У оквиру „Музичких вечери Матице српске”, у среду 13. 11. од 18h, клавирски реситал одржао је Богдан Спасић, добитник награде из задужбинских фондова Матице српске, мастерант на Академији уметности у Новом Саду. Богдан Спасић, студент у класи проф. Дориана Лељака, клавир свира од своје шесте године, и од самог почетка је примећен као изузетан таленат, што су потврдиле бројне награде, стипендије и наступи којима се до сада може похвалити. Као прворангирани студент Академије награђен је стипендијом Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду – ушавши међу десет најуспешнијих студената Универзитета у својој генерацији. У фебруару 2024. као трећерангирани на пољу уметности, а у конкуренцији свих универзитета у земљи, постаје добитник стипендије и награде „Доситеј Обрадовић”. У периоду од 2015. до 2020. године наступао је, као члан камерних ансамбала и као солиста у значајним концертним просторима. У Матици српској извео је програм сачињен од дела Баха, Шумана, Шопена, Дебисија и Шостаковича. Одушевљена публика позвала је уметника на бис, за који је он одабрао композицију Рахмањинова. Млади уметник суверено влада инструментом и с лакоћом из њега „извлачи” богат спектар звукова, од тихих pianissimo преплета који се на публику спуштају попут танане звучне чипке, до готово застрашујуће грмљавине fortissimo деоница, при којима Богдан задржава сву елеганцију покрета. Изузетан осећај за динамику, држање обележено достојанством и поштовањем према публици, и надасве потпуна посвећеност клавиру, најављују пијанисту великог формата чија је сарадња са Матицом, надамо се, тек започела. Уколико сте концерт пропустили, уживајте у њему на линку.

У уторак, 12. 11. у 19h, у пуној Свечаној сали Матице српске, одржана je промоција књиге „Пучини и његове херионе” ауторке проф. др Милице Стојадиновић, доктора театрологије, оперске првакиње и професорке на Академији уметности у Новом Саду. Ауторка у овој студији указује на посебну пажњу коју је Ђакомо Пучини (1858–1924), до наших дана најизвођенији писац опера, поклонио женским протагонисткињама. Лично тумачећи ликове многих од његових хероина, као водећи сопран, Милица Стојадиновић пружа јединствен увид који комбинује научно истраживање и више од четврт века дуго искуство на „даскама које живот значе”. Сви који су о књизи говорили ову двоструку перспективу истакли су као драгоцену оригиналност. То су, поред ауторке, били секретар Одељења за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић, проф. др Ира Проданов Крајишник и проф. др Живко Поповић, један од рецензената књиге и ментор дисертације по којој је настала.

У музичком делу програма, наступили су студенти соло певања из класе проф. др Милице Стојадиновић и показали велико умеће које је посведочило не само о таленту сваког од њих, већ и о успеху педагошког рада др Стојадиновић. Певали су арије из Пучинијевих опера. Ања Радовић отпевала је „Non ti scordar di me” у улози Ане из опере Вилe. Из опере Боеми чули смо Ђурђицу Бабић у улози Мими и Андријану Петровски у улози Мизете. Милутин Јоцић је у улози Франка из опере Едгар отпевао арију „Questo amor, vergogna mia”, а Никола Баста представио се публици као Ђани Скики, насловни лик трећег дела Пучинијевог Триптиха. Александра Ушумовић као Флорија Тоска отпевала је арију „Vissi d’arte” из Тоске. Изврсну клавирску пратњу солистима је пружила Маја Грујић, којој није било тешко да одвоји време за наступ у Матици српској, иако је одатле директно продужила на други концерт. На крају је публика имала задовољство да погледа снимак примадоне проф. др Милице Стојадиновић у улози Ћо-Ћо сан, хероине опере Мадам Батерфлај. Читава је промоција протекла у духу присности, професионалности и љубави према уметности, која је одликовала све учеснике и оставила изузетан утисак на публику. У бројне похвале које смо чули о књизи можете се уверити и сами, уколико је набавите путем наруџбенице на сајту Матице српске, или личним доласком у наше просторије, сваког радног дана од 8h до 14h. Снимак промоције емитован је уживо и може се погледати на следећем линку.

У Матици српској, у петак 15. новембра 2024. године са почетком у 12 часова и 15 минута, одржано је предавање „Дијалектика духовности и етички императив”. Предавање је одржао др Џернаил Ананд из Чандигара (Индија), председник Међународне академије етике.

Др Џернаил Синг Ананд, председник Међународне академије за етику, аутор је 170 књига о енглеској поезији, укључујући књиге из области белетристике, публицистике, филозофије и духовности. Недавно му је Академија филозофских уметности и наука у Барију доделила награду „Сенека” (Италија, 19.10.2024.). Добитник је и „Повеље Мораве”, велике награде Удружења књижевника Србије у Београду, а име му је уклесано на Песничкој стени у Србији. Почасни је доктор филозофије (Honoris Causa) на Универзитету за инжењерство и менаџмент, Џајпур. Његове најпопуларније књиге су „Лустус: Принц таме” (први еп из трилогије „Махкал”) и „Philosophia de Anand”, дело у десет томова из области филозофије.

Др Ананд је говорио о четири принципа духовности у хиндуизму: Дарма (праведност); Арта (просперитет, економске вредности); Кама (задовољство, љубав, психолошке вредности); и Мокша (ослобођење, духовне вредности, самоспознаја итд.). Мокша значи спасење из овоземаљског циклуса живота и смрти, што је могуће само са добром кармом.

Поздравне речи гостима и публици упутили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Маја Херман Секулић, потпредседница Међународне етичке академије.

Предавање је одржано наенглеском језику, уз обезбеђен превод, а можете га погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 15. новембра 2024. године у Свечаној сали Матице српске одржан је трећи научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. У интердисциплинарном научном скупу учествовали су: др Јована Касаш: Дунђерске – жене хуманитарке, др Весна Димитријевић: Учешће Лазара и Гедеона Дунђерског у политичком животу, Вера Коњовић: Име које није на продају – Сећање на Теодору и Душана Дунђерски, мр Павле Б. Орбовић: Поседи породице Дунђерски под ударом аграрне реформе после Другог светског рата, др Јелена Веселинов: Право и правда у случају Хотел Лазара Дунђерског, др Слобода Мидоровић: Два таласа национализације имовине Ђоке Дунђерског и ограничени домашај реституције, др Милан Мицић: Задужбинско имање Богдана Дунђерског (1944-1946) и мср Ивона Кнежевић: Дворци породице Дунђерски – заштићена културна добра.

Оправдано су били одсутни проф. др Ференц Немет: Допринос др Гедеона Дунђерског развоју авијатике у Краљевини СХС, проф. др Аница Драганић и доц. др Мариа Силађи: Пивара Лазара Дунђерског у Чибу и мр Зоран Суботички: Лаза Костић и породица Дунђерски.

Овај трећи по реду научни скуп, имао је за циљ да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут права, историје, историографије и драгоцених личних сећања. Планирано је објављивање зборника радова са научног скупа са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски додатно обогатио и употпунио издавачку делатност Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 15. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2024. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“ или за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.