Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Илије Лакушића, Перице Маркова, Боје Пижурице, Сунчице Денић, Владимира Б. Перића, те преводи прозе Збигњева Мастернака и Ени Пру. Рубрика „Есеји” доноси текстове Ленке Настасић о „Житију Петра Великог” Захарија Орфелина, Лазара Букве о поезији Радомира Продановића и Милене Благојевић о поезији Владислава Петковића Диса. Тема рубрике „Сведочанства” су „Објављеније о Сербској летописи” из 1823. из пера Лазе Чурчића и запис Славка Гордића „Писци, књиге, послови и дани”. Рубрика „Поводи” посвећена је Збигњеву Херберту о којем пишу Јелена Марићевић Балаћ и Сања Перић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Светлана Шеатовић, Слађана Миленковић, Драгољуб Перић, Милан Радоичић, Милана Поучки, Луна Градиншћак, Марија Цветићанин и Жаклина Дувњак Радић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Овај двоброј отвара 200. годишњицу богатог књижевног живота „Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи, који континуирано излази од 1824. године. Сличних примера у свету има веома мало, а могли бисмо поменути пре свега часопис „The Yale Review”, који у САД, у Њу Хејвену (Конектикат), излази од 1819. године, али је постао књижевни часопис тек 1911. године. Због тога са поносом можемо рећи како српска култура има један необичан, чудесан феномен којим се можемо поносити.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка