енеса Халиловића, Милана Мицића, Благоја Савића, Жељка Вукобратовића, Весне Цвјетићанин, Ане Милош, Јовице Аћина и Франца Кафке. Рубрика „Аутопоетички запис” посвећена је Миру Вуксановићу кроз текст „Мала историја писања”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Миодрага Матицког о Васку Попи, Јована Делића о песми „Плава гробница – Видо” Милосава Тешића, Драгане Вујаковић Драгељевић о Љубомиру Симовићу и Жарка Миленковића о песништву Драгомира Костића и Живојина Ракочевића. Тема рубрике „Разговор” је песник Енес Халиловић са којим је разговарао Никола Живановић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драгана Бошковић, Виолета Митровић, Исидора Бобић, Драган Бабић, Владан Бајчета и Марија Џунић Дрињаковић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У понедељак, 7. септембра 2020. године у просторијама Матице српске потписан је уговор о донаторству између Радована Јандрића и Матице српске. Радован Јандрић је Матици српској донирао Мапе графика – Старе куће у Маглићу, један фрагмент свог обимног дела. Овом уметничком донацијом Јандрић је добио статус добротвора Матице српске, а Матица српска са великом захвалношћу прима овај дар. Потписивању уговора присуствовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и проф. мр Ненад Остојић.

ЗАПИСНИК
са седнице Уредништва едиције Прва књига Матице српске

Уредништво едиције Прва књига у саставу: проф. др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, проф. др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић, Иван Радосављевић и проф. др Соња Веселиновић, на електронској седници од 17. јула 2020. године усвојило је

Издавачки план за 2020. годину

281.Вук Вучковић, Кришке сунца / сетови ножева;
282. Сања Перић, Књижевна упоришта идентитета: есеји и критике о делима српске књижевности;
283.Милош Марков, О страху страх

Након 129. редовне Скупштине Матице српске примили смо велики број честитки поводом успешно одржане Скупштине Матице српске, на којој су изабрани Председништво, чланови Управног одбора и чланови Надзорног одбора. Желимо да се искрено захвалимо свима на указаном поверењу и честиткама, као и да искажемо наду и уверење да ћемо сви бити на заједничким пословима у наредном четворогодишњем периоду.

С поштовањем,

проф. др Драган Станић
председник Матице српске

Објављен је јулско-августовски двброј „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јовице Аћина, Предрага Марковића, Гојка Божовића, Ранка Павловића, Душка Бабића, Виктора Радуна Теона и Та-Нехаси Коутса. Посебан одељак посвећен је књижевној награди „Бескрајни плави круг” установљеној у част Милоша Црњанског, а која је први пут додељена 2019. године за 2018. и то Слободану Мандићу за роман „Панонски палимпсести” (у издању Агоре из Новог Сада – Зрењанина и Градске библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина). У оквиру овог блока објављени су текстови Александра Јовановића, Слободана Мандића и Јелене Марићевић Балаћ. Рубрика „Есеји” доноси други део текста Тање Крагујевић о Стевану Раичковићу. Рубрика „Сведочанства” посвећена је дубровачкој књижевности кроз текст Ивана Негришорца: „ Матица српска и књижевност старог Дубровника: између српске потребе за разумевањем и хрватске страсти за поседовањем”. Рубрика „Разговор” доноси причу Јовице Аћина о предосећању написаног и ненаписаног (разговор је водила Радмила Гикић Петровић). Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драгана Бошковић, Никола Живановић, Александар Дунђерин, Маја Белегишанин, Срђан В. Тешин, Срђан Орсић, Горан Максимовић и Владан Бајчета.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.