Зборник радова (са научног скупа) Милош Црњански꞉ поезија и коментари, заједничко издање Института за књижевност и уметност и Филолошкoг факултета из Београда, као и Матице српске, представљен је, углавном младој академској публици, 15. октобра 2014. године у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду.
Скуп је поздравио др Драган Станић, председник Матице српске, а о зборнику су говорили проф. др Јован Делић, руководилац пројекта поетичких истраживања, проф. др Горана Раичевић, доц. др Слободан Владушић и уредник зборника др Драган Хамовић.
Уређивачки одбор Српске енциклопедије изражава крајњу забринутост и протест због несхватљивог умањења финансијских средстава намењених за извођење овог капиталног пројекта чији су носиоци израде Матица српска и Српска академија наука и уметности, а извршни издавач Завод за уџбенике. То умањење за 60% потпуно зауставља рад на овом пројекту сводећи га на голо одржавање професионалног тима од свега 6 запослених. У оквиру износа од 8 милиона динара, колико је надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије наменило пројекту Српске енциклопедије у 2014. години, нема ни једног јединог динара за исплату аутора текстова, рада стручних редакција и консултаната, ликовно-техничке редакције, чак и највећег дела неопходних материјалних трошкова (укључујући канцеларијски материјал, трошкове струје, телефона, грејања и сл.). Отуда постаје јасно да се оваквом одлуком Министарства уводи најнижи могући ниво функционисања Српске енциклопедије који онемогућује било какав позитивни радни учинак. Извођење Српске енциклопедије регулисано је Законом о Српској енциклопедији из децембра 2005. године. Тај Закон је дефинисао реалну друштвену потребу за оваквим пројектом и неопходност да Срби најзад добију своју националну енциклопедију. У околностима у којима се умањују средства за извођење Српске енциклопедије намеће се закључак да је у Министарству просвете, науке и технолошког развоја неко одлучио да се поменути Закон о Српској енциклопедији само делимично спроводи, те да се став о неопходности израде Српске енциклопедије потпуно доведе у питање и оспори. Зато је неопходно што пре овакве крајње опасне тенденције зауставити и тиму Српске енциклопедије, који окупља преко 1.100 стручњака из најразличитијих области, омогућити елементарне услове за наставак посла. Забрињавајуће је одсуство политичке свести о друштвеној важности укупних енциклопедијско-лексикографских послова у српској науци и култури. Отуда би било неопходно да се овим пословима призна приоритет у области српске научне политике и да се то јасно искаже сталном друштвеном бригом исказаном за ову врсту организоване делатности. Уколико се тако не буде поступило, српска држава ће својом небригом довести до краха националну енциклопедистику и лексикографију. Српска научна заједница, а пре свега Матица српска и Српска академија наука и уметности, поставиле су основу за изузетно снажан развој ових дисциплина. Неопходна је, међутим, јасна политичка воља коју може да искаже само српска политичка заједница, а пре свега српска држава. Уколико оваквог исказивања политичке воље не буде било и уколико се не изгради јасна развојна стратегија у овој области, српска држава ће начинити непоправљиву штету сопственој науци и култури. Искрено се надамо да овакво безумље неће бити почињено, те да ће се неко, друштвено одговорно решење благовремено пронаћи. Отуда позивамо све добронамерне и самосвесне припаднике српске науке, културе и друштвене заједнице да својим гласом подсете оне који одлучују да се неке ствари никако не смеју починити. С обзиром на то да угрожавање Српске енциклопедије садржи све елементе културног суицида, надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја би морало смоћи снаге да се одупре овом страшном искушењу.