У понедељак, 9. децембра 2024. године, у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2023. годину. Жири у саставу: академик Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, проф. др Ђура Харди, др Драган Богетић и др Љубодраг Ристић (чланови) једногласно је донео одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за дело објављено у 2023. години из области историографије, додели књизи књизи „Кнез Михаило Обреновић 1823-1868” (Издавачка кућа Хук, Београд 2023) проф. др Данка Леовца, ванредног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду. О одлуци жирија и награђеној књизи говорио је проф. др Бранко Бешлин, члан Жирија, а у име добитника који је због болести био спречен да присуствује свечаности, те у име издавача говорила је госпођа Милица Зорић, директорка Издавачке куће Хук.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак 29. новембра 2024. године Матицу српску је посетио господин Дејан Парчетић, државни секретар Министарства информисања и телекомуникција Републике Србије. Госта је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. На састанку је разговарано о будућим прославама великих јубилеја Матице српске који нам предстоје. Државни секретар је истакао важност Матице српске као једне од најзначајнијих институција за српски народ и очување српског културног и националног идентитета.
Истог дана у Библиотеци Матице српске од стране координаторке Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емине Бековић и Сандре Бакић одржано је интерактивно предавање „Безбедност деце на интернету”. Центар је формиран 2017. године у Министарству информисања и телекомуникција и бави се пријавом дигиталног насиља, пружања подршке у решавању проблема везаних за злоупотребу података, непримереног и нелегалног садржаја и осталих опасности које деца и млади могу да искусе на интернету. Едукација представља наставак успешне сарадње Министарства информисања и телекомуникација и Библиотекарског друштва Србије. Присутне је поздравио и државни секретар Дејан Парчетић.

У сарадњи Матице српске, Удружења „Суматра“, Банатског културног центра из Новог Милошева, Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и Српског народног позоришта, а уз помоћ АП Војводине – Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Министарства културе и Града Новог Сада, по шести пут је одржана традиционална манифестација „Дани Милоша Црњанског“ од 28. до 30. новембра 2024. године у Матици српској и Банатском културном центру.

Програм ове манифестације почео је уводним предавањем Ивана Негришорца „Милош Црњански и ‘Летопис Матице српске’“. Предавање је било посвећено везама „Летописа Матице српске“ и Милоша Црњанског. Пре свечаног отварања манифестације присутни су минутом ћутања одали пошту проф. др Зорану Ђерићу, председнику Програмског одбора манифестације „Дани Милоша Црњанског“. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након предавања, свечано је отворена виртуелна изложба „Виртуелни музеј Милоша Црњанског“, чији су аутори Огњен Поповић, Страхиња Милутин и Драгослав Вугделија. О изложби су говорили Огњен Поповић и Страхиња Милутин, док су присутни гости и чланови Матице српске имали прилику да се „прошетају“ кроз виртуелни музеј. Изложба на иновативан начин представља живот и стваралаштво Милоша Црњанског, приказујући његово одрастање, књижевни и културни рад. Посебан утисак оставља могућност да се чују стихови у интерпретацији самог Црњанског, што изложби даје јединствен и интерактиван карактер.

Наредни програм у оквиру ове манифестације окупио је познате песнике. У програму „Песници у Матици српској“ учествовали су Игор Мировић, Иван Негришорац, Милица Бакрач, Ненад Шапоња и Селимир Радуловић, а програм је водила Милена Кулић. Истог дана песници су гостовали у новосадским гимназијама („Јован Јовановић Змај“, „Исидора Секулић“, „Лаза Костић“, „Светозар Марковић“). Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Другог дана манифестације, 29. новембра 2024. године, одржан је округли сто „Ембахаде – питање књижевног жанра“. Радни део округлог стола отворила је Милена Кулић, а своје радове изложили су Лука Кецман, Младен Шукало, Милан Громовић, Александра Лазић Гавриловић, Настасја Писарев и Милена Кулић.

Исто вече, одржан је програм „Поетско уздарје Милошу Црњанског“. Поезијом и прозом су се представили млади песници, чланови и сарадници Омладинског одбора Матице српске. Програм је водила Милена Кулић, а својим делима представили су се Урош Павлов, Стефан Басарић, Милош Михаиловић, Маријана Јелисавчић Карановић и Милена Кулић. Програм је био посвећен песнику Зорану Ђерићу, па су присутни имали прилику да чују и његове стихове. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након поетског програма свечано је отворена изложба академског сликара Угљеше Цолића „Путевима Милоша Црњанског“. О изложби су говорили аутор и Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске. Сви заинтересовани изложбу могу погледати у фоајеу Матице српске до 6. децембра 2024. године.

Манифестација је настављена у Банатском културном центру у Новом Милошеву где је представљен роман Љетопис проклетога цара Дукљанина Будимира Дубака, који је ове године добио награду „Бескрајни плави круг“ за најбољи роман 2024. године. У Банатском културном центру отворена је виртуелна изложба „Виртуелни музеј Милош Црњански“ Огњена Поповића, Страхиње Милутина и Драгослава Вугделије.

Наставак манифестације биће 5. децембра када ће бити одржан програм „Апотеоза песника, соло песме“ Јасмине Митрушић, Николе Лукића и Милице Кеча и 20. децембра када ће у Матици српској бити одржано свечано уручење награде „Бескрајни плави круг“ Будимиру Дубаку.

Дана 27. новембра 2024. године, с почетком у 12 часова, у Сали за седнице Матице српске у организацији Одбора за исељеништво Матице српске одржано је представљање књиге „Еволутивна економска географије“ проф. др Мирослава Јовановића. О књизи су говорили: проф. др Драган Станић, председник Матице српске; Игор Мировић, економиста, политичар и књижевник; Зоран Колунџија, оснивач и директор издавачке куће „Прометеј“; и аутор. Приказујући књигу проф. др Мирослава Јовановића, говорници су истицали и указивали на значај публикације не само за стручну, него и за ширу друштвену јавност. Аутор је изнео све оне битне елементе на којима почива економија сваког друштва, коју непрестано треба усавршавати и еволутивно посматрати.

Проф. др Мирослав Јовановић, најпознатији је и најобјављиванији српски економиста у свету. Професор је на женевском, те предавач на бројним светским универзитетима. Дугогодишњи је радник у Уједињеним нацијама и једини српски аутор преко 25 књига из економије на енглеском језику код најугледнијих и врхунских светских издавача, чија се дела користе као уџбеници од Србије до Токија. Добитник је једне од најпрестижнијих азијских награда за економију. Члан је бројних стручних удружења и асоцијација, као и члан Савета Одбора за исељеништво Матице српске.

Након исцрпног представљања књиге и својеврсног предавања, које је праћено са великом пажњом публике уследила су и бројна питања на која је аутор одговарао. Оваквом промоцијом додатно је обогаћен програм Матице српске, као и рад Одбора за исељеништво, који настоји повезати бројну српску научну популацију која је у исељеништву, у односу на матичну земљу.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је новембарски број Летописа Матице српске (год. 200, књ. 514, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Максимовића, Предрага Бјелошевића, Славка Гордића, Милутина Лује Данојлића, Наташе Бундало Микић, те превод поезије Џорџа Валаса. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марије Слободе о Јовану Грчићу Миленку, Александра Гајића о Моми Капору и Нине Стокић о Душану Ковачевићу. Тема рубрике „Сведочанства” је поезија Мирослава Максимовића о којој пишу: Радивоје Микић, Богдан Ракић и Слађана Илић, књига „Повест, приче, докази – Кроз Трешњевицу и векове” Милосава Божића о којој пише Радомир Батуран, те Никол Марић Хавиланд кроз перо Јована Попова. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Андреа Беата Бицок, Лазар Букумировић, Павле Зељић, Предраг Јакшић и Милан Радоичић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка