Из штампе је изашао Гласник Матице српске за исељеништво бр. 1 за 2024. годину. Гласник Матице српске за исељеништво је нова периодична публикација која је покренута у оквиру рада Одбора за исељеништво Матице српске. Његов главни и одговорни уредник је проф. др Владимир Гречић. Сврха новог часописа је свестрано информисање домаће и иностране јавности о научноистраживачким подухватима у матичној држави и исељеништву, као и успостављање и унапређивање сарадње између научне заједнице матичне државе и научних заједница земаља са српским ствараоцима. Главни фокус ове публикације је на следећим тематским областима: (а) генеза и савремени процеси међународних миграција становништва и њихове импликације на Србију, са посебним нагласком на културноисторијским истраживањима сеоба Срба новијег доба; (б) актуелно стање и процеси у области научног и уметничког стваралаштва српског исељеништва широм света. Часопис се бави проблемима институционалних, друштвених и политичких изазова са којима се Србија и Срби суочавају. Покретање овог научног часописа је својеврсни допринос развоју сазнања о српском исељеништву, али и допринос друштвеном развоју Србије, као и помоћ у решавању проблема са којима се суочавају наше друштво и наши сународници широм света.

У првом броју часописа радове су објавили: проф. др Владимир Гречић, проф. др Даница Шантић, др Бобан Ковачевић, др Милица Ланговић, др Драгомир Раденковић, проф. др Гордана Пешаковић, проф. др Миленко Д. Карановић, др Љиљана Чабрило Благојевић, др Ивана Ж. Петковић, мср Ивона Кнежевић, Марко Лопушина и протојереј ставрофор др Мирослав Симијоновић.

У петак, 17. јануара 2025. године у 18 часова, у Банатском Карађорђеву представљени су богата историја, савремена делатност и задужбинарска традиција Матице српске која у нашој култури, науци и традицији представља идентитетску институцију и траје готово 200 година. Овај догађај одржан је у оквиру 26. по реду манифестације „Карађорђевачка прела“, а на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Житиште. Најпре је мр Драган Тубић, стручни сарадник у Лексикографском одељењу, говорио о настанку и мисији, развоју, деловању и значају Матице од њеног оснивања 1826. године до последње деценије 20. века. Нарочито је било помена о „Летопису Матице српске“, најстаријем живом књижевном часопису на свету. После тога публици се обратила др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, и упознала присутне са данашњом организационом структуром институције, њеним главним активностима, наградама које додељује, програмом, циљевима и свеукупним доприносом развоју српског друштва и културе. Напослетку је др Јелена Веселином, управник послова Матице српске, говорила о задужбинама и задужбинарској традицији ове установе. Она се осврнула на настанак и рад најзначајнијих задужбина Матице српске и говорила о њиховом карактеру и континуираном проширивању добротворних циљева у чију сврху су осниване. Посебна пажња посвећена је тренутним поступцима реституције. Сва три излагања пратиле су и пригодне презентације. Госте је, у име домаћина, најавила и поздравила госпођа Весна Ћук, председница удружења „Карађорђевачка прела“. Овај догађај пратила је бројна и заинтересована публика међу којом је био знатан број младих школског узраста.

Истог дана, а пре поменутих предавања о Матици српској, генерални секретар Матице, др Милан Мицић, одржао је радионицу с децом из ОШ „Никола Тесла“ из Банатског Карађорђева. Током радионице деца су износила своја сазнања и стицала нова о настанку њиховог родног места које постоји више од 100 година.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72–2 за 2024. годину. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: др Миодраг Лома, др Александра Попин, др Виолета Јањатовић, др Радмило Маројевић, др Анжела Прохорова, др Младен Јаковљевић, др Марија Слобода, др Милена Владић Јованов, др Горан Коруновић, др Драган Бошковић, др Драгана Бедов, др Гордана Вулевић, мср Драгана Јовановић, др Михајло Пантић, др Софија Матић, др Марко Аврамовић, др Немања Каровић, др Владан Бартула, др Миљан Попић, Ђорђе Перић, мср Растко Лончар, мср Јелена Филиповић, мср Владимир Папић, мср Милица Софинкић, др Бранко Вранеш, др Ана Козић, др Драган Хамовић, др Часлав Николић, др Милица Ћуковић, мср Сања Перић, др Луна Градинћак и мср Александра Шекеровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 106 за 2024. годину. У овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ радове објавили др Надија Андрејчук, др Синиша Атлагић, др Олег Аронсон, др Јулија Валијева, др Јасмина Војводић, др Љуба Јургенсон, др Денис Карпов, др Анатолиј Корчински, мср Софја Кримска, мср Марија Кувекаловић, др Иља Кукуј, др Татјана Леонтјева, др Оксана Микитјук, др Михаил Павловец, др Валентина Паризи, др Јелена Петровска, др Јулија Подлубнова, мср Карина Разухина, мср Ана Родионова, др Станислав Савицки, др Владимир Фешченко, др Елиан Фице, мср Јелизавета Хереш, др Јенс Херлт, др Кристијан Цендер, др Жозефин фон Цитцевич, др Јаков Чечњов и др Василиса Шљивар.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је нова књига из Едиције „Језичка баштина“ – Јован Поповић, „Српска граматика или писменица“ (1843). Приређивачи су проф. др Исидора Бјелаковић и мср Бранислав Веселиновић. Рецензенти књиге су проф. др Ирена Цветковић Теофиловић и др Ана Мацановић, а сарадници на приређивању грађе студенти србистике на Филозофском факултету у Новом Саду: Аманда Алимановић, Ана Бура, Нада Гајић, Бернадет Ђере, Анастасија Костић, Теодора Куртиновић, Алексадра Марјановић, Санела Миленовић, Милица Мишковић, Анастасија Новаковић, Гордана Тривуновић и Хелена Шћопуловић. Књига је добила награду Фестивала хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“ за фототипско издање.

Књига „Српска граматика или писменица“ (1843) Јована Поповића, свештеника, учитеља, уредника неколико периодичних публикација, једна је у низу граматика српског језика (са данашњег аспекта – доситејевског), написана током постојања језичког фронта између вуковаца и традиционалиста. Будући да је текст овог изузетно значајног дела писан на језику, писму и правопису који нису транспарентни савременом читаоцу – на доситејевском типу језика, дело је транскрибовано савременом ћирилицом. Реч је истовремено и о фототипском издању које прати транскрипт, а интерпретација текста олакшана је речником мање познатих речи. На тај начин, сачувана је аутентичност изворног језичког израза. Поред наведеног, у уводном делу издања дат је преглед живота и рада аутора, те стручни коментари о графији, правопису и примењеним транскриптивним решењима. Приређена публикација састоји се из три дела. У уводу су дати подаци о животу и раду Јована Поповића (1819−1886) и његовим филолошким поставкама. Након тога, следи поглавље са исцрпним напоменама о начину транскрипције овог дела. Централни део публикације представља сам транскрибован текст, који прати текст оригинала. Књига се завршава речником мање познатих речи, без којег би ширем кругу читалачке публике праћење и рецепција текста били у знатној мери отежани.

Књига представља резултат рада на пројекту „Писци предстандардног периода српског књижевног језика и њихова дела“ који финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије. Штампање ове књиге финансирало је Министарство културе Републике Србије.