У оквиру издавачке делатности Одељења за друштвене науке Матице српске објављени су Сабрани списи Јованa Б. Јовановићa, прва систематизована збирка текстова заборављеног српског историчара и конзервативног политичког мислиоца који је живео од 1875. до 1930. године. Рођен у официрској породици са породичним везама са династијом Обреновић, Јовановић се школовао у Београду, Минхену, а докторирао је у Берлину 1901. код историчара Ханса Делбрика (1848–1929). По повратку у Србију од 1902. до 1904. године био је професор Војне академије, а због отворене критике нових власти и завереника у Мајском преврату је пензионисан. Остатак живота провео је као слободни аутор који је писао историографске и политичке текстове. Био је велики познавалац не само немачке већ и француске и британске историографије. Најпознатија дела су му: Увод у новију историју ратне вештине (1905); Ранкеово схватање историје (1906); Постанак енглеске поморске силе (1911); Наполеон I (прва биографија неког српског аутора о чувеном француском владару, објављена 1925. године). У политичком смислу, Јовановић је оставио вредне текстове у Недељном прегледу, листу који су уређивали Милета Новаковић (син Стојана Новаковића) и Живојин Перић, као и у другим часописима. У овим текстовима, Јовановић се показао као врстан познавалац међународних односа, оштар критичар радикалског разумевања парламентарне демократије у Србији од 1903. до 1914. године, а такође је, као аустрофил и германофил, исказивао и резервисаност према радикалској концепцији ослањања на Русију. Преминуо је 21. децембра 1930. Био је ожењен Лепосавом (дев. Ненадовић) и имао је две кћери: Марију и Јелену. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Књигу су уредили проф. др Михаел Антоловић (редовни професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду) и мср Петар С. Ћурчић (истраживач сарадник Института за европске студије у Београду). Поред текстова Јована Б. Јовановића који су подељени у четири целине (Историјски радови; Из историографије, теорије и методологије; Политички списи и Разно), приређивачи су написали и предговор и поговор. Поред тога, Сабрани списи садрже и библиографију Јована Б. Јовановића и регистар. Рецензенти за ово дело били су др Миша Ђурковић (научни саветник Института за европске студије), проф. др Душко М. Ковачевић (редовни професор у пензији Филозофскоф факултета Универзитета у Новом Саду), проф. др Милош Ковић (редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду) и проф. др Саша Марковић (редовни професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду). Штампање ове књиге помогли су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу АП Војводине.