Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 71-3 за 2023. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Николе Грдинића, др Зоје Карановић, мср Николине Тутуш, мср Теодоре Добросављевић, Ђорђа Перића, др Александра Новаковића, мср Софије Тодоровић, др Наташе Гавриловић, др Марије Јефтимијевић Михајловић, Марије Летић, др Жељка Марковића, др Гордане Штасни, др Гордане Штрбац и др Сање Париповић Крчмар. Поводом 90 година од рођења Слободана Селенића објављени су текстови др Владана Бајчете, др Срђана Орсића, мср Милене Кулић и др Јелене Марићевић Балаћ. Приказе књига за ову свеску писали су Александра Бјелић, Оливера Марковић, др Драгана Вукићевић, др Марија Терзић, др Драгана Цвијовић, др Драган Бошковић, др Милан Алексић, др Јелена Марићевић Балаћ и мср Милан Радоичић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У уторак, 26. марта, Матицу српску су посетили студенти Учитељског факултета Едуконс универзитета. Заједно са проф. др Драганом Дунић, студенти су обишли Матицу српску и Библиотеку Матице српске. Са историјатом и делатностима Матице српске и радом Омладинског одбора Матице српске упознала их је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Косовскометохијски и Омладински одбор Матице српске у петак, 22. март 2024. године обележили су 25 година од Нато бомбардовања (1999) и 20 година од Мартовског погрома (2004). Програм је насловљен „Мартовски погром – награђени злочин“. Скуп је поздравио проф др. Драган Станић, председник Матице српске. Подсетио је присутне на активности Матице српске за време бомбардовања. Говорили су мр Живојин Ракочевић, потпредседник Косовскометохијског одбора о данима Мартовског погрома, био је очевидац догађаја и историчар Стефан Радојковић о међународним односима тих година.

У склопу програма у Фоајеу Матице српске приређена је изложба фотографија „Погром 17. март 2004. Награђени злочин“, у организацији Матице српске, Галерије уметности Приштина и Дома културе „Грачаница“. Фотографије су углавном настале за време Мартовског погрома и неколико дана касније. Аутор фотографија је Живојин Ракочевић. Изложбу је пратио и каталог који можете видети у прилогу. Изложбу је отворила проф. др Дубравка Ђукановић, директор Републичког завода за заштиту споменика Србије. Изложба траје до 15. априла 2024. године.

У уметничком делу програма учествовале су. Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић“ и Симонида Ракочевић, ученица соло певања Музичке школе. Програм је водила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Цео догађај је снимљен и може се видети у видео-архиви Матице српске.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за ликовне уметности (бр. 51), редовна годишња публикација која садржи расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе.

Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности радило је у следећем саставу: проф. др Владимир Симић, главни и одговорни уредник и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске, проф. др Тилај Артан (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска), проф. др Игор Борозан (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Драган Дамјановић (Универзитет у Загребу, Хрватска), проф. др Иван Дрпић (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД), проф. др Александар Кадијевић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), академик Миодраг Марковић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Лидија Мереник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Алина Пејн (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД), проф. др Бисера Пентчева (Универзитет Стенфорд, САД). др Фридрих Полерос (Универзитет у Бечу, Аустрија), др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ, Београд), проф. др Иван Санто (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска), проф. др Бранислав Тодић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), др Aна Шверко (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска).

Садржај свеске бр. 51 чине: чланци, расправе, прилози (15 радова) и прикази (6 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски регистар, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Бранке Ч. Вранешевић, Олге З. Шпехар, Огњена Љ. Тутића, Анђеле Ђ. Гавриловић, Драгане С. Павловић, Маријане Љ. Марковић, Бранка М. Чоловића, Вука Ф. Даутовића, Александра Ђ. Кадијевића, Верице С. Павићевић, Софије Б. Јовановић, Милице С. Божић Маројевић, Леона Којена, Максимилијана Г. Дорословачког, и коауторски рад Дуње Д. Андрић и Сање Кипроски.

У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Милене М. Антонијевић, Јоване М. Николић, Снежане В. Мишић, Исидоре С. Савић, Дијане Љ. Метлић и Бојане М. Стевановић.

Настављајући традицију установљену јубиларним Зборником бр.50, и овај број штампан је у колору. Зборник бр. 51 је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

У четвртак, 21. марта 2024. године, одржана је промоција едиције „Прва књига Матице српске“ на Сајму књига у Новом Саду. Представљене су књиге Тамаре Пантовић „Путописи (из обећане земље)“, Владимира Папића „На жанровској размеђи ране модерности“ и Стевана Јовићевића „Искушавања идентитета“. У програму су учествовали аутори Стеван Јовићевић и Тамара Пантовић, а разговор је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

У четвртак, 21. марта 2024. године, обележен је Светски дан поезије представљањем зборника радова „Поезија Слободана Ракитића“. У програму су учествовали Иван Негришорац, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и мср Нина Стокића. Зборник радова уредили су Иван Негришорац и доц. др Јелена Марићевић Балаћ. Зборник је део едиције „Библиотека Змајева награда“, која је посвећена добитницима „Змајеве награде Матице српске“. Слободан Ракитић „Змајеву награду“ је добио 2010. године за збирку песама „Пламен и роса“ (у издању Српске књижевне задруге).

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У оквиру Музичких вечери које Матица српска организује уз подршку Градске управе за културу града Новог Сада, 20. марта наступиле су пијанисткиња Невена Совтић и сопран Харлота Хенриксон, чије је гостовање омогућила Амбасада Шведске у Београду. Уметнице су за ову прилику припремиле програм „Северна душа“. Обе имају импресивне уметничке биографије. Сопран Харлота Хенриксон рођена је у Гетеборгу, у Шведској, где је после студија певања имала прилике да сарађује са извођачима који су носиоци краљевских одликовања. Постдипломске студије највишег степена завршила је у Детмолду са изузетним похвалама, а живи и ради у Хамбургу. Од 2019. године, поред концертне каријере, ради као предавач певања и методике певања на Хамбуршком конзерваторијуму. Такође вокално води неколико хорова, наступа као прва дама у операма на сценама Шведске и Немачке и носилац је престижних награда, од којих се издваја прва награда на такмичењу Гетеборшког удружења Вагнер. Невена Совтић је рођена у Новом Саду, где је завршила дипломске и мастер студије клавира на Академији уметности у класи проф. Ирис Кобал. Током школовања била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Министарства просвете, а мастер студије интерпретације соло песме завршила је на Високој школи за музику у Детмолду. Учила је од водећих стручњака у области соло певања и наступала у Србији, Црној Гори, Хрватској, Италији, Француској, Немачкој и Аустрији, том приликом убирајући бројне награде. Има интернационално педагошко искуство и тренутно је запослена као доценткиња на предмету Корепетиција на Катедри за клавир на Академији уметности у Новом Саду.

На концерту „Северна душа“ публика је имала прилике да чује скандинавске композиторе чији је рад поприлично нов нашој јавности. У питању су Гунар де Фрумери, Торе Рангстрем, Јуста Нистрем и, један од познатијих, Јан Сибелијус. Невена Совтић потрудила се да концизним а садржајним излагањем о сваком од ових уметника публици приближи њихов сензибилитет, активности и најзначајније биографске податке. Сусрет са музиком који су две уметнице приредиле публици био је заиста очаравајући и емотивно близак, и поред нама непознатог шведског језика. Преведени називи неких песама гласе: „Као талас“, „Ноћна молитва“, „Душа и пејзаж“, „Црне руже“, „Да ли је то био сан?“. Харлотин сопран је од суптилне и тихе вокалне виртуозности прелазио до громогласног свепрожимајућег крешенда, према потреби композиција, у које је уносила и значајно глумачко умеће. Одабране северњачке мелодије очигледан су пијанистички изазов, који је Невена Совтић беспрекорно савладала, а имали смо прилике да уживамо и у њеној соло деоници, са избором клавирских комада. Северна душа нам се, на основу концерта, чини као вулкан који се комеша испод леденог покривача или као мистична игра светлосних зрака који плешу по мору и небу. Надамо се да ћемо на будућим Музичким вечерима још боље упознати скандинавску класичну музику, као и да Харлота Хенриксон намерава да у своја концертна путовања трајно уврсти и Србију.

Организациони одбор је одлучио да се у 9. задатку признаје као одговор: хигијеничарка.

У кључу 12. задатка наведен је погрешан падеж. Уместо баклава/баклаве треба баклаву/баклаве.

У среду, 13. марта 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге др Марка Недића „Поетички изазови и други огледи“. Књига је објављена у Академској књизи 2023. године. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Петар Пијановић, мср Сања Перић и аутор. Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви Матице српске.