У уторак, 5. марта у Културној станици Свилара започета је реализација пројекта Матица српска: у сусрет публици. Манифестацију су свечано отворили члан Градског већа за културу мр Далибор Рожић, координатор Културне станице Свилара Виолета Ђерковић и председник Матице српске проф. др Драган Станић. У својим настојањима да се приближи широј јавности, Матица српска је осмислила програме које ће у сарадњи са мрежом културних станица организовати у њиховим просторима чиме ће бити омогућена још већа доступност програма Матице српске у циљу богатијег културног живота наших суграђана.  Након тога уследио је први програм посвећен 200. годишњици оснивања Летописа Матице српске, најстаријег  живог књижевног  часописа у Европи. О историји Летописа Матице српске и његовом настанку говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, док је о савременој делатности часописа, као и о Библиотеци Матице српске говорио господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и тренутни главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. О Матици српској, условима њеног настанка и  историјском развоју говорио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

.

Матицу српску је 5. марта 2024. године посетио Амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Србији др Александар Врањеш. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске др Јелена Веселинов. Амбасадор је изразио жељу да се поближе упозна са Матичиним радом и представљањем на територији Босне и Херцеговине и Републике Српске, с обзиром на актуелни, отворенији начин деловања Матице српске у Републици Србији и ван њених граница, а који позива на успостављање сарадње са институцијама спремним да подрже развој културе и науке. Такође, разматрани су облици заједничког деловања и начини на које је могуће сарађивати

У Централној библиотеци српских институција у Загребу, у организацији Просвјете, 27 фебруара 2024. године предстаљен је програм Матице српске под насловом 200 година Летописа Матице српске. О Матици српској, њеном карактеру, програму и циљевима у прошлости и садашњости и о Летопису Матице српске, најстаријем књижевном часопису на свету говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Зоран Ђерић , управник Српског народног позоришта и члан редакције Летописа Матице српске. Програм је водио Чедомир Вишњић испред загребачке Просвјете.

Делегација Матице српске састала се са руководством Просвјете и представницима српских институција и организација у Хрватској 28. фебруара 2024. године. Договерени су разноврсни облици сарадње Матице српске и Просвјете и то кроз размену програма, заједничко издаваштво и заједничка истраживања која се тичу историје српског народа у Хрватској.

У четвртак, 29. фебруара 2024. године, у Матици српској одржано је шеснаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Граничарско-племићка породица Текелија” одржао је др Владан Гавриловић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Проф. Гавриловић је говорио, не само о значају Саве Текелије, већ и значају целе граничко-племићке породице Текелија у историји Срба у Банату.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник радова „Из историје српско-мађарских културних веза 3“. Зборник је уредила проф. др Корнелија Фараго, а проистекао је као резултат пројекта о српско-мађарским културним везама (руководилац пројекта проф. др Корнелија Фараго). Рукопис садржи дванаест радова писаних на мађарском и српском језику, мађарске текстове прати српски резиме, а српски текстови су пропраћени са мађарским резимеима. Рукопис придаје посебну пажњу Петару Милошевићу, истраживачу пројекта који је умро 2021. године. У знаку сећања на важног сарадника прво поглавље је посвећено њему, то јест његовом раду („Скица о животу и стваралаштву Стојана Вујичића“). Своје радове објавили су и Роланд Орчик, Ненад Обрадовић, Агнеш Озер, Ференц Немет, Иштван Ладањи, Корнелија Фараго, Марко Чудић, Ђезе Бордаш, Кинга Шаги Варга, Томаш Олах и Мина Мастиловић.

Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVI-2 за 2023. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ своје радове су објавили Орсат Лигорио, Марина Курешевић, Александра Цолић Јовановић, Тамара Лутовац Казновац, Дејан Средојевић, Едита Андрић, Душанка Звекић-Душановић, Јована Марчета, Иван Милошевић и Тијана Весић-Павловић. У рубрици „Критика и прикази“ објавили су текстове Јасмина Грковић-Мејџор, Марина Курешевић, Рајна Драгићевић, Наташа Киш и Анђела Васиљевић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за класичне студије“ бр. 25 за 2023. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Мирко Обрадовић (Београд), Константинос Кахинис (Атина), Милан Димитријевић (Београд), Срђан Дамњановић (Нови Сад), Александра Бајић (Београд), а у рубрици „Преиспитивања“ писали су Виктор Кастелани (Денвер) и Срђан Дамњановић (Нови Сад). За рубрику „Хроника“ писао је Јовица Гроздановски (Битољ), за „Критике и приказе“ писали су Немања Вујчић (Београд) и Александра Московљевић (Београд), док су за рубрику „In memoriam“ писали Сандра Шћепановић (Београд) и Ксенија Марицки Гађански.

Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Јубиларни зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Упанишаде. Превод са санскрта, предговор, коментаре, објашљења и показатељ имена и појмова урадио је Светислав Костић, дугугодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу.

У Упанишадама се први пут појављују мисли о постојању једног највишег бића. Од друге половине 19. века у Европи се Упанишадама посвећује велика пажња. Са великим одушевљењем их је писао и немачки филозоф Артур Шопенхауер и то у Дипероновом преводу на латински, и о њима је написао: „Ово је најузвишеније дело на свету. Оно је утеха мога живота и биће и утеха мога умирања“. У последња два столећа је изашао низ превода и расправа на европским језицима. Најважније до њих су укључене у преглед изворних издања и превода на крају ове књиге. Разумевање ових текстова и понирање у дубину староиндијске философско-религијске мисли није могуће без детаљних објашњења и коментара. Објављени превод полази управо од претпоставке да већина читалаца не познаје основе староиндијске религиозности, не зна скоро ништа о ведским обредима и обредним радњама које су темељ упанишадског учења.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и др Момир Никић, а књига је објављена као шеста књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва организовали су предавање које је одржано у четвртак, 22. фебруара 2024. године, у Матици српској. Ово је шеста заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Предавање „Религија и медицина” одржао је прим. др Владимир Јокановић (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД) истакавши да су религија и медицина прве интелектуалне творевине човечанства. Публици је приближио њихову узајамну везу, представивши историјски ток једне и друге и њихов значај у развоју човека.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Дана 21. фебруара, са почетком од 19 часова, публика је у оквиру Музичких вечери Матице српске имала прилику да ужива у наступу Љиљане Лишковић (сопран) и Дејана Хераковића (баритон), уз клавирску пратњу Маје Грујић. Сви заступљени уметници преданим радом нижу запажена достигнућа на домаћој и међународној сцени. Сопран Љиљана Лишковић стекла jе диплому магистра уметности на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу у класама Хелене Лазарске, Маргарите Лилове и Клаудиjе Виске. Била jе стипендиста Фонда Карл Михаел Цирер и Фондације Токио фондациjе, као Финдације Тил–Дир из Шваjцарске. Освоjила je бројне награде на интернационалним такмичењима и остварила jе запажене наступе у Аустриjи, Италиjи, Шпаниjи, Немачкоj, Хрватскоj, Црноj Гори, Србиjи и Јапану. Љиљана Лишковић предаjе соло певање на Академиjи уметности у Новом Саду, а маjсторске курсеве jе држала у Србиjи, Црноj Гори, Словениjи и Италиjи. Баритон Дејан Хераковић завршио jе соло певање у Средњоj музичкоj школи „Исидор Баjић” у Новом Саду у класи проф. Јелене Јечменице, а 1996. jе дипломирао соло певање на Музичкоj академиjи у Новом Саду, у класи примадоне Бисерке Цвеjић. Од 2001. до 2003. jе као стипендиста владе Републике Француске студирао певање на Музичкоj академиjи „Алфред Корто” у Паризу. Усавршавао се код више признатих педагога, међу коjима су и Бисерка Цвеjић, Џеjмс Мекреj, Изабел Гарсисан, Дуња Веjзовић, Алесандро Сваб. Осваjао jе награде на такмичењима у Љубљани, Београду, Паризу и Шкофjа Локи. Као солиста jе певао главне и средње улоге у операма широм света. У Крању, где живи, активан jе и као хорски диригент. Пиjанисткиња Маја Грујић дипломирала jе клавир на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Зорице Димитриjевић Стошић. На истом факултету завршила је и специjалистичке студиjе из камерне музике у класи проф. Оливере Ђурђевић. У току студиjа добила jе специjалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. У своjству студента-демонстратора учествовала jе као клавирски сарадник у класи соло певања проф. Бисерке Цвеjић. Од 1993. ангажована је на Академиjи уметности у Новом Саду као стручни сарадник-корепетитор. Учествовала jе као клавирска подршка студентима на броjним домаћим и међународним такмичењима, наступала на свим значаjниjим фестивалима у земљи и гостовала у иностранству у престижним концертним салама. У Свечаној сали Матице српске публика је уживала у делима Менделсона, Дворжака, Брамса, Хендла, као и Гербича, Крстића, Милошевића, и многих других. Уметници су на сцени остварили изузетан склад и успешно пренели танана осећања, у распону од туге до усхићења, којима су пажљиво пробране композиције обиловале. Посебно одушевљење публике изазвали су дуети Љиљане Лишковић и Дејана Хераковића. На самом крају концерта, и на велико задовољство пристутних, који су уметнике упорним овацијама позивали на бис, дует Лишковић–Хераковић извео је композицију „Све док је твога благог ока” Исидора Бајића, чиме је овај диван концерт завршен. Они који су га пропустили уживо, снимак могу погледати на Youtube каналу Матице српске.