Дана 8. децембра у Свечаној сали Матице српске у организацији Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији и уједињења Црне Горе са Србијом одржано је песничко вече. Поздравне речи присутнима су упутити председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић.

У програму су учествовати песници из Војводине, Србије и највише из Црне Горе, како би представили савремену поезију двеју земаља: Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Милица Бакрач, Радован Влаховић, Будимир Дубак, Гојко Ђого, Новица Ђурић, Милица Краљ, Драган Лакићевић, Баћко Милачић, Милутин Мићовић, Иван Негришорац, Ненад Раденковић Јеро, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје. У уметничком програму наступила је оперска певачица Зорица Белић и појац Љуба Манасијевић. Програм је водила Ивана Крушчић.

Матица српска последњих година, на примерен начин, обележава значајне датуме из Великог рата, те је тако у периоду од 2014. године до данас, уприличено преко 50 програма посвећених овом значајном историјском периоду. Последњи програм у низу јесте и одштампан зборник радова „Први светски рат и Уједињење” који садржи текстове предавања одржаних, у овиру истоименог циклуса, у Матици српској током 2017. године. Текстови у Зборнику груписани су тематски и хронолошки, те се на почетку налазе текстови који говоре о политичким, војним и културним односима великих сила према Србији, потом следе радови који обрађују поједине теме и догађаје из војне и културне историје, док су у последњем сегменту Зборника објављени радови који се односе на присаједињење, стварaње јужнословенске државе и њен послератни живот. Зборник се састоји од 14 радова, укупног обима 298. страна, а свој допринос изгледу и садржају публикације дали су следећи аутори: Андреј Леонидович Шемјакин, Милош Ковић, Станислав Сретеновић, Слободан Г. Марковић, Алексеј Тимофејев, Никола Б. Поповић, Далибор Денда, Гордана Илић Марковић, Миливој Ненин, Божица Младеновић, Љубомирка Кркљуш, Александар Животић, Милан Мицић, Софија Божић. Зборник је приредио проф. др Ђорђе Ђурић, а штампање је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Књига је резултат свеобухватног истраживања богатог позоришног опуса редитеља који је свој стваралачки живот највећим делом посветио раду са ансамблом Српског народног позоришта и са њим створио низ запажених представа. Књига доноси целовиту, систематичну и детаљну слику Ханаускиног редитељског опуса, анализу његових редитељских метода, поетике и естетике.

Одштампан је Зборник радова са научног скупа, Иван и Ђорђе Табаковић – Градитељи српске културе xx века, одржаног 7. новембра 2017. године у Матици српској.

У 2017. години сусрела су се два значајна датума за историју српске уметности: 120 година од рођења архитекте Ђорђа Табаковића (Арад, 3. V 1897–Нови Сад, 1. IX 1971) и 40 година од смрти сликара Ивана Табаковића (Арад, 10. XII 1898–Београд, 27. VI 1977). Ова двојица чланова угледне арадске породице оставила су иза себе огроман траг у српској уметности 20. века. Ђорђе Табаковић, једна од водећих личности модерне српске архитектуре, реализовао је бројна дела широм Војводине, док је само у Новом Саду пројектовао и извео преко педесет грађевина различитих намена, од приватних кућа и вила, преко стамбених зграда, до фабрика и јавних установа. Његов брат Иван се такође потврдио као славни српски сликар, а потом и као професор Академије примењених уметности у Београду и члан Српске Академије наука и уметности. (даље…) →

Oдштампан је Зборник Матице српске за ликовне уметности бр. 46/2018, обима 41 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за ликовне уметности који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 46 чине: чланци, расправе, прилози (17 радова) и прикази (7 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе на српском и енглеском језику.

Електронско издање Зборника можете преузети овде.

На позив Матице моравске у Брну је 2. и 3. децембра 2018. године боравила делегација Матице српске коју су чинили председник проф. др Драган Станић и генерални секретар проф. др Ђорђе Ђурић. Том приликом вођени су разговори са представницима Матице моравске: председником проф. др Јиржијем Малиржом, проф. др Вацлавом Шћепанеком, проф. др Либором Јаном и секретаром др Брониславом Хохолачем. Договорен је наставак рада на припреми следећег, четвртог тома заједничког зборника ове две установе Од Мораве до Мораве, као и проширење сарадње и рад на другим публикацијама чије се објављивање очекује до 2021. године. На Филозофском факултету Масариковог универзитета у Брну 3. децембра 2018. године представљен је трећи том заједничког зборника Од Мораве до Мораве. Том приликом говорили су председници установа проф. др Јиржи Малирж и проф. др Драган Станић и професори Вацлав Шћепанек и Ладислав Хлатки, а у име амбасаде републике Србије у Чешкој, обратила се госпођа Александра Јовановић први саветник.

Чини нам задовољство да Вас обавестимо да је Матица српска у складу са завештањем професора Лазара Стојковића установила Награду која носи његово име, и додељује се од 1990. сваке треће године млађим научним радницима. Према жељи Матичиног добротвора, ова награда је намењена млађим научним радницима који се баве првенствено питањима у ширем смислу из области агроекологије и агроекосистема.

Молимо Вас да до 1. марта 2019. године предложите кандидата из Ваше средине за ову награду и доставите нам научне радове кандидата којег предлажете, а који су објављени или прихваћени за објављивање.

„Награда професора Лазара Стојковића” биће уручена у марту 2019. године, у Матици српској.

У уверењу да ћете помоћи ову племениту акцију коју је замислио заслужни члан и потпредседник Матице српске, први ректор Новосадског универзитета, оснивач и први декан Пољопривредног факултета професор Лазар Стојковић, срдачно Вас поздрављамо.

Потребну документацију слати на:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад
(За „Награду Лазара Стојковића”)

Додатне информације можете добити путем телефона 021/6615-798
(др Јована Трбојевић) или e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Правилник од додељивању Награде можете преузети овде.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Матици српској високо одликовање Српске Православне Цркве „Орден Светога Саве“ првог степена, у знак признања за неизмеран допринос унапређењу културе и науке, очувању традиције и културне баштине нашег народа. Орден је дат у Патријаршији српској у Београду потписом Патријарха Иринеја, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја. Свечано је уручен председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу на архијерејској литургији у Саборном храму у Новом Саду, о Ђурђицу 16. новембра 2018. године.

Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, објавили су 1. књигу III тома Српске енциклопедије. У раду су учествовала 23 члана Уређивачког одбора, 553 сарадника и 96 чланова Стручних редакција Српске енциклопедије. Књига 1. (од Г до Демографски преглед) садржи 1918 одредница и 90 упутница на 936 страница. Као и претходни томови и ова књига садржи богат илустративни материјал и то 169 портрета, 643 илустрације и 54 карте/мапе, те се овом приликом захваљујемо свим појединцима и установама који су нам материјал учинили доступним, често без икакве новчане надокнаде. Сагласно Закону пројекат израде Српске енциклопедије финансирало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. (даље…) →

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Живорада Недељковића, Дивне Вуксановић, Радивоја Шајтинца, Бошка Томашевића, Владане Перлић, Ивана Џепароског и Естер Сингер Крејтман. Рубрика „Есеји” кроз текстове Горана Коруновића, Виолете Митровић, Зденке Валент Белић и Милице Лазовић бави се позном поезијом Оскара Давича, есејима о српским и немачким писцима Анице Савић Ребац, сликом Срба у путописном роману „Дунав у Америци” Михала Хворецког и темом списатељске блокаде у романима Давида Албахарија и Томаса Бернхарда. Рубрика „Сведочанства” кроз текстове Ивана Негришорца и Ненада Крстића евоцира успомене на професора Миодрага Радовића (1945–2018). Тема рубрике „Разговор” је критички став Тахара Бена Желуна са којим је разговарао Велимир Младеновић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драган Хамовић, Јана Алексић, Марко Паовица, Драгана В. Тодоресков и Дајана Лазаревић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са странице Летописа.