Матици српској, у уторак, 28. маја 2019. године, представљене су две монографије аутора из Републике Српске. У питању су књиге др Љиљане Шево „Споменичко благо Републике Српске” (заједничко издање Академије наука Републике Српске и Православне речи из Новог Сада) и проф. др Витомира Поповића „Арбитража за област Брчко: спор или фарса стољећа” (издање Академије наука Републике Српске). Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књигама су говорили: академик Рајко Кузмановић, председник Академије наука Републике Српске, академик Драго Брашковић, Зоран Гутовић, директор Православне речи, и аутори.

У Матици српској, у понедељак, 27. маја 2019. године, одржано је предавање „Транснационална демократија у послератној Европи”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био проф. др Волфрам Кајзер, са Универзитета у Портсмуту у Енглеској и Европског универзитетског института у Фиренци.

Професор Кајзер указао је на неопходност разумевања визије и праксе управљања и демократије у њиховом временски специфичном контексту и разматрања наслеђа која су оставили за Европску унију XXI века. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила  публика.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак, 27. маја 2019. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића” за 2018. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, академик Драган Шкорић, др Нада Милошевић и проф. др Ивана Максимовић донео је одлуку да награду равноправно додели доц. др Светлани Вујић, доценту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду и мср Милораду Живанову, истраживачу приправнику у Лабараторији за земљиште и агроекологију Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је уручио награде добитницима, а о делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је проф. др Срђан Шеремешић. Реализацију награде помогли су Пољопривредни факултет Нови Сад и Град Нови Сад. „Награда професора Лазара Стојковића” додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Свечаности су присуствовали, између осталих, и мр Катарина Ковачевић, подсекретар у Покарајинском секретаријату за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Недељко Тица, декан Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и проф. др Светлана Балашевић Тубић, директор Института за ратарство и повртарство.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 24. маја, Матица српска је обележила Дан словенске писмености и Дан Светих Ћирила и Методија предавањем „Чешки добровољци у српској војсци за време Великог рата: врхунац чешко-српских односа с краја 19. и почетка 20. века“, који је одржао др Вацлав Шћепанек (професор Универзитета у Брну, Чешка). Дан Светих Ћирила и Методија установљен је ове године као државни празник.

У уметничком делу програма учествовали су проф. др Милица Стојадиновић (сопран), Бошко Стојадиновић (клавир) и др Исидора Поповић, која је говорила стихове. Присутне је на почетку програма поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У издању Косовскометохијског одбора Матице српске публикован је хришћански православни културни водич „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ на српском и енглеском језику.

Упркос злу и страдањима, на невеликом простору Призрена и околине опстало је и обновљено 55 цркава и манастира. Оне су живе светиње у којима се и дан-данас служи литургија. Мапиране светиње, уз њихов сажет историјат, позивају ходочаснике да их посете не би ли скинули вео паучине са њихових старих и тешких капија, не би ли дозвали давна времена и ослонили чела на хладне живописане зидове, древне и седам стотина лета, и како би осетили светитељски благослов и пронашли душевни мир…

Цркве и манастири, о којима је у књизи реч, грађене су од 13. до 21. века, што говори о вековном живљењу православног српског народа на том простору и њиховим духовним потребама. За време Османског царства цркве постају стожери очувања националног идентитета и континуитета као и чувари традиције. (даље…) →

У Матици српској, у четвртак, 23. маја 2019. године, одржано је предавање „Критика модерне слике човека – основне црте европског конзервативизма”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био проф. др Андреас Кинегинг, универзитетски професор филозофије права у Лајдену, Холандији.

Кроз поставке просветитељства, романтизма и грчке школе филозофије, тумачена је модерна слика човека, као и утицај друштва на њен развој. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У уторак, 21. маја 2019. године, у Матици српској одржан је први научно-стручни скуп „Развој астрономије и физике на подручју данашње Војводине”. Скуп су организовали Матица српска, Департман за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду и Астрономско друштво Нови Сад.

Присутнима су се обратили и отворили Скуп проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета у Новом Саду, и проф. др Драгослав Петровић.

Представљена су двадесет два рада еминентних стручњака и младих истраживача из Србије и иностранства.

Отварање Скупа и пленарно предавање проф. др Ђуре Паунића „Милутин Миланковић и Матица српска” можете погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У издању Удружења фолклориста Србије, Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Призрену и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је „Зборник радова Савремена српска фолклористика V, Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту“. Објављени радови су резулат Међународног научног скупа одржаног у Призрену и Великој Хочи 2017. године. Овај скуп био је важан подстицај очувању јединственог српског духовног и историјског простора. Учешће домаћих и страних еминентних стручњака на најбољи начин је потврдило методолошку и научну заснованост остварених резултата. Мултидисциплинарни приступ (фолклористика, етнологија, етномузикологија, етнокореологија, етнолингвистика, лингвистика, књижевна историја, методика наставе српске књижевности, антропологија и музеалство) је на најбољи начин указао на особеност феномена српског усменог и материјалног стваралаштва у словенском и међународном контексту. Публиковане студије објављене у овом Зборнику остају трајно и веродостојно сведочанство о неизбрисивом трагу српске баштине на Косову и Метохији.

Апстракти радова на више страних језика, значајно доприносе међународној афирмацији Србије, покривају важне културолошке и научне теме, а сврсисходан је садржај и на пољу културне дипломатије. У средишту пажње истраживача налази се изванредно значајна књига знаменитог руског дипломате, историчара, етнографа и археолога Ивана Степановича Јастребова (Иванъ Степановичъ Ястребовъ, 1839–1894), „Обичаји и песме Срба у Турској“ („Обычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ“), публикована у Петербургу 1886. године (у допуњеној верзији 1889. године). Као конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну, Јастребов је оставио неизбрисив траг у културној историји Срба пре свега занимањем које је испољио за усмено народно стваралаштво Срба на територији Косова и Метохије. Уредници овог Зборника су проф. др Валентина Питулић, проф. др Бошко Сувајџић, др Бранко Златковић и Дејан Ристић.