У петак, 2. новембра 2018. године, у Матици српској, у оквиру програма обележавања 100-годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и 170-годишњице Мајске скупштине, одржан је научни скуп „Срби у Угарској 1848‒1918: од Мајске до Велике народне скупштине”. Програм је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај интердисциплинарног разматрања стања српске политичке и културне свести која је водила ка значајним историјским променама. Присутне је поздравио и Владика бачки др Иринеј Буловић и истакао неопходност обележавања значајних историјских догађаја за развој једне културе. Председник Покрајинске владе, господин Игор Мировић, захвалио се Матици српској на активном учешћу у богатом програму обележавања стогодишњице који се одржава на покрајинском и градском нивоу, док је господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, истакао да Град Нови Сад активно подржава програме који доприносе афирмацији богате историје Новог Сада и Војводине.

Радни део Скупа састојао се од две сесије у оквиру којих су представљени радови из разних научних дисциплина, од политичке, војне, државноправне, па до књижевне, уметничке, музичке и културне историје, са циљем да се јасније сагледају сложени процеси у временском распону од 1848. до 1918. године.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у петак, 26. октобра 2018. године, одржано је предавање „Космополитска дистопија: Како је либерални интервенционизам подрио либерални међународни поредак”. Присутне је поздравио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био др Филип Канлиф, професор међународних односа на Универзитету у Кенту, Великој Британији. Проф. Канлиф је током предавања, кроз анализу тренутних међународних односа, указао на транформацију либерализма и ревизионизма. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

31. октобра у Свечаној сали Матице српске уручена је Награда „Младен Лесковац“ др Марку Недићу. Матица српска ову награду додељује сваке три године за најбоље научно дело из области историје српске књижевности. Досадашњи добитници Награде „Младен Лесковац“ су проф. др Драгиша Живковић, академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Новица Петковић, проф. др Радмила Маринковић, проф. др Божидар Ковачек, проф. др Душан Иванић, проф. др Јован Делић и проф. др Иво Тартаља. (даље…) →

Матица српска је објавила књигу Паља Бохуша „Пет година без таме“ у обиму од 409 стана (рецензенти: Бошко Ивков, проф. др Славко Гордић, проф. др Михал Харпањ).

Мемоаре Паља Бохуша објављене у наставцима у Летиопису Матице српске приредио и својим предговором пропратио је проф. др Михал Харпањ, данас водећи познавалац словачке књижевности и српско-словачких књижевних веза и културних прожимања.

Десетине потрета махом недужних робијаша, жртва монтираних процеса и вишегодишњег „монтираног ремонтаˮ, као и аутопортрет аутора – невиног и наивног идеалисте а потом жртве сведока стравичних физичких и психичких страдања –дају овим сећањима потресну упечатљивост, упоредиву са разглашеним документарним и белетристичким творевинама А. Кестлера, К. Штајнера, А. Солжењицина, В. Шаламова и Д. Киша.

Косовскометохијски одбор Матице српске, који је основан фебруара 2018. године, објавио је прву књигу „Од Косовске битке до косовске легенде“ аутора проф. др Ненада Љубинковића. Уредник књиге је др Бранко Златковић, виши научни сарадник а главни и одговорни уредник је проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора. Рецензенти ове књиге су академик Нада Милошевић Ђорђевић и проф. др Снежана Самарџија. Књига има 182 стране и садржи резимеа на руском и енглеском језику као и именски регистар. Књига је илустрована а илустрације су из руског летописног свода. (даље…) →

29. октобра у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Говори и обраћања˝ проф. др Божидара Ковачека, у издању Матице српске. Књигу чини око стотину беседа, поздравних речиу писама и огледа насталих током његовог шестогодишњег руковођења најстаријом српском културном, књижевном и научном иституцијом.

Том приликом Матица српска је обележила десетогодишњицу смрти свог председника. Његово дело и деловање исписује не само Матичину историју, већ и историју Новосадског универзитета и Академије уметности.

У програму су учествали: проф. др Славко Гордић, проф. др Марија Клеут, проф. мр Ненад Остојић, др Исидора Поповић и проф. др Драган Станић.

Због велике заинтересованости публике изложба фотографија „Од Метохије до Васкрсења“ ауторке Оливере Радић у фоајеу Матице српске се продужава до 2. новембра 2018. године.

У Матици српској, 24. октобра 2018. године, приређен је концерт гудачког квартета Камелеон, којег чине Катарина Тешењи Ковачевски, виолина, Корнелија Стаменковић, виолина, Ивана Мандић, виола и Дејан Митровић, виолончело. Изведена су дела Станка Шепића, Иване Стефановић, ЉубомирА НиколићА и Милоја Милојевића.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 59/2018, обима 15,50 штампарских табака.
Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске бр. 59 чине: студије, чланци, расправе (9 радова); сећања, грађа, прилози (2 радa); прикази (8 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Зборник у електронској форми можете видети овде.

У оквиру трибине „Време памћења“ на београдском Сајму књига, 22. октобра организован је разговор о речницима у српској култури поводом двестагодишњице од објављивања првог издања Вуковог Рјечника. На трибини су учествовали академик Миро Вуксановић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Александар Милановић, док је модератор била асистенткиња мр Катарина Беговић. У пуној сали Борислав Пекић, Миро Вуксановић је нагласио утицај Вуковог Рјечника на српске писце, а самим тим и на српску књижевност XIX и ХХ века. Рајна Драгићевић је говорила о улози Вуковог Рјечника у развоју српске лексикографије, о специјалним речницима српског језика и о будућности лексикографских пројеката, док је Александар Милановић говорио о пријему Рјечника код Вукових савременика и о значају речника за целокупну српску културу.