23. априла приређен је концерт мецосопранисткиње Тамаре Марковић уз клавирску сарадњу Филипа Милисављевића. Гости концерта били су вишеструко награђивани ученици из Тамарине класе, Бригита Месарош, сопран и Виктор  Јускан, гитара.  Изведена су дела Ђ. Бонончинија, М. Ђулијанија, А. Калдаре, Р. Штрауса, Р. Шумана, С. Рахмањинова, П. И. Чајковског, М. Милојевића, С. Христића, П. Коњовића…

Снимак концерта можете погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

Матица српска и Научно-истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић“ обележили су  два века од рођења Јосифа Панчића предавањем „Јосиф Панчић – живот и мисија“, које је одржао доц. др Горан Аначков. Присутне чланове Друштва, Матице српске и поштоваоце дела Јосифа Панчића поздравили су проф др Драган Станић, председник Матице српске и Јелена Гаврилов, председница Друштва „Јосиф Панчић“. Сагледавајући научни, наставни и лекарски опус, професор Аначков  је истакао и  мисионарску улогу Јосифа Панчића.

Снимак предавања можете погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске у четвртак, 17. априла у 18 часова одржана је промоција књиге „Србија у Великом рату 1914 -1918“, аутора проф. др Мире Радојевић и проф. др Љубодрага Димића, дописног члана САНУ. О књизи су говорили академик Василије Ђ. Крестић, академик  Михаило Војводић и аутори. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Промоција ове значајне књиге је и део програма обележавања годишњице Првог светског рата.

Концерт флаутисткиње Иване Угричић приређен је 3. априла у Матици српској. Уз клавирску сарадњу Тее Димитријевић, изведена су дела Жила Мукеа, Жорж Хиа, Пола Тафанела, Хенрија Дитијеа, Жила Демерсмана и др. Концерт је снимио  фотограф Бранко Лучић.

Управни одбор Матице српске, на својој седници од 14. априла 2014. године, донео је одлуку да свесрдно подржи иницијативу Друштва за српски језик и књижевност којом се изражава протест и забринутост због смањивања недељног фонда часова српског језика и књижевности у средњим стручним школама. Уз то напомињемо да се то чини у времену када смо веровали да се наша свеукупна културна јавност определила за битно побољшање статуса српског језика.

Председник Матице српске
проф. др Драган Станић

У Новом Саду, 14. априла 2014. године

Управни одбор Матице српске, на својој седници од 14. априла 2014. године, усвојио је закључак да треба подсетити државне органе Републике Србије, а пре свега надлежна министарства, да је Одбор за стандардизацију српског језика правовремено усвојио социолингвистички засновану одлуку да је за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик.

Председник Матице српске
проф. др Драган Станић

У Новом Саду, 14. априла 2014. године

Поводом прославе јубилеја 150 година од пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад у четвртак, 3. априла 2014. године у Свечаној сали Матице српске. одржано је предавање академика Василија Ђ. Крестића Уједињена омладина српска, који је и отворио изложбу Пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад (1864–2014). Поздравним речима присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и помоћник за културу градоначелника Новог Сада господин Вања Вученовић. Аутори изложбе Соња Боб и Александра Јовановић, виши архивисти Рукописног одељења Матице српске су рукописима, преписком и фотографијама који припадају Рукописном одељењу, али и експонатима који припадају Матичиним установама као и установама у чијем је оснивању учествовала, документовали историјат настанка Матице српске у Пешти, као и наставак њеног деловања и просперитета у Новом Саду. Изложбом се указује на оне личности и догађаје који су обележили најзначајније етапе из прошлости и будућности Матице српске, као и на стваралачки рад који је протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.

Избором грађе тежило се ка томе да се на што јаснији, упечатљивији и атрактивнији начин представе доминантне вредности Матице српске кроз време, од њенога постанка до новијег периода. На изложби је приказано око 60 архивалија из Рукописног одељења, које представљају део изложбе распоређене у осам тематских целина (уз портрете часника и добротвора који су изложени у салонима Матице српске). Девета и последња целина посвећена је Библиотеци Матице српске, Галерији Матице српске, Музеју Војводине и Српском народном позоришту, установама на чији настанак и развој је Матица српска имала значајан утицај. Избором експоната, на најбољи начин,  представљена је њихова делатност. Та целина садржи оригиналне експонате због чега је њихово излагање ограничено на три недеље, почев од дана отварања изложбе. Овом догађају присуствовао је велики број званица.

У Свечаној сали Матице српске 4. априла у 12 часова доц. др Милош Ковић одржао прво предавања из програма обележавања годишњице Првог светског рата под насловом „Први светски рат у историографији: порекло ревизије“. Доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске поздравио је присутне и представио оквирни програм будућих предавања из овога циклуса.

На 177 страна, из штампе је изашла 88 (2/2013) свеска Зборника Матице српске за историју. У Одељку ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављено је 5 оригиналних научних радова: Небојша Шулетић, ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ „ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ“ У ВРЕМЕ ПАТРИЈАРХА КАЛИНИКА I (1691–1710); Јелена Илић, „ЦРКВА ЗВАНА МАНАСТИР“ ДЕЈАНОВАЦ И ПИТАЊЕ ШКОЛОВАЊА ПРАВОСЛАВНЕ ДЕЦЕ У ГРАДИШКОЈ РЕГИМЕНТИ ПОЛОВИНОМ 18. ВЕКА; Милош Пантић, МИЛАН ЋУРЧИН О НАЦИОНАЛНОМ ПИТАЊУ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1929–1939) Милан Терзић, ДЕЛАТНОСТ РАДИО-СТАНИЦЕ ,,КАРАЂОРЂЕ“ У ЈЕРУСАЛИМУ (20. новембар 1942 – 27. март 1943); Душан Бојковић, СТАВОВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА О „НАРОДНОМ СПОРАЗУМУ“ И БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ 1939–1941. У Одељку ГРАЂА И ПРИЛОЗИ објављена су два рада: Срђан Рудић и Јелена Тодоровић, ТЕСТАМЕНТ КЛАРЕ, СУПРУГЕ ВОЈВОДЕ  ПЕТРА ПАВЛОВИЋА; Милош Јагодић, БИБИЛИОТЕКА ЛИЦЕЈА 1846. ГОДИНЕ. У Одељку ИСТОРИОГРАФИЈА и МЕТОДОЛОГИЈА објављен је рад Софије Божић, ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ОД 19. ДО 21. ВЕКА ХОЛМА ЗУНДХАУСЕНА И СРПСКА НАУЧНА ЗАЈЕДНИЦА – ОДЈЕЦИ И РЕАГОВАЊА. У Одељку ПРИКАЗИ и БЕЛЕШКЕ објављен је приказ Ненада Урића, Е. П. КУДРЯВЦЕВА, РООСИЯ И СТАНОВЛЕНИЕ СЕРБСКОЙ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ  (1812–1856), МОСКВА 2009. У Одељку АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ објављене су кратке биобиблиографске белешке аутора.

Дана 31. марта 2014. године, у 12 часова, у Матици српској je одржана конференција за штампу поводом обележавања великог јубилеја 150 година од пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад.

Присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и рекао да ће тај јубилеј, важан за српску културу, Нови Сад, Војводину и целу Србију бити обележен на достојанствен начин и да ће обележавања 150 година од пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, под називом Век и по Матице српске у Српској Атини трајати током целе године.

Градоначелник Милош Вучевић истакао је да ће Град пружити подршку овој манифестацији и да ће обележавања јубилеја бити велики допринос очувању статуса Новог Сада као центра културе, што је од пресудне важности за предстојећу кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе 2020. године.

Покрајински секретар за културу проф. др Славиша Грујић истакао је важност јубилеја и истакао да Покрајински секретаријат за културу и информисање редовно подржава активности Матице српске и да ће тако бити и овога пута.

Генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић изложио је програм манифестације, која ће обухватати четири сегмента. Изложба артефакта из пештанског и новосадског периода Матице српске биће приређена 3. априла у Матици српској и биће доступна публици целе године. Централни део прославе јубилеја ће бити Свечана академија 11. маја у Српском народном позоришту. Трећи сегмент обележавања ће бити научни скуп о значају пресељења Матице српске у Нови Сад за развој националне културе и јачање српског националног бића у јужној Угарској и одржаће се у последњој недељи новембра, док ће четврти сегмент обухватити низ манифестација, промоција књига и предавања као пратећи програм који ће трајати током целе године.