12. марта приређен је концерт под називом  DESDE el ALMA. Овим концертом  гитариста УРОШ ДОЈЧИНОВИЋ обележио је 40 година концертне делатности. На концерту су се придружили гудачки квартет ROCHER, Марија Нинковић, гитара, и Ружица Аранитовић, удараљке. Изведене су композиције Х. Родрига, Д. Кнежевића, Р.  Мело,  Н. Паганинија,  Л. Бокеринија,  Ј. Ферера, А. Пијацоле идр. Све композиције пратиле су илустрације са видео-бима.

Концерт је репортерски снимала Радио-телевизија Војводине и узела је изјаве уметника.

Олена Пушкаш, новинарка Радија Новог Сада, снимила  је разговор са Урошем Дојчиновићем за разне емисије из области уметничке музике.

Концерт је снимио  и фотограф Бранко Лучић.

Сваки народ би требало да зна не само шта никако не би смео да учини него и шта би све морао да учини. Кад је реч о великом, генијалном научнику Николи Тесли и о обавезама нас Срба према њему, онда би требало знати бар две ствари. Прво, да кључну обавезу бриге о имену и делу Николе Тесле не смемо никако препустити некоме другоме него да то мора бити у превасходној надлежности српског народа, његове науке и културе. Друго, Теслина генијалност, његови изуми и стваралачке идеје несумњиво припадају целом свету, свим људима и целокупном универзуму, али бисмо ми, припадници српског народа морали што чвршће и дубље да вежемо сопствену науку и културу за овог генијалног ствараоца како би се тиме непрестано подстицао интелектуални, стваралачки развој свакога од нас..

Неопходно је, дакле, на све начине утврдити оно што наш народ веже за Теслу, за његово научно и духовно наслеђе. То истовремено значи да бисмо морали знати да је право место за починак праха великог Николе Тесле управо Београд, и то Врачар, на којем се уздиже Храм Светог Саве. Зато на том месту и треба, уз споменике Карађорђу и Светом Сави, да се нађе и споменик Николи Тесли. Врачарски плато би, осим тога, могао постати место на којем би се формирао најстрожи Пантеон оних који су за духовно-историјску судбину српског народа најзаслужнији.

Ваља изразити најдубљу захвалност Српској православној цркви на, пре више година исказаној иницијативи да Никола Тесла нађе свој покој баш уз Храм Светог Саве. Исто тако треба захвалити Влади Републике Србије и Граду Београду што су се, најзад, договорили око онога што бисмо, мање због Тесле а више због нас самих, морали да учинимо. Овим договором као да стичемо додатне разлоге за оптимизам у погледу будућности српског народа. Та будућност у великој мери почива на стваралачком уму Николе Тесле, па ћемо са учвршћењем веза са тим умом свакако имати више права и на саму будућност

Проф. др Драган Станић,
Председник Матице српске

 У четвртак, 6. марта са почетком у 12 сати, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге проф. др Славка Гордића Огледи о Иви Андрићу (Академска књига, Нови Сад, 2013),  на којој су говорили др Марко Недић, дописни члан САНУ Миро Вуксановић и аутор.

На почетку промоције присутне је поздравио председник Матице српске др Драган Станић.

Матица српска и Научноистраживачко друштво студената биологије Јосиф Панчић  у оквиру циклуса предавања из области заштите и очувања животне средине, организовали су  5. марта 2014. у 18 часова у Свечаној сали Матице српске предавање Хербаријум-Hortus Siccus које је одржала Милица Рат, стручни сарадник у ботаничкој збирци на Департману за биологију и екологију ПМФ из Новог Сада.

Присутне госте  поздравила је председница Друштва Јелена Гаврилов, а  о Матици српској и Одељењу за природне науке Матице српске говорили су генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић, и академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке. У свом обраћању академик Р. Кастори је предложио и видове сарадње са Друштвом Јосиф Панчић.

У веома занимљивом предавању представљени су хербаријуми као колекције у којима се депонују информације, знања кроз векове па све до прегледа стања хербаријума данас у свету и код нас. Након одржаног предавања присутнима су уручени часописи и издања Одељења за природне науке Матице српске.

Резултати Конкурса за доделу Пупинове награде Матице српске (2014),  биће познати 20. марта 2014. године, а свечано уручење награде ће бити 27. марта 2014. године у 12 сати у свечаним просторијама Матице српске.

Резултат вишегодишњег рада на пројекту Одељења за ликовне уметности Матице српске је књига УМЕТНИЧКА ТОПОГРАФИЈА НОВОГ САДА, чији  издавач је Матица српска. Аутори књиге су: Донка Станчић, историчар уметности (носилац пројекта), и сарадници Олга Микић, историчар уметности, Милош Арсић, историчар уметности, проф. др Бранко Бешлин, историчар, др Предраг Медовић, археолог, Слободанка Бабић, архитекта, Јасмина Јакшић, историчар уметности….   (continue reading…) →

26. фебруара приређен је концерт  трија DONNE DI BELGRADO. Састав трија чине Анета Илић, сопран, Стана  Крстајић, флаута, Наталија Младеновић, клавир. Изведена су дела Т. Ђорданија, М. Равела, Л. Делибесa, А. Русела, Д. Деспића, И. Бркљачића, И. Жебељан и Д. Јовановић. Концерт је репортерски снимала РТВ и узела је изјаве уметница. Концерт је снимио  и фотограф Бранко Лучић.

У петак, 14. фебруар 2014. године, у 12 часова у Свечаној сали Матице српске и читаоници Библиотеке Матице српске одржана је промоција другог тома СРПСКЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ. Поздравни говор одржао је Председник Србије господин Томислав Николић је пре промоције разговарао са Председништвом Матице српске и том приликом му је представљен рад Матице српске у целости.

Промоцији су присуствовали: званичници Републике Србије, Аутономне Покрајине Војводине, Града Новог Сада, Његово преосвештенство епископ бачки, господин др Иринеј, Његово преосвештенство епископ сремски, господин Василије, донатори, сарадници и чланови Редакција и Уређивачког одбора Српске енциклопедије, чланови Управног одбора Матице српске, чланови Одбора Одељења МС и други матичини угледници. (continue reading…) →

Седница Одбора за прославу Његошевог јубилеја одржана је 19. фебруара у 10 часова и 30 минута.

Седници су присуствовали: академик Матија Бећковић, председник, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, проф. др Драган Станић, потпредседници,  академик Слободан Реметић, академик Љубомир Зуковић, проф. др Мато Пижурица, мр Ненад Остојић, проф. др Бранка Радовић, академик Светозар Кољевић, проф. др Срђа Трифковић, проф. др Ненад Макуљевић, проф. др Богољуб Шијаковић, Селимир Радуловић. Седници је председавао академик Матија Бећковић, председник. (continue reading…) →

Поводом 188. годишњице од оснивања Матице српске, 16. фебруара у 19. часова, одржана је Свечана седница у Свечаној сали Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић. После поздравне председникове речи и кратког резимеа објављених издања од прошле свечане седнице, генерални секретар, доц. др Ђорђе Ђурић. прочитао је списак сарадника преминулих између две свечане седнице. Присутни су минутом ћутања одали пошту преминулим.

На Свечаној седници, на тему Србија 1914, беседила је проф. др Мира Радојевић.

 У другом делу седнице, након што је управник послова Матице српске Јелена Веселинов прочитала уредбу о додељивању награде, члан Жирија за доделу  Змајеве награде Матице српске Ђорђо Сладоје прочитао је записник са седнице  Жирија.

О добитнику Змајеве награде за 2013. годину, Дејану Алексићу (за књигу  Бити), говорила је проф. др Бојана Стојановић Пантовић. Председник Матице српске уручио је диплому добитнику, а представници Комерцијалне банке новчану награду. Стихове из награђене књиге казивао је драмски уметник Ненад Маричић.