У Свечаној сали Матице српске, 11. децембра 2013. године, са почетком у 12 часова представљено је  капитално дело од изузетне важности за неговање језичке културе и за утемељење и спровођење језичке политике Нормативна граматика српског језика  аутора академика Предрага Пипера и академика Ивана Клајна.

Поздравни говор и уводну реч дао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и том приликом је напоменуо да је тај нови Матичин лингвистички пројекат велики резултат у стандардизацији српскога језика, којим је заокружен систем суштински важних књига у тој области, у које се убрајају и Правопис српскога језика из 1993. године као и Речник српскога језика из 2007. године.

Председник Матице српске је подсетио да је рад на Нормативној граматици покренуо Одбор за стандардизацију српскога језика, а читав пројекат су финансирали Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство културе и информисања.

У препуној Свечаној сали Матице српске о књизи су говорили проф. др Рајна Драгићевић, академик Милорад Радовановић и аутори.

Промоцију су пратила средства јавног информисања: РТВ Војводина, ТВ Мост, ТВ канал 9, новинари Танјуга, Дневника, Вечерњих новости, Илустроване политике.

Говорећи о спектру нормативних квалификатора садржаних у тој књизи, попут „прикладније је”, „допушта се”, „препоручује се”, „боље него” и многим другима, проф. др Рајна Драгићевић је истакла да је та нормативна граматика настала на основу „реалног језичког стања”.

Академик Милорад Радовановић је истакао да је пред читаоцима „капитално дело српске лингвистике” и оценио да је та граматика окренута више будућности српског језика. Матица српска је том књигом „знатно употпунила своје дело и послове”, када је реч о неговању стандардног српског језика, рекао је Радовановић и нагласио да смо том граматиком добили “експлицитну норму за понашање у нашем споразумевању српским књижевним језиком, у његовом говорном и писаном лику”.

Академик Клајн је напоменуо да је „главни аутор те књиге” професор Пипер. „Ја сам био више његов помоћник и сарадник”, рекао је Клајн и напоменуо да је он предлагао за „нормирање” примере пре свега кад се има у виду „медијски језик”. Клајн је рекао да се у овој књизи први пут даје и суд о неким новим правилима, као што су фемининативи, односно називи женских занимања, који се у последње време све чешће употребљавају у јавном говору. Наведени су и примери разрешавања недоумица у свакодневном медијском језику, попут оне да се може употребити и „у селу Борову” и „у селу Борово”.

Академик Пипер је нагласио да је језичка норма „кичма књижевног језика и његове стабилности“ и додао да „је та језичка стабилност важна за стабилност културе једног народа”. Напомињући да би требало стално неговати и развијати свест о значају језичке норме, он је оценио да је та норма ипак „динамичка категорија и мења се као што се мења и језик, али с мером”. У тој књизи нису наведене „неке одлуке за вечност, него препоруке које имају основу у литератури и искуству аутора”, казао је академик Пипер и закључио да би требало „да се уједињујемо око норми и ова граматика је покушај тог уједињавања, у најбољој намери