Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 295 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2025. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву у пет примерака коју може преузети овде. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј Летописа Матице српске (год. 201, књ. 515, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Ђерића, Јасне Миленовић, Вишње Косовић, Мирослава Тодоровића, Петра Д. Такића и избор из савремене македонске приче. Рубрика „Есеји” доноси текстове Луне Градиншћак о Бранку Миљковићу, Павла Зељића о Бранку Миљковићу и Аници Савић Ребац, Бојане Петров о „Хазарском речнику” Милорада Павића и Марка Самарџије о Његошу и Рајку Петрову Ногу. Тема рубрике „Сведочанства” је живот и књижевни опус недавно преминулог члана Уредништва „Летописа Матице српске” Зорана Ђерића кроз текстове: Јелене Марићевић Балаћ, Милене Кулић, Луке Кецмана и Ивана Негришорца. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милуника Митровић, Александар Гајић, Сања Перић, Дајана Лазаревић, Вукашин Марић, Маријана Јелисавчић Карановић и Снежана Кесић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVII–2 за 2024. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Дејана Средојевића, Ђорђа Шуњеварића, Иване Мишкељин, Марије Вучковић, Тање Танасковић, Бојане Вељовић Поповић, Соње Филиповић, Богларке Сабо Лаки и Тимее Тот Јухас. За „Хронику“ писали су Твртко Прћић, Гордана Штасни, Петар Буњак и Марта Бјелетић, а за „Критике и приказе“ Јасмина Грковић-Мејџор, Миливој Алановић, Стефан Милошевић и Мирјана Петровић-Савић.

На самом почетку зборника објављен је текст Јасмине Грковић-Мејџор „Поводом стогодишњице рођења академика Павла Ивића (1924–2024)“ у којем се наводи:

„Међу бројним уредничким пословима Павла Ивића почасно место при пада ‘Зборнику Матице српске за филологију и лингвистику’, часопису који је водио скоро четрдесет година, од 1963. све до своје смрти 1999. Обликовао је профил часописа, који је од оснивања био међународног карактера, подсти цао дијалог између различитих теоријско-методолошких приступа у истра живању језика и био тематски отворен, те су у њему објављивани прилози из опште лингвистике, историјске, типолошке и компаративне лингвистике, етимологије, дијалектологије, контактне и контрастивне лингвистике, оно мастике и др., са фокусом пажње на славистичким питањима и посебно на српском језику у синхроној и дијахроној перспективи, како на стандардном језику и књижевним идиомима у прошлости, тако и на дијалектима српског језика. На нама је да ово завештање памтимо и поштујемо и да, у светлој успо мени на Павла Ивића и његово дело, наставимо његовим трагом“.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Матица српска, са својим готово двовековним искуством трајања у различитим историјским околностима, саборно је и светосавски тражила, па и сада тражи, истински, на култури заснован дух слободе, једнакости и братства целог српског народа. Наша установа окупља вредне и креативне људе који, попут правих пчела радилица, могу имати разноврсне личне и карактерне профиле, несагласна идеолошка и политичка убеђења, различите погледе на свет и одговарајуће вредносне системе. Сви они који су у Матици српској, имају само једну једину заједничку карактеристику и обавезу, а то је љубав, жеља и способност да својим радом доприносе српској култури као целини и да отварају перспективе српског друштва као друштва знања, компетенција и креативности. У свему се можемо разликовати, али је довољна та једна једина ствар да нас држи на окупу и да умом и срцем припадамо Матици српској као најстаријем српском културно-научном друштву. Стога молимо све оне који долазе у Матицу српску да на самом улазу оставе све своје страсти које не стреме измирењу, бољем разумевању и заједничком проналаску најбољих креативних решења.

Сличан поредак ствари волели бисмо да препознамо и у целом српском друштву, у политичком животу и у медијском простору. Последњих година, а нарочито последњих неколико месеци, од страшне погибије невиних грађана на Новосадској железничкој станици 1. новембра 2024, веома је драматична постала супротстављеност и противуречност унутар два пола српског политичко-идеолошког и информативно-медијског простора. Две стране не слушају једна другу, а такво одсуство дијалога шири се из политичког простора и на друге сегменте друштвеног живота, па онемогућују не само нормалну културу дијалога него и елементарне облике функционисања свих чинилаца без којих нема здравог друштва. Овакав ток догађаја угрожава и прети да суспендује основне демократске норме и механизме, што би били процеси који би непоправљиво затровали и уништили нормалне људске односе у српском друштву. Верујемо да су намере учесника студентског покрета усмерене управо на то да укажу на драматичност оваквих догађања.

Уколико је то тако, онда је крајње време да заједнички, договорно и са свесно преузетим обавезама, приступимо умиривању сукоба и да се вратимо уредном грађанском животу. Овај повратак мора бити покренут са јасним договором у погледу будућих догађаја и процеса који би требало да буду изведени с пуном озбиљношћу и посвећеношћу свих нас. Одговорност носилаца власти је у том погледу свакако највећа, али би остале трајне обавезе свих других људи да пажљиво прате процесе који треба да доведу до нормализације стања и пристојног грађанског друштва, а које нужно укључује све демократске структуре и норме понашања, укључујући и културу дијалога.

Матица српске подржава пре свега оне који се залажу за друштво знања, креативности и правде, за друштво засновано на хуманим, правним и моралним нормама. Посебно наглашавамо неопходност строгог поштовања највиших научних и стручних стандарда у области архитектонске, урбанистичке, саобраћајне и привредне изградње, као и нужност доброг, на праву и ентузијазму заснованог функционисања свих јавних, образовних, медицинских, медијских и других установа. Исто тако је неопходно спровести оштру борбу против насиља ма где се оно појавило, као и борбу против корупције која је, нарочито на локалним нивоима власти узела озбиљнога маха, чиме се уништава нада младих људи у будућност српског друштва. Све то, и много шта друго, јесу облици злоупотребе функција на којима су се неки неодговорни појединци нашли, како у систему позиције тако и опозиције. Против таквих појава треба да се сви заједно, без обзира на партијску, политичку или идеолошку припадност боримо и да се са тим злом изборимо.

Апелујемо на све људе добре воље да изађимо из овог медијско-информативног рата, да престанемо да оптужујемо само ону страну преко барикада које нас одвајају, па да заједно најзад почнемо да се понашамо као одговорни грађани и сународници способни да, у демократској атмосфери, са обновљеном културом дијалога, креирамо своју будућност и будућност својих потомака. У оквирима легалног поретка започнимо договоре што пре, јер уколико ова несрећна подељеност и сукобљеност потрају, последице могу постати катастрофалне. Будућност наше деце требало би да нам буде много важнија од личних амбиција, политичких страсти и воље за моћи!

У складу са двовековним трајањем Матице српске, њеним програмом, циљевима и улогом и значајем Светог Саве у градњи и одржању српске духовности и идентитета непримерено је прекидати програм Светосавске академије у Матици српској који се догодио 26. јануара 2025. године, као што је према лицима која су прекинула Светосавску академију недопустива физичка акција од стране појединаца који нису обезбеђење Матице српске нити их је Матица српска ангажовала.

Насиље мора да престане, а дијалог мора да започне.

Председништво Матице српске и део запослених у Матици српској

Већина запослених у Матици српској жели да обавести јавност да подржава захтеве студената у блокади.

Сматрамо да студенти воде протесте са јасном идејом о праведном и на здравим ногама постављеном друштву. Осуђујемо сваки вид насиља, јер оно никоме не доноси добро.

Свесни наше обавезе да делујемо у складу са циљевима Матице који су усмерени ка добробити целог друштва, ограђујемо се од употребе овог саопштења за било какве страначке активности.

Већина запослених у Матици српској

У понедељак, 26. јануара 2025. године, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Ове године беседник је био проф. др Драгиша Бојовић. У музичком делу програма учествовали су тенор др уметности Горан Стргар и др уметности Давид Клем, који су извели Светосавску химну. Након обраћања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, проф. др Драгиша Бојовић је у беседи „Завештање Светога Саве“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности. Првак Народног позоришта у Суботици, Милош Станковић, казивао је делове из беседе „Борба за веру“ Светог Николаја Велимировића. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао Гласник Матице српске за исељеништво бр. 1 за 2024. годину. Гласник Матице српске за исељеништво је нова периодична публикација која је покренута у оквиру рада Одбора за исељеништво Матице српске. Његов главни и одговорни уредник је проф. др Владимир Гречић. Сврха новог часописа је свестрано информисање домаће и иностране јавности о научноистраживачким подухватима у матичној држави и исељеништву, као и успостављање и унапређивање сарадње између научне заједнице матичне државе и научних заједница земаља са српским ствараоцима. Главни фокус ове публикације је на следећим тематским областима: (а) генеза и савремени процеси међународних миграција становништва и њихове импликације на Србију, са посебним нагласком на културноисторијским истраживањима сеоба Срба новијег доба; (б) актуелно стање и процеси у области научног и уметничког стваралаштва српског исељеништва широм света. Часопис се бави проблемима институционалних, друштвених и политичких изазова са којима се Србија и Срби суочавају. Покретање овог научног часописа је својеврсни допринос развоју сазнања о српском исељеништву, али и допринос друштвеном развоју Србије, као и помоћ у решавању проблема са којима се суочавају наше друштво и наши сународници широм света.

У првом броју часописа радове су објавили: проф. др Владимир Гречић, проф. др Даница Шантић, др Бобан Ковачевић, др Милица Ланговић, др Драгомир Раденковић, проф. др Гордана Пешаковић, проф. др Миленко Д. Карановић, др Љиљана Чабрило Благојевић, др Ивана Ж. Петковић, мср Ивона Кнежевић, Марко Лопушина и протојереј ставрофор др Мирослав Симијоновић.

У петак, 17. јануара 2025. године у 18 часова, у Банатском Карађорђеву представљени су богата историја, савремена делатност и задужбинарска традиција Матице српске која у нашој култури, науци и традицији представља идентитетску институцију и траје готово 200 година. Овај догађај одржан је у оквиру 26. по реду манифестације „Карађорђевачка прела“, а на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Житиште. Најпре је мр Драган Тубић, стручни сарадник у Лексикографском одељењу, говорио о настанку и мисији, развоју, деловању и значају Матице од њеног оснивања 1826. године до последње деценије 20. века. Нарочито је било помена о „Летопису Матице српске“, најстаријем живом књижевном часопису на свету. После тога публици се обратила др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, и упознала присутне са данашњом организационом структуром институције, њеним главним активностима, наградама које додељује, програмом, циљевима и свеукупним доприносом развоју српског друштва и културе. Напослетку је др Јелена Веселином, управник послова Матице српске, говорила о задужбинама и задужбинарској традицији ове установе. Она се осврнула на настанак и рад најзначајнијих задужбина Матице српске и говорила о њиховом карактеру и континуираном проширивању добротворних циљева у чију сврху су осниване. Посебна пажња посвећена је тренутним поступцима реституције. Сва три излагања пратиле су и пригодне презентације. Госте је, у име домаћина, најавила и поздравила госпођа Весна Ћук, председница удружења „Карађорђевачка прела“. Овај догађај пратила је бројна и заинтересована публика међу којом је био знатан број младих школског узраста.

Истог дана, а пре поменутих предавања о Матици српској, генерални секретар Матице, др Милан Мицић, одржао је радионицу с децом из ОШ „Никола Тесла“ из Банатског Карађорђева. Током радионице деца су износила своја сазнања и стицала нова о настанку њиховог родног места које постоји више од 100 година.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72–2 за 2024. годину. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: др Миодраг Лома, др Александра Попин, др Виолета Јањатовић, др Радмило Маројевић, др Анжела Прохорова, др Младен Јаковљевић, др Марија Слобода, др Милена Владић Јованов, др Горан Коруновић, др Драган Бошковић, др Драгана Бедов, др Гордана Вулевић, мср Драгана Јовановић, др Михајло Пантић, др Софија Матић, др Марко Аврамовић, др Немања Каровић, др Владан Бартула, др Миљан Попић, Ђорђе Перић, мср Растко Лончар, мср Јелена Филиповић, мср Владимир Папић, мср Милица Софинкић, др Бранко Вранеш, др Ана Козић, др Драган Хамовић, др Часлав Николић, др Милица Ћуковић, мср Сања Перић, др Луна Градинћак и мср Александра Шекеровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.