Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVI-2 за 2023. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ своје радове су објавили Орсат Лигорио, Марина Курешевић, Александра Цолић Јовановић, Тамара Лутовац Казновац, Дејан Средојевић, Едита Андрић, Душанка Звекић-Душановић, Јована Марчета, Иван Милошевић и Тијана Весић-Павловић. У рубрици „Критика и прикази“ објавили су текстове Јасмина Грковић-Мејџор, Марина Курешевић, Рајна Драгићевић, Наташа Киш и Анђела Васиљевић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за класичне студије“ бр. 25 за 2023. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Мирко Обрадовић (Београд), Константинос Кахинис (Атина), Милан Димитријевић (Београд), Срђан Дамњановић (Нови Сад), Александра Бајић (Београд), а у рубрици „Преиспитивања“ писали су Виктор Кастелани (Денвер) и Срђан Дамњановић (Нови Сад). За рубрику „Хроника“ писао је Јовица Гроздановски (Битољ), за „Критике и приказе“ писали су Немања Вујчић (Београд) и Александра Московљевић (Београд), док су за рубрику „In memoriam“ писали Сандра Шћепановић (Београд) и Ксенија Марицки Гађански.

Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Јубиларни зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Упанишаде. Превод са санскрта, предговор, коментаре, објашљења и показатељ имена и појмова урадио је Светислав Костић, дугугодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу.

У Упанишадама се први пут појављују мисли о постојању једног највишег бића. Од друге половине 19. века у Европи се Упанишадама посвећује велика пажња. Са великим одушевљењем их је писао и немачки филозоф Артур Шопенхауер и то у Дипероновом преводу на латински, и о њима је написао: „Ово је најузвишеније дело на свету. Оно је утеха мога живота и биће и утеха мога умирања“. У последња два столећа је изашао низ превода и расправа на европским језицима. Најважније до њих су укључене у преглед изворних издања и превода на крају ове књиге. Разумевање ових текстова и понирање у дубину староиндијске философско-религијске мисли није могуће без детаљних објашњења и коментара. Објављени превод полази управо од претпоставке да већина читалаца не познаје основе староиндијске религиозности, не зна скоро ништа о ведским обредима и обредним радњама које су темељ упанишадског учења.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и др Момир Никић, а књига је објављена као шеста књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва организовали су предавање које је одржано у четвртак, 22. фебруара 2024. године, у Матици српској. Ово је шеста заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Предавање „Религија и медицина” одржао је прим. др Владимир Јокановић (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД) истакавши да су религија и медицина прве интелектуалне творевине човечанства. Публици је приближио њихову узајамну везу, представивши историјски ток једне и друге и њихов значај у развоју човека.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Дана 21. фебруара, са почетком од 19 часова, публика је у оквиру Музичких вечери Матице српске имала прилику да ужива у наступу Љиљане Лишковић (сопран) и Дејана Хераковића (баритон), уз клавирску пратњу Маје Грујић. Сви заступљени уметници преданим радом нижу запажена достигнућа на домаћој и међународној сцени. Сопран Љиљана Лишковић стекла jе диплому магистра уметности на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу у класама Хелене Лазарске, Маргарите Лилове и Клаудиjе Виске. Била jе стипендиста Фонда Карл Михаел Цирер и Фондације Токио фондациjе, као Финдације Тил–Дир из Шваjцарске. Освоjила je бројне награде на интернационалним такмичењима и остварила jе запажене наступе у Аустриjи, Италиjи, Шпаниjи, Немачкоj, Хрватскоj, Црноj Гори, Србиjи и Јапану. Љиљана Лишковић предаjе соло певање на Академиjи уметности у Новом Саду, а маjсторске курсеве jе држала у Србиjи, Црноj Гори, Словениjи и Италиjи. Баритон Дејан Хераковић завршио jе соло певање у Средњоj музичкоj школи „Исидор Баjић” у Новом Саду у класи проф. Јелене Јечменице, а 1996. jе дипломирао соло певање на Музичкоj академиjи у Новом Саду, у класи примадоне Бисерке Цвеjић. Од 2001. до 2003. jе као стипендиста владе Републике Француске студирао певање на Музичкоj академиjи „Алфред Корто” у Паризу. Усавршавао се код више признатих педагога, међу коjима су и Бисерка Цвеjић, Џеjмс Мекреj, Изабел Гарсисан, Дуња Веjзовић, Алесандро Сваб. Осваjао jе награде на такмичењима у Љубљани, Београду, Паризу и Шкофjа Локи. Као солиста jе певао главне и средње улоге у операма широм света. У Крању, где живи, активан jе и као хорски диригент. Пиjанисткиња Маја Грујић дипломирала jе клавир на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Зорице Димитриjевић Стошић. На истом факултету завршила је и специjалистичке студиjе из камерне музике у класи проф. Оливере Ђурђевић. У току студиjа добила jе специjалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. У своjству студента-демонстратора учествовала jе као клавирски сарадник у класи соло певања проф. Бисерке Цвеjић. Од 1993. ангажована је на Академиjи уметности у Новом Саду као стручни сарадник-корепетитор. Учествовала jе као клавирска подршка студентима на броjним домаћим и међународним такмичењима, наступала на свим значаjниjим фестивалима у земљи и гостовала у иностранству у престижним концертним салама. У Свечаној сали Матице српске публика је уживала у делима Менделсона, Дворжака, Брамса, Хендла, као и Гербича, Крстића, Милошевића, и многих других. Уметници су на сцени остварили изузетан склад и успешно пренели танана осећања, у распону од туге до усхићења, којима су пажљиво пробране композиције обиловале. Посебно одушевљење публике изазвали су дуети Љиљане Лишковић и Дејана Хераковића. На самом крају концерта, и на велико задовољство пристутних, који су уметнике упорним овацијама позивали на бис, дует Лишковић–Хераковић извео је композицију „Све док је твога благог ока” Исидора Бајића, чиме је овај диван концерт завршен. Они који су га пропустили уживо, снимак могу погледати на Youtube каналу Матице српске.

У среду, 21. фебруара 2024. године, у склопу обележавања 200-годишњице „Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи и свету који континуирано излази од 1824. године, у Матици српској премијерно је приказан документарни филм „Шест лица траже Летопис” проф. др Драгана Стојменовића (Академија уметности, Универзитет у Новом Саду). Филм је конципиран тако да о историјату „Летописа” и својим богатим уредничким искуствима говоре главни уредници часописа: проф. емеритус Славко Гордић (главни уредник, 1992-2004), Иван Негришорац (главни уредник, 2005-2012), проф. др Слободан Владушић (главни уредник, 2013-2016), проф. др Ђорђе Деспић (главни уредник, 2017-2020), Ђорђо Сладоје (главни уредник, 2021-2023) и Селимир Радуловић, актуелни главни уредник.

Бројну заинтересовану публику поздравили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. емеритус Славко Гордић, некадашњи уредник „Летописа” и проф. др Драган Стојменовић, аутор филма.

Прославу „Два века Летописа Матице српске” финансијски су подржали: Влада АП Војводине – Секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама; Министарство културе Републике Србије; Град Нови Сад – Градска управа за културу и Фондација Миле Драгић.

У уторак, 20. фебруара, у Матици српској одржано је предавање мр Драгане Бошковић „Визуелна уметност и ефекти боја у роману Сеобе Милоша Црњанског“. Предавање је реализовано у оквиру циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“, који уређује проф. др Сава Дамјанов. Мр Драгана Бошковић бавила се аспектом визуелне уметности која се открива у роману Милоша Црњанског „Сеобе“ кроз суптилне наративне технике бојења. Своје излагање засновала је на уверењу да су доминантне боје експресионизма – црвена и плава – уткане сугестивном нарацијом и у овај роман, заједно са жутом, белом и сивом, односно смеђом. Доследно присуство боја, према мишљењу Драгане Бошковић, представља својеврсни симболички наговештај при тумачењу дела и психологизацији ликова, а у спрези са визуелним техникама примећује и мотив огледања ликова.

Следеће предавање одржаће проф. др Драган Бошковић 1. марта у 18 часова.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске је боравио на Свечаној академији којом је обележена 160. годишњица оснивања Матице словеначке 2. фебруара 2024. године у Љубљани. У оквиру свечаног програма којем је присуствовала и председница Републике Словеније госпођа Наташа Пирц Мусар, председник Матице српске проф. др Драган Станић је пригодном речи поздравио нашу сестринску установу и посебно истакао трајност деловања Летописа Матице српске и Матице српске. Нагласио је да постоје обострани разлози за неговање добрих односа између Матице словеначке и Матице српске, као и то да се ће се сарадња наших установа интензивирати у наредном периоду.

Поводом 198. годишњице од оснивања Матице српске, 16. фебруара у 19 часова, одржана је Свечана седница Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић. Потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске преминулим у периоду између две Свечане седнице. Специјални изасланик председника Републике господина Александра Вучића, госпођа Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије поздравила је присутне и још једном честитала јубилеј двестотине година од оснивања Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа који излази у континуитету у Европи и свету, одликованог ове године Сретењским орденом првог степена поводом Дана државности.

На Свечаној седници, на тему Два века Летописа Матице српске, беседио је проф. др Драган Станић.

У другом делу седнице, након што је управник послова Матице српске др Јелена Веселинов прочитала уредбу о додељивању награде, председник Жирија за доделу Змајеве награде Матице српске проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ прочитао је записник са седнице Жирија.

О награђеној књизи „Азбучне молитве“ господина Зорана Ђерића, говорио је господин Селимир Радуловић, члан Жирија. Добитник Змајеве награде господин Зоран Ђерић обратио се присутнима, а стихове награђене књиге говорио је драмски уметник Југослав Крајнов.

Својим присуством свечаност су увеличали представници републичке и покрајинске власти, Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Илије Лакушића, Перице Маркова, Боје Пижурице, Сунчице Денић, Владимира Б. Перића, те преводи прозе Збигњева Мастернака и Ени Пру. Рубрика „Есеји” доноси текстове Ленке Настасић о „Житију Петра Великог” Захарија Орфелина, Лазара Букве о поезији Радомира Продановића и Милене Благојевић о поезији Владислава Петковића Диса. Тема рубрике „Сведочанства” су „Објављеније о Сербској летописи” из 1823. из пера Лазе Чурчића и запис Славка Гордића „Писци, књиге, послови и дани”. Рубрика „Поводи” посвећена је Збигњеву Херберту о којем пишу Јелена Марићевић Балаћ и Сања Перић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Светлана Шеатовић, Слађана Миленковић, Драгољуб Перић, Милан Радоичић, Милана Поучки, Луна Градиншћак, Марија Цветићанин и Жаклина Дувњак Радић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Овај двоброј отвара 200. годишњицу богатог књижевног живота „Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи, који континуирано излази од 1824. године. Сличних примера у свету има веома мало, а могли бисмо поменути пре свега часопис „The Yale Review”, који у САД, у Њу Хејвену (Конектикат), излази од 1819. године, али је постао књижевни часопис тек 1911. године. Због тога са поносом можемо рећи како српска култура има један необичан, чудесан феномен којим се можемо поносити.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка