Издавачка делатност Матице српске обогаћена је капиталним делом у чијем стварању су учествовала три историчара уметности: Донка Станчић, др Зоран Ракић и др Ивана Женарју Рајовић. Свако од њих обрадио је различите сегменте грађе сакупљене на терену Сиринићке и Средачке жупе, током више истраживачких експедиција спроведених на тлу Косова и Метохије.

Цркве Сиринићке и Средачке жупе никада, до ове књиге, нису биле обједињене на једном месту, а нарочито је остало непознато и угрожено наслеђе XIX века. Уз ауторе, важном задатку да се ова грађа мапира и забележи драгоцен допринос је дала техничарка Гроздана Микитишин, која је заслужна за детаљно техничко снимање и каснију обраду свих цркава. Истовремено, обезбеђена је фото-документација са више стотина снимака. Теренски посао спроведен је у две кампање – августа месеца 2017. и 2021. године. У оквиру пројекта Центра за очување наслеђа Косова и Метохије „Mnemosyne”, аутори ове књиге обилазили су терен, описивали и пописивали штету и предлагали мере за обнову уништеног. Схваћено је да мале цркве нема ко да чува и да њихова судбина у будућности може бити неизвесна. Ова стручна монографија може се показати пресудном за мапирање, очување и трајно памћење српског наслеђа у деловима Косова и Метохије. Књига је структурирана у три сегмента, у којима је сваки аутор применио своју експертизу на један од периода или аспеката црквених споменика на тлу Сиринићке и Средачке жупе. Донка Станчић је обрадила црквене грађевине Сиринићке и Средачке жупе као архитектонска остварења. Проф. др Зоран Ракић аутор је сегмента о зидном сликарству XVI и XVII века у црквама Сиринићке и Средачке жупе. Др Ивана Женарју Рајовић у трећем сегменту књиге анализира сакралну уметност на подручју Сиринићке и Средачке жупе у ери османске власти (XVI–XX век). Резимеи и спискови преведени су на енглески језик, а књига, поред стандардних географског и именског регистра, располаже стручним и веома важним иконографским регистром – пописом тема приказаних у сликарству жупе.