Велика виртуозност и савршена усклађеност одлике су концерта за клавир четвороручно који је дуо „Балканик“ одсвирао у Матици српској 29. маја у Свечаној сали. Овај дуо чине пијанисткиње Марија Гођевац и Јасна Ђуровић, које наступају заједно од 2022. године. Свака од ових уметница може се похвалити и богатом соло каријером.
Марија Гођевац је откривена као клавирски таленат већ са својих пет година, када почиње музичко образовање у класи проф. Мирославе Лили Петровић. Основне студије завршила је код професора Александра Сердара и специјализирала је клавир на ФМУ у Београду, у класи проф. Нинослава Живковића. Имала је непуних 15 година када је на Бемусу имала солистички концерт. Наступала је у Словенији, Аустрији, Немачкој, Холандији, Италији, Француској, Русији, Ирану. Носилац је прве награде Интернационалног музичког такмичења у Москви, где је наступила у оквиру камерног састава „БГ-Пиано дуо“ са којим је одржала успешан концерт. Носилац је бројних специјалних и првих престижних награда у земљи и иностранству. Због свог ентузијазма и велике љубави према раду са децом, добитник је бројних домаћих и међународних награда из области клавирске педагогије. Педагошким радом почела је да се бави 2010. године као професор клавира, а 2021. године постала је официјални корепетитор Међународног такмичења дувача „Даворин Јенко“ у Београду.
Јасна Ђуровић је рођена у Бањалуци, где је завршила Основну музичку школу „Владо Милошевић” у класи проф. Бранке Кузмановић, а Средњу музичку школу „Коста Манојловић“ у класи проф. Тање Јаблановић завршила је у Земуну. Дипломирала је на Академији умјетности у класи реномиране проф. Невене Поповић. Била је стипендиста Фонда „Петар Кочић” чије се стипендије додељују студентима са највишим просеком оцена. Бави се активно и успешно 30 година клавирском педагогијом и интерпретацијом. Идејни је носилац и један од оснивача првог пијанистичког такмичења у БиХ „Бањалучки бијенале“. Била је члан жирија на пијанистичким такмичењима у Бањалуци, Бијељини, Приједору, Београду, Крагујевцу Шапцу, Смедеревској Паланци, Смедереву, Источном Сарајеву и Брчком. Недавно је била и члан жирија на престижном онлајн такмичењу „Јан Сибелијус“ које организује фински град Турку. Активно води пијанистичке радионице за младе пијанисте под називом „Вива ла музика“, у сарадњи са Културним центром „Бански двор” у Бањалуци. Запослена је као професор клавира и камерне музике у основној и средњој музичкој школи „Владо Милошевић” у Бањалуци.
Марија Гођевац и Јасна Ђуровић за клавиром дишу као једно, па њихове бравуре, крешенда и декрешенда слушаоца воде на узбудљиво путовање које безрезервно осваја пажњу и чини да концерт прође као трен. А у њега су заправо стале бројне прелепе композиције В. А. Моцарта, Валерија Гаврилина и Мориса Равела. Тешко је издвајати нешто од овог пажљиво одабраног и дивно одсвираног репертоара, али ауторка редова ће пристрасно пригрлити Гаврилина као фаворита на концерту. Његове композиције „Сатић“ и „У сновима“ евоцирају трепераве слике из резбарене лампе коју мали Марсел Пруст очарано посматра у својој дечијој соби, како је то после описао у „Потрази за изгубљеним временом“. Густа таписерија звукова коју четири руке плету за истом клавијатуром у случају дуа „Балканик“ вредна је сваког дивљења, а ако сте овај концерт пропустили, можете га погледати на Youtube каналу Матице српске.
У четвртак и петак, 30. и 31. маја 2023. године, у просторијама Савеза Срба у Румунији у Темишвару одржан је међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Првог дана скупа, приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су Огњан Крстић, председник ССР, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и проф. др Михај Н. Радан, директор Центра за научна истраживања ССР. Пленарна излагања одржали су проф. др Борис Стојковски који је говорио о устанку у Банату 1394. године и др Милан Мицић који је излагао о колонистима из нових насеља са велепоседа Чекоњића у Банату (1921–1941). У наставку радног дела скупа који се састојао од две секције, 14 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: проф. др Владимир Баровић, проф. др Снежана Божанић, др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Ивана Иванић, др Саша Јашин, др Јована Касаш, Теодора Коледин, др Зоран Марков, др Милан Мицић, Радован Њежић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, проф. др Борис Стојковски, мр Драган Тубић, проф. др Ђура Харди и протојереј Благоје Чоботин, а прочитан је и рад др Иване Б. Спасовић. Председници Научног и организационог одбора скупа били су др Милан Мицић и др Саша Јашин, а чланови: проф. др Слободан Бјелица, инж. Стеван Бугарски, проф. др Владан Гавриловић, др Зоран Марков, проф. др Дејан Попов, проф. др Михај Н. Радан и проф др Борис Стојковски.
