Дана, 27. децембра 2024. године, у Матици српској предавање је одржао проф. др Душан Сладић на тему „Mеханизам дејства пестицида од значаја за производњу здравствено безбедне хране” у оквиру пројекта Матице српске “Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП војводини” (2021–2024).

Програм је реализован уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада, а снимак је доступан у видео архиви Матице српске.
.

На рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је у среду, 25. децембра у 13 часова у Свечаној сали обележила Дан добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године. Својим прилозима, добротвори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији.

Добротворима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и изрекао дубоку захвалност за помоћ и подршку Матици српској. Свечаност су обогатили проф. Марина Милић Радовић, музичким програмом и др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, казивањем беседе о задужбинарству и задужбинама Матице српске.

Присутнима се обратио и академик Славенко Терзић, представљајући, као управитељ, рад и делатност хуманитарне Фондације Миле Драгић, која је овогодишњи Велики добротвор Матице српске. Овогодишњим Великим добротворима, добротворима, доброчинитељима, дародавцима и свим установама и институцијама који су на различите начине помогли делатност Матице српске повеље захвалности и пригодне поклоне уручили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова.

Након уручења повеља добротворима уследило је свечано отварање изложбе графика под називом „Отисак за два века Летописа“ коју је отворио др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Овогодишњи списак добротвора Матице српске можете погледати овде.

У уторак, 24. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање „Одабраних дела Матије Бећковића“, која су у суиздаваштву објавили Матица српска и Архив Војводине.

Дело Матије Бећковића у 15 томова представили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, господин Селимир Радуловић, уредник издања и управник Библиотеке Матице српске, и академик Јован Делић, потпредседник Матице српске. У излагањима је посебно наглашена важност Бећковићевог дела за српску књижевност, како у погледу његовог језичког израза, тако и поетског доприноса савременој култури. На крају програма, пред пуном салом, присутнима се обратио и сам песник. Његово излагање дало је посебан тон вечери, а присутни су га испратили са великим интересовањем и пажњом. Овим представљањем, Матица српска и Архив Војводине поново су показали своју посвећеност очувању и промоцији дела савремених српских аутора.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 17. децембра 2024. године, у Матици српској одржан је научни скуп „Александар Тишма: од Ибикине куће до употребе човека и жене“, поводом обележавања стогодишњице рођења Александра Тишме. Поздравну реч одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и академик Јован Делић, потпредседник Матице српске. На научном скупу изложено је 20 радова о делу Александра Тишме, а рад скупа распоређен је у четири сесије. Своја истраживања изложили су проф. др Владимир Гвозден, проф. др Горана Раичевић, проф. др Јован Попов, др Ружа Перуновић, др Гордана Тодорић, др Марија Брадаш, мср Драгана Јовановић, мср Виолета Митровић, Гојко Божовић, проф. др Невена Варница, академик Јован Делић, др Недељка Бјелановић, мср Јована Милованчевић, проф. др Драган Проле, Бора Бабић, проф. др Владислава Гордић Петковић, проф. др Зорица Бечановић Николић, мср Марија Радић, др Светлана Милашиновић и мср Милена Кулић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Поводом обележавања овог јубилеја, отворена је и изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма“ Мирјане Фрау Гардиновачки и Милене Граовац, у сарадњи Културног центра Новог Сада и Матице српске.

Претходног дана, 16. децембра 2024. године, у Матици српској су представљена Одабрана дела Александра Тишме, у издању Академске књиге, а у оквиру програма „Омаж Александру Тишми поводом стогодишњице његовог рођења. У овом програму учествовали су проф. др Драган Станић, проф. др Горана Раичевић, проф. др Драган Проле, Фрања Петриновић, проф. др Јован Попов, Ласло Блашковић, проф. др Невена Варница, проф. др Владислава Гордић Петковић, Андреј Тишма и Бора Бабић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 9. децембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Осећајност и разум (Есеји о српској књижевности 18. и 19. века)“ у издању Одељења за књижевност и језик Матице српске. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили проф. емеритус Сава Дамјанов, проф. др Зорица Хаџић Радовић и аутор. Програм је водила мср Милена Кулић.

Рукопис књиге „Осећајност и разум (есеји о српској књижевности XVIII и XIX века)“ проф. др Радослава Ераковића представља резултат његовог вишегодишњег проучавања српске књижевности 18. и 19. века. Поред уводне речи и импресивног завршног списка литературе која је коришћена током писања, рукопис садржи тринаест поглавља, у којима су на компетентан начин разјашњене одређене поетичке карактеристике, тематско-мотивске и жанровске специфичности српске књижевности 18. и 19. века. Као примарну тематску нит у овој монографији можемо издвојити дијахронијско проучавање културолошког и социјалног преображаја улоге карлајловског Човека Књиге у стваралаштву српских писаца 18. и 19. века. Научноистраживачки рад овог аутора заснован је, пре свега, на пажљивом ишчитавању прозних, песничких и књижевно-публицистичких остварења Доситеја Обрадовића, Симеона и Александра Пишчевића, Атанасија Стојковића, Јована Хаџића, Георгија Магарашевића, Петра Другог Петровића Његоша, Јована Суботића, Никанора Грујића, Јакова Игњатовића, Чедомиља Мијатовића, Владана Ђорђевића и Пере Тодоровића. Ослањајући се на књижевноисторијски репрезентативне примере из жанровски, стилски и тематски разноврсног опуса наведених српских писаца и херменеутичара, др Радослав Ераковић је представио доказе о томе како је поступно обликован идентитет јунака-интелектуалца у српској књижевности.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.