Насилно понашање полиције и представника приштинског режима Аљбина Куртија све више забрињава свакога ко објективно сагледава ситуацију на Косову и Метохији. Очигледно је да српски народ није заштићен од организованог, институционалног насиља поменутог режимског апарата, а та се незаштићеност шири и на српске научне, културне и просветне установе. Полицијски упади у институције представљају облик системске дискриминације са елементима терора и угрожавањем елементарног живота српскога народа. Одсуство дијалога и једностране мере, насиље и терор не смеју бити прихваћени као легитимни поступци режима који би морао поштовати права свих грађана без обзира које нације, вере, расе, културолошког или политичког опредељења они били. Уколико то режим Аљбина Куртија није у стању да поштује, онда се мора наћи начин да буде примерено упозорен где су границе прихватљивости и неприхватљивости у вршењу ефективне власти. Због тога Матица српска, која системски негује разноврсне облике међукултурног дијалога, од државе Србије, а још више од Европске уније и САД, који и даље подржавају насилни режим на Косову и Метохији, захтева да свим легитимним и легалним средствима спрече наставак овог организованог насиља, те да починиоце и налогодавце овог недела примерено опомене и казне. Како би то Његош рекао: „Ал тирјанству стати ногом за врат,/ то је људска дужност најсветија.“

Нови Сад, 7. октобар 2024.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 70), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника је радило у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 70 чине студије, чланци, расправе (7 радова), сећања, грађа, прилози (2 рада), прикази (3 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављен је коауторски рад Мирјане С. Закић и Сање Б. Ранковић, затим радови Маријане В. Прпе Финк, Марине М. Миливојевић Мађарев, Миљана М. Војновића, Марте Р. Јанковић, Софије М. Кошничар и Горана Т. Гаврића. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављен је коауторски рад Давида Д. Покрајца, Саше Б. Спасојевића, Николе П. Зекића и Иване З. Митић, као и рад Мирослава Б. Радоњића. ПРИКАЗЕ су објавили Борис Сенкер, Јасмина П. Јанковић и Ира Д. Проданов Крајишник.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на линку

Објављен је септембарски број Летописа Матице српске (год. 200, књ. 514, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Александра Сергејевича Пушкина, Дивне Вуксановић, Славице Гароња, Раше Перића, Мартина Пребуђила, те преводи поезије француских песника (Клод Бер, Данијел Бига, Жоан Лик Соваиго). Рубрика „Есеји” доноси текстове Кристине Стевановић о Винаверу и Растку Петровићу, Стефана Синановића о Томасу Пинчону и превод текта Мирана Јарца о Францу Кафки. Тема рубрике „Сведочанства” су Александар Сергејевич Пушкин о којем пише Зоран Ђерић, Јован Дучић кроз текст Стојана Вујичића, Мирјана Булатовић којом се бави Невена Витошевић и часопис Даница кроз перо Бојане Петров. Рубрика „Поводи” посвећена је Александру Сергејевичу Пушкину кроз текстове Николе Миљковића, Лазара Милентијевића и Сергеја Денисенка. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владислава Гордић Петковић, Владимир Папић, Софија Ракочевић, Лазар Букумировић, Емилија Поповић и Драгана Јовановић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 27. септембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање „Француски: језик, енергија, будућност“ Бернара Серкилинија, француског лингвисте. Програм је одржан у сарадњи са Француским институтом у Србији, поводом 19. Самита франкофоније, који ће се почетком октобра одржати у Француској. Бернар Серкилини, угледни француски лингвиста, познат је међу љубитељима језика и етимологије по способности да озбиљне језичке теме учини приступачним и занимљивим, што га сврстава међу најтраженије предаваче међу лингвистима. Широм франкофоног света познат је по лингвистичкој емисији „Merci professeur!“ („Хвала, професоре!“), која се свакодневно емитује на каналу TV5Monde.

Програм је водила др Тамара Валчић Булић, а на српски је преводила Милица Видић. Публику је поздравио Симон Шонброт, руководилац огранка Француског инстута у Новом Саду, а са историјатом Матице српске и деловањем Омладинског одбора госта је упознала мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик и председник Омладинског одбора Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру манифестације „Дани Матице српске”, коју Матица реализује у сарадњи са Српским културним центром „Стеван Сремац“ из Сенте, у петак 27. септембра са почетком у 19 часова, у просторијама СКЦ „Стеван Сремац“ одржана су предавања о историјату и деловању Матице српске. Мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Матичином Лекискографском одељењу, говорио је о Матици српској од њеног оснивања до данас, а посебан акценат стављен је на знамените Сенћане који су се истакли својим доприносом раду наше најстарије културне и књижевне институције. Потом је др Александра Новаков, стручни сарадник Лекискографског одељења, публици представила животни пут Марије Трандафил, велике добротворке и задужбинарке из Новог Сада у чијем здању се готово цео век налази седиште Матице српске.

Ово је прво предавање које се реализује као резултат потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и СКЦ „Стеван Сремац“. У оквиру овог пројекта биће реализован низ трибина и предавања како би се грађани Сенте боље упознали са радом и програмом Матице српске. Пројекат је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У четвртак, 26. септембра, у 19 часова у Матици српској je одржано представљање књиге др Јелене Веселинов Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови. Проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, након уводног дела у којем је др Исидора Поповић казивала делове из књиге, поздавио је присутне госте и публику. О књизи су говорили: проф. др Катарина Доловић Бојић, Правни факултет Универзитета у Београду и, у име издавача, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Књига Задужбине у српском праву: историјски контекст и савремени изазови заснована је на вишегодишњим теоријским истраживањима и богатом деценијском практичном искуству које је ауторка публикације др Јелена Веселинов, у својству управника послова Матице српске, стицала водећи поступке реституције задужбинске имовине најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа. Публикација говори о месту задужбина у српском праву кроз историју и њиховом правном положају данас, улози страног права на обликовање задужбина у важећем закону о задужбинама, али и о актуелним питањима у поступцима реституције задужбинске имовине и понуђеним решењима. Она је намењена правницима који се у свом научном или практичаном раду баве задужбинама, али и студентима права. Међутим, текст је, како наводи проф. др Душан Николић, један од рецензената: „написан на јасан и прецизан начин, једнако разумљив онима који се професионално баве правом, али и обичним грађанима који су заинтересовани за историјске и актуелне аспекте задужбинарства”. Пред пуном салом Матице српске обратила се и ауторка која је навела да данас има разлога за двоструко славље. „Данас, на дан промоције књиге Задужбине у српском праву стигло је решење Агенције за реституцију којим се поселе дванаест година вођења управног, па судског, па поново управног поступка свима познат, чувени дворац Фантаст враћа Задужбини Богдана Дунђерског под управом Матице српске. У том смислу ово је за мене свечан тренутак промоције монографије чији сам аутор, али истовремено и историјски тренутак великог успеха који је резултат деценијског рада на реституцији задужбинске имовине Матице српске.” истакла је ауторка.

Представљање књиге је могло да се прати уживо на YouTube каналу Матице српске, а снимак представљања може се погледати у видео-архиви.

Др Офир Хаиври, израелски политички филозоф и историчар, потпредсеник Теодор Херцл института, израелског Савета за високо образовање и израелског Савета за археологију, одржао је у Матици српској предавање 25.09. 2024. Догађај је организован у сарадњи са Институтом за европске студије из Београда, а уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада. Др Хаиври говорио је о значају национално профилисаних образовних програма у изградњи и одржању младе јеврејске државе, која је настала 1948. године. Осврнуо се на бројне омладинске покрете који су још у 19. веку профилисали младе ционистичке групе као нове насељенике, коју су из Европе прелазили на територије библијски и историјски повезане са јеврејским народом. Подвукавши значај практичне примене у школи стеченог знања, изложио је основне принципе на којима почива израелски образовни систем, a који потенцирају службу отаџбини. Развила се жива дискусија, која је трајала колико и само предавање, а цео програм можете погледати на линку.

У среду, 25. септембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање др Велимира Младеновића у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Предавање са насловом „Луј Арагон и српски културни простор: ‘Једно незавршено пријатељство’“ представило је на темељан начин односе између српске и француске културе и књижевности на примеру Луја Арагона. Др Велимир Младеновић сарадник је Омладинског одбора Матице српске и Одељења за књижевност и језик Матице српске, докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду и на Универзитету у Поатјеу. Члан је више међународних научних друштава, члан редакције часописа за књижевност и културу румунске заједнице у Србији „Логос“, ангажован као истраживач на Западном универзитету у Темишвару, а бави се истраживањем нуклеарног рата у савременој француској књижевности.

Присутне је поздравила мср Милена Кулић, председник Омладинског одбора и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.