Тест Окружно VIIA програм
Тест Окружно VIIB програм
Тест Окружно VIIIA програм
Тест Окружно VIIIB програм

Кључ Окружно VIIA програм
Кључ Окружно VIIB програм
Кључ Окружно VIIIA програм
Кључ Окружно VIIIB програм

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Сладоја, Владимира Пиштала, Анђелка Анушића, Николе Живановића, Славомира Саше Нишавића, те преводи поезије Роберта Мазија и Марка Мелила. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Попова о Достојевском, Маше Петровић о Иви Андрићу и Симониде Лончар о Бошку Петровићу. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевна награда „Бескрајни плави круг” кроз текст добитника Владимира Пиштала и прилоге: Младена Шукала, Мине Ђурић и Гордане Влаховић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драган Хамовић, Јелена Огњеновић, Луна Градиншћак, Ненад Станојевић и Биљана Турањанин Николопулос. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва организовали су у четвртак 7. марта 2024. године у Матици српској два предавања поводом Светског дана слуха. Ово је седма заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Програм је отворио трио „Affrettando” који чине ученици средње музичке школе „Исидор Бајић” у Новом Саду. Иван Чернухин (клавир), Катарина Митровић (виолончело) и Константин Црњански (флаута) својом надахнутом изведбом су обогатили програм посвећен слуху и гласу.

Предавање „Глас и поремећаји гласа” одржао је проф. др Слободан Митровић (Универзитетски клинички центар Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) спровевши публику кроз развој и промене гласа човека – од рођења до старости, као и потенцијалне сметње и потешкоће које се могу појавити.

Предавање „Слух и поремећаји слуха” одржао је проф. др Драган Данкуц (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД, Универзитетски клинички центар Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) указао је на повезаност гласа и слуха, те приказао студије случаја када је слух био оштећен а затим медицинским третманима повраћен. О ефектима интервенција говорили су и бивши пацијенти проф. др Данкуца.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 1. марта 2024. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Драгана Бошковић „Ћакнуто читање сакралног Милоша Црњанског“. Предавање је реализовано у оквиру циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“, који уређује проф. др Сава Дамјанов. Проф. др Драган Бошковић бавио се постметафизичким и „авангардним“ читањем личности/ликова светитеља у делу Милоша Црњанског (Свети Фрања, Света Клара, Света Катарина Сијенска…) посредством сликарства, позоришта и реликвија. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 104 за 2023. годину. У овом броју објављен је 21 текст у рубрикама „Студије и расправе“, „100 лет Гинхука“, „Прилози и грађа“ и „Прикази“. Сарадници у овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ су др Марија Александрова, мср Дарја Војводић, мср Максим Дрјомов, др Драгана Ђурић, др Жан-Филип Жакар, Јекатерина Иванова, др Јевгениј Јаблоков, др Ева Козак, др Маја Крстић, др Игор Лошчилов, др Андреј Мењшиков, др Банџамин Музакио, др Александар Петров, Јекатерина Пургина, мср Ана Салимова, др Олга Соколова, др Љиљана Ћук, др Андреј Устинов, др Владимир Фешченко и др Александра Цолић Јовановић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 287 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2024. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

У уторак, 5. марта у Културној станици Свилара започета је реализација пројекта Матица српска: у сусрет публици. Манифестацију су свечано отворили члан Градског већа за културу мр Далибор Рожић, координатор Културне станице Свилара Виолета Ђерковић и председник Матице српске проф. др Драган Станић. У својим настојањима да се приближи широј јавности, Матица српска је осмислила програме које ће у сарадњи са мрежом културних станица организовати у њиховим просторима чиме ће бити омогућена још већа доступност програма Матице српске у циљу богатијег културног живота наших суграђана.  Након тога уследио је први програм посвећен 200. годишњици оснивања Летописа Матице српске, најстаријег  живог књижевног  часописа у Европи. О историји Летописа Матице српске и његовом настанку говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, док је о савременој делатности часописа, као и о Библиотеци Матице српске говорио господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и тренутни главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. О Матици српској, условима њеног настанка и  историјском развоју говорио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

.

Матицу српску је 5. марта 2024. године посетио Амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Србији др Александар Врањеш. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске др Јелена Веселинов. Амбасадор је изразио жељу да се поближе упозна са Матичиним радом и представљањем на територији Босне и Херцеговине и Републике Српске, с обзиром на актуелни, отворенији начин деловања Матице српске у Републици Србији и ван њених граница, а који позива на успостављање сарадње са институцијама спремним да подрже развој културе и науке. Такође, разматрани су облици заједничког деловања и начини на које је могуће сарађивати

У Централној библиотеци српских институција у Загребу, у организацији Просвјете, 27 фебруара 2024. године предстаљен је програм Матице српске под насловом 200 година Летописа Матице српске. О Матици српској, њеном карактеру, програму и циљевима у прошлости и садашњости и о Летопису Матице српске, најстаријем књижевном часопису на свету говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Зоран Ђерић , управник Српског народног позоришта и члан редакције Летописа Матице српске. Програм је водио Чедомир Вишњић испред загребачке Просвјете.

Делегација Матице српске састала се са руководством Просвјете и представницима српских институција и организација у Хрватској 28. фебруара 2024. године. Договерени су разноврсни облици сарадње Матице српске и Просвјете и то кроз размену програма, заједничко издаваштво и заједничка истраживања која се тичу историје српског народа у Хрватској.

У четвртак, 29. фебруара 2024. године, у Матици српској одржано је шеснаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Граничарско-племићка породица Текелија” одржао је др Владан Гавриловић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Проф. Гавриловић је говорио, не само о значају Саве Текелије, већ и значају целе граничко-племићке породице Текелија у историји Срба у Банату.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.