У оквиру пројекта Матица српска: у сусрет публици, који Матица српска реализује у сарадњи са мрежом културних станица, у четвртак 20. јуна са почетком у 19 часова, у Културној станици „Барка” на Клиси одржано је предавање о Аници Савић Ребац, једној од најобразованијих жена ХХ века. О значају породице Милана Савића, Аничиног оца који је обележио велики део њеног живота, за развој Матице српске и Летописа Матице српске крајем XIX и у првој половини XX века, њеном песничком и есејистичком делу, љубавима, те научним и књижевним интересовањима говориле су: мср Сања Перић, докторанд на Одсеку за српску књижевност Филозофског Факултета у Новом Саду, и др Светлана Милашиновић, секретар Редакције Летописа Матице српске.

У среду, 19. јуна 2024. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске представљене су две књиге које је издао Општински одбор Српског просветно-културног друштва ,,Просвјета“ Гацко. Тим поводом било је речи о делу „Знаменити Херцеговци кроз историју“, које представља зборник радова са научног скупа историчара „Ћоровићеви сусрети 2023. године”, као и о „Монографији рудника и термоелектране Гацко”. Овај догађај одржан је у сарадњи Матице српске са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Видак Тодоровић, члан Извршног одбора Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. У име издавача, обратио се Драгутин Драго Паповић, члан Одбора СПКД ,,Просвјета“ Гацко и Друштва за очување села „Земљом херцеговом“. Он је изнео историјат Одбора „Просвјете“ у Гацком као и преглед активности овог друштва у последњих годину дана. Своје утиске о књизи „Знаменити Херцеговци кроз историју“ говорио је др Милан Мицић, који је представио ауторе и обрађене теме у овом зборнику. Професор Радомир Вучковић, члан Одбора СПКД ,,Просвјета” Гацко и Друштва за очување села „Земљом херцеговом“, као уредник представљених издања, осврнуо се на лик и дело Саве Владиславића и детаљније говорио о „Монографији рудника и термоелектране Гацко” која је написана поводом 70 година производње угља и 40 година производње електричне енергије у Гацком.

Овај догађај помогло је Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Synaxa” је научни часопис на чијим се страницама аутори труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У новом двоброју (12/13 – 2023) налазе се преведени текстови из области друштвено-хуманистичких наука и уметности које потписују: Бојан Јовић, Милош Ковић, Светлана Жунић и Љубиша Ракић, Татјана Катић, Ивана Б. Перковић, Зоран Чворовић, Александар Васић, као и приказ књиге „Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства” (Владимир Симић, 2022) који је написала Александра Человски. Посебан сегмент овог двоброја јесте In memoriam Радивоју Довниковићу који је написао Ђорђе Матић.

Уредништво је радило у следећем саставу: Часлав Оцић (главни уредник), Борис Милосављевић, Душан Рњак, Катарина Томашевић (чланови), Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва).
Преводилац: Ана Селић
Лектор: Ана Селић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи
Електронско издање новог броја можете погледати овде.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (12-13/2023) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Бранка Ћопића, Радомира Андрића, Горана Петровића и Миодрага Раичевића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Јована Делића о Андрићу и Гоји, те Горане Раичевић о Милошу Црњанском. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је тексту „Кратка историја спина” Слободана Рељића, „Змајевој награди Матице српске” и њеном добитнику Миодрагу Раичевићу кроз прилог Јована Делића и беседу лауерата, те књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Горану Петровићу кроз текстове: Младена Шукала, Јелене Марићевић Балаћ, Мине Ђурић и Биљане Турањанин Николопулос. Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Сара Здравковић, Славко Гордић, Ненад Станојевић, Владимир Гвозден, Јелена Марићевић Балаћ, Дана Хучкова и Бранислава Дилпарић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Персида Бошковић, Иван Филиповић, Љубица Јанков, Оливера Кривошић, Новица Петровић, Драган Пурешић, Милана Тодоресков и Јована Стокић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У среду 12. јуна 2024. године у Свечаној сали Матице српске, одржано је предавање „Природни циклуси, равнотежа и човек”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега је уводну реч дао проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Предавање је одржао проф. др Александар Петровић, са Универзитета у Београду, Филолошког факултета.
Предавање је било посвећено трагању за повезаношћу природних циклуса небеске механике с антрополошким и историјским ритмовима. Проф. Петровић се осврнуо на Миланковићеве циклусе који су егзактно, кроз борбу супротности хладних и топлих доба, осунчавања и затамњења, показали сагласност астрономске и земаљске динамике. Небеска механика и њена игра небеских тела, вечни плес симетрије и хармоније, савршени покретач живота, од пресудног је утицаја на природну средину и промене услова живота.

Истакао је да култивисање човека кроз схватање повезаности свих циклуса почива на схватању односа који владају на небу и усклађивању живота у свету с космичким токовима. Круг је основни облик из кога настаје култура. И астрономија, као и пољопривреда имају смисла тек на основу схваћених циклуса који космичко време хармонизују с људским. Изван циклуса у било ком смислу нема идентитета, јер само у кругу почетак и крај су исто док њихова разлика ствара ефемерне слике историјског времена. У прстену догађања човек се налази у средишту промена, заокружује их у свести, огледа се и повезује с њима, схвата их као поредак и налази себе у природи ствари.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Младе и талентоване сестре, Јелена Зидарић Зечевић и Милица Зидарић, приредиле су 5. јуна новосадској публици диван концерт – „Вече посвећено Шопену”, чиме су означиле почетак летње паузе за Музичке вечери Матице српске. Сестре Зидарић рођене су у Шапцу, где су започеле музичко образовање, те у раним годинама биле примећене као велики таленти. Њихово је усавршавање пропраћено бројним стипендијама, наградама, наступима у земљи и иностранству. Јелена (рођ. 1995) докторски уметнички пројекат под насловом „Особености музичког израза Фредерика Шопена и њихова специфична улога у приступу интерпретацији одабраних клавирских комада” одбранила је 28. јануара 2024. године на Факултету музичких уметности у Београду. Милица (рођ. 1991), на истом факултету, одбранила је докторски уметнички пројекат „Креирање уметничке интерпретације 24 прелида Сергеја Рахмањинова”. Поред вредног рада код заједничког ментора, редовног професора Бранка Пенчића са ФМУ, сестре су похађале мастеркласове на Музичкој академији у Бреши, у класи професора Рубена Далибалтајана, као и бројне друге семинаре код међународно признатих уметника. Наступају соло и у клавирском дуу. Тешко је издвојити њихова најистакнутија достигнућа; можемо кратко рећи да су вишеструки лаурети Републичког такмичења ученика музичких и балетских школа, Међународног такмичења „Даворин Јенко”, Фестивала музичких и балетских школа Србије, као и да су наступале у престижним салама попут Музичке галерије Коларчеве задужбине, Галерије Српске академије наука и уметности, Установе „Гварнеријус”, сале Народне библиотеке Србије. На задовољство наше публике, овом списку придружила се и Свечана сала Матице српске у којој су сестре Зидарић маестрално одсвирале одабрана дела Фредерика Шопена. Композиције бржег темпа и разиграног стила за које се одлучила млађа сестра Јелена отвориле су концерт, док смо у другом делу слушали и неке елегичне ноте у извођењу старије Милице. Шабачки ученици имају срећу што могу да уче од виртуоза какве су сестре Зидарић, обе ангажоване у наставном кадру МШ „Михаило Вукдраговић”. Уколико сте „Вече посвећено Шопену” пропустили, можете га послушати у видео-архиви на Youtube каналу Матице српске.

У уторак, 11. јуна 2024. године, у Матици српској одржана је промоција књиге Средоја Новића „Од Детлака до Ист Ривера“ (Бесједа, Бањалука 2023). Промоција је одржана у организацији Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Младен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији. О књизи су говорили господин Синиша Каран и господин Ненад Новаковић, а обратио се и аутор књиге. Књига „Од Детлака до Ист Ривера“ аутобиографско је дело Средоја Новића, које говори о бурним социјалним, политичким и економским збивањима на овим просторима у којима је и сам учествовао. Аутор књиге је био министар цивилних послова у Савјету министара, директор Агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине и министар унутрашњих послова Републике Српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и Матица српска организовали су у петак 7. јуна 2024. године 5. Симпозијум о можданом удару, који је одржан у Матици српској.

Симпозијум су осмислили и реализовали проф. др Петар Сланкаменац и проф. др Жељко Живановић.

Бројни учесници имали су прилике да послушају преко тринаест излагања у оквиру којих су представљена најновија истраживања и праксе, након чега су размењена искуства и дате препоруке за будуће практичаре и истраживаче.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 7. јуна 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање проф. др Александра Наумова, почасног члана Матице српске. Присутне је на самом почетку поздравио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а потом је проф. др Александар Наумов одржао предавање „Трагови старе српске културе у Пољској“.
Александар Наумов (1949), рођен је у Орнети у Пољској, у породици православног свештеника. Универзитетске студије из области словенске филологије завршио је на Јагелонском универзитету у Кракову (1966-71). На истом универзитету обављао је и научну и наставну делатност (од 1971), а од 1995. предавао је и на Универзитету Адам Мицкјевич у Познању. Радио је као лектор у Београду (1974-77) и Пизи (1980-84) и као гостујући предавач на Универзитету у Ђенови (1984-85), Јејлу (1988), Берклију (1991, 2000) и Универзитету Ка Фоскари (1996) у Венецији, где је потом радио као редовни професор од 2003. до 2019. године на предметима: српски и хрватски језик, књижевност и култура, словенска филологија, црквенословенска књижевност, историја источноевропских цркава. Након пензионисања изабран је за почасног професора на истом универзитету. Аутор је бројних текстова из области књижевности и културе православних Словена у ширем периоду од 9. до 18. века. Члан је Академије Амброзијана у Милану и Супрасаљске академије у Пољској и носилац више државних и црквених одликовања за заслуге у истаживању словенских језика и култура – Златна медаља Марина Дринова Бугарске Академије наука, почасни докторат Универзитета у Софији, Орден светог цара Константина Српске православне цркве.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 5. јуна с почетком у 12 часова у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књига објављених у едицији „Прва књига Матице српске“ у издавачкој 2023. години. Представљени су дебитантски наслови Тамаре Пантовић „Путописи (из обећане земље)“, Стевана Јовићевића „Искушавања идентитета“ и Владимира Папића „На жанровској размеђи ране модерности“. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Фрања Петриновић, главни уредник едиције. О књигама су говорили Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Ленка Настасић, а програм је водила Милена Кулић.

Овогодишњу едицију уређивали су Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Весна Капор и Виолета Митровић. До сада су у овој едицији објављена 294 рукописа.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.