Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (12-13/2023) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Бранка Ћопића, Радомира Андрића, Горана Петровића и Миодрага Раичевића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Јована Делића о Андрићу и Гоји, те Горане Раичевић о Милошу Црњанском. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је тексту „Кратка историја спина” Слободана Рељића, „Змајевој награди Матице српске” и њеном добитнику Миодрагу Раичевићу кроз прилог Јована Делића и беседу лауерата, те књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Горану Петровићу кроз текстове: Младена Шукала, Јелене Марићевић Балаћ, Мине Ђурић и Биљане Турањанин Николопулос. Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Сара Здравковић, Славко Гордић, Ненад Станојевић, Владимир Гвозден, Јелена Марићевић Балаћ, Дана Хучкова и Бранислава Дилпарић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Персида Бошковић, Иван Филиповић, Љубица Јанков, Оливера Кривошић, Новица Петровић, Драган Пурешић, Милана Тодоресков и Јована Стокић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У среду 12. јуна 2024. године у Свечаној сали Матице српске, одржано је предавање „Природни циклуси, равнотежа и човек”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега је уводну реч дао проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Предавање је одржао проф. др Александар Петровић, са Универзитета у Београду, Филолошког факултета.
Предавање је било посвећено трагању за повезаношћу природних циклуса небеске механике с антрополошким и историјским ритмовима. Проф. Петровић се осврнуо на Миланковићеве циклусе који су егзактно, кроз борбу супротности хладних и топлих доба, осунчавања и затамњења, показали сагласност астрономске и земаљске динамике. Небеска механика и њена игра небеских тела, вечни плес симетрије и хармоније, савршени покретач живота, од пресудног је утицаја на природну средину и промене услова живота.

Истакао је да култивисање човека кроз схватање повезаности свих циклуса почива на схватању односа који владају на небу и усклађивању живота у свету с космичким токовима. Круг је основни облик из кога настаје култура. И астрономија, као и пољопривреда имају смисла тек на основу схваћених циклуса који космичко време хармонизују с људским. Изван циклуса у било ком смислу нема идентитета, јер само у кругу почетак и крај су исто док њихова разлика ствара ефемерне слике историјског времена. У прстену догађања човек се налази у средишту промена, заокружује их у свести, огледа се и повезује с њима, схвата их као поредак и налази себе у природи ствари.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Младе и талентоване сестре, Јелена Зидарић Зечевић и Милица Зидарић, приредиле су 5. јуна новосадској публици диван концерт – „Вече посвећено Шопену”, чиме су означиле почетак летње паузе за Музичке вечери Матице српске. Сестре Зидарић рођене су у Шапцу, где су започеле музичко образовање, те у раним годинама биле примећене као велики таленти. Њихово је усавршавање пропраћено бројним стипендијама, наградама, наступима у земљи и иностранству. Јелена (рођ. 1995) докторски уметнички пројекат под насловом „Особености музичког израза Фредерика Шопена и њихова специфична улога у приступу интерпретацији одабраних клавирских комада” одбранила је 28. јануара 2024. године на Факултету музичких уметности у Београду. Милица (рођ. 1991), на истом факултету, одбранила је докторски уметнички пројекат „Креирање уметничке интерпретације 24 прелида Сергеја Рахмањинова”. Поред вредног рада код заједничког ментора, редовног професора Бранка Пенчића са ФМУ, сестре су похађале мастеркласове на Музичкој академији у Бреши, у класи професора Рубена Далибалтајана, као и бројне друге семинаре код међународно признатих уметника. Наступају соло и у клавирском дуу. Тешко је издвојити њихова најистакнутија достигнућа; можемо кратко рећи да су вишеструки лаурети Републичког такмичења ученика музичких и балетских школа, Међународног такмичења „Даворин Јенко”, Фестивала музичких и балетских школа Србије, као и да су наступале у престижним салама попут Музичке галерије Коларчеве задужбине, Галерије Српске академије наука и уметности, Установе „Гварнеријус”, сале Народне библиотеке Србије. На задовољство наше публике, овом списку придружила се и Свечана сала Матице српске у којој су сестре Зидарић маестрално одсвирале одабрана дела Фредерика Шопена. Композиције бржег темпа и разиграног стила за које се одлучила млађа сестра Јелена отвориле су концерт, док смо у другом делу слушали и неке елегичне ноте у извођењу старије Милице. Шабачки ученици имају срећу што могу да уче од виртуоза какве су сестре Зидарић, обе ангажоване у наставном кадру МШ „Михаило Вукдраговић”. Уколико сте „Вече посвећено Шопену” пропустили, можете га послушати у видео-архиви на Youtube каналу Матице српске.

У уторак, 11. јуна 2024. године, у Матици српској одржана је промоција књиге Средоја Новића „Од Детлака до Ист Ривера“ (Бесједа, Бањалука 2023). Промоција је одржана у организацији Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Младен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији. О књизи су говорили господин Синиша Каран и господин Ненад Новаковић, а обратио се и аутор књиге. Књига „Од Детлака до Ист Ривера“ аутобиографско је дело Средоја Новића, које говори о бурним социјалним, политичким и економским збивањима на овим просторима у којима је и сам учествовао. Аутор књиге је био министар цивилних послова у Савјету министара, директор Агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине и министар унутрашњих послова Републике Српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и Матица српска организовали су у петак 7. јуна 2024. године 5. Симпозијум о можданом удару, који је одржан у Матици српској.

Симпозијум су осмислили и реализовали проф. др Петар Сланкаменац и проф. др Жељко Живановић.

Бројни учесници имали су прилике да послушају преко тринаест излагања у оквиру којих су представљена најновија истраживања и праксе, након чега су размењена искуства и дате препоруке за будуће практичаре и истраживаче.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 7. јуна 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање проф. др Александра Наумова, почасног члана Матице српске. Присутне је на самом почетку поздравио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а потом је проф. др Александар Наумов одржао предавање „Трагови старе српске културе у Пољској“.
Александар Наумов (1949), рођен је у Орнети у Пољској, у породици православног свештеника. Универзитетске студије из области словенске филологије завршио је на Јагелонском универзитету у Кракову (1966-71). На истом универзитету обављао је и научну и наставну делатност (од 1971), а од 1995. предавао је и на Универзитету Адам Мицкјевич у Познању. Радио је као лектор у Београду (1974-77) и Пизи (1980-84) и као гостујући предавач на Универзитету у Ђенови (1984-85), Јејлу (1988), Берклију (1991, 2000) и Универзитету Ка Фоскари (1996) у Венецији, где је потом радио као редовни професор од 2003. до 2019. године на предметима: српски и хрватски језик, књижевност и култура, словенска филологија, црквенословенска књижевност, историја источноевропских цркава. Након пензионисања изабран је за почасног професора на истом универзитету. Аутор је бројних текстова из области књижевности и културе православних Словена у ширем периоду од 9. до 18. века. Члан је Академије Амброзијана у Милану и Супрасаљске академије у Пољској и носилац више државних и црквених одликовања за заслуге у истаживању словенских језика и култура – Златна медаља Марина Дринова Бугарске Академије наука, почасни докторат Универзитета у Софији, Орден светог цара Константина Српске православне цркве.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 5. јуна с почетком у 12 часова у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књига објављених у едицији „Прва књига Матице српске“ у издавачкој 2023. години. Представљени су дебитантски наслови Тамаре Пантовић „Путописи (из обећане земље)“, Стевана Јовићевића „Искушавања идентитета“ и Владимира Папића „На жанровској размеђи ране модерности“. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Фрања Петриновић, главни уредник едиције. О књигама су говорили Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Ленка Настасић, а програм је водила Милена Кулић.

Овогодишњу едицију уређивали су Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Весна Капор и Виолета Митровић. До сада су у овој едицији објављена 294 рукописа.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак и петак, 30. и 31. маја 2023. године, у просторијама Савеза Срба у Румунији у Темишвару одржан је међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Првог дана скупа, приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су Огњан Крстић, председник ССР, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и проф. др Михај Н. Радан, директор Центра за научна истраживања ССР. Пленарна излагања одржали су проф. др Борис Стојковски који је говорио о устанку у Банату 1394. године и др Милан Мицић који је излагао о колонистима из нових насеља са велепоседа Чекоњића у Банату (1921–1941). У наставку радног дела скупа који се састојао од две секције, 14 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: проф. др Владимир Баровић, проф. др Снежана Божанић, др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Ивана Иванић, др Саша Јашин, др Јована Касаш, Теодора Коледин, др Зоран Марков, др Милан Мицић, Радован Њежић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, проф. др Борис Стојковски, мр Драган Тубић, проф. др Ђура Харди и протојереј Благоје Чоботин, а прочитан је и рад др Иване Б. Спасовић. Председници Научног и организационог одбора скупа били су др Милан Мицић и др Саша Јашин, а чланови: проф. др Слободан Бјелица, инж. Стеван Бугарски, проф. др Владан Гавриловић, др Зоран Марков, проф. др Дејан Попов, проф. др Михај Н. Радан и проф др Борис Стојковски.

Другог дана скупа одржан је округли сто „Историографија и Срби у Банату. Могућности и смернице будућих истраживања“.

У понедељак, 03.06.2024. године Матицу српску посетио је господин Мирко Мркић Острошки, који је својим вредним поклоном постао добротвор Матице српске. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, проф. др Јован Делић, проф. др Милан Матавуљ и проф. др Срђан Шљукић, потпредседници Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, као и мср Александра Јовановић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске. Разговарано је о програмској делатности Матице српске, као и фонду Рукописног одељења Матице српске који је вредним поклоном добротвора Мирка Мркића Острошког обогаћен донацијом која обухвата рељеф у мермеру и бројна издања.