Градoви и државе

Летопис Матице српске је од самог свог почетка чврсто повезао више градова и културних центара, као што су: , , , , . Уређивање и штампање часописа извођени су на следећи начин:

·уређивање у Новом Саду а штампање у Будиму (1824–1830);
·уређивање у Пешти а штампање у Будиму (1831–1834, 1838–1850, 1854–1863);
·уређивање и штампање у Пешти (1837–1838);
·уређивање у Бечу а штампање у Будиму (1850–1854);
·уређивање у Сремским Карловцима а штампање у Новом Саду (1929–1930, 1936);
·а најдуже је трајало уређивање и штампање у Новом Саду (1865–1929, 1931–1935. и од 1936. до данас).

Својим излажењем, уређивањем и штампањем Летопис је здружио неколико националних културних центара, а ширином дистрибутивне, читалачке мреже објединио многе просторе где су живели и живе читаоци овог часописа. То су најчешће Срби, али и припадници других јужнословенских и словенских народа, као и научници – србисти, југослависти и слависти, затим преводиоци, или људи заинтересовани за српску књижевност и културу. Такве читаоце овог часописа током XIX века најчешће налазимо на територији Аустријског / Аустроугарског царства, Кнежевине / Краљевине Србије, Кнежевине / Краљевине Црне Горе, Турског / Османског царства, Русије, Француске, Швајцарске, Немачке и других земаља. Летопис је допирао и до многих научних установа са којима је Матица српска обављала размену публикација, а овакав вид комуникације је започет са Руском академијом наука из Петрограда 1832. године. Временом је током XX и XXI века изграђен веома разгранат систем размене са многим књижевним, научним и стручним центрима, те са многим националним, универзитетским и институтским библиотекама широм света са којима

, преко

, остварује размену публикација. Реч је о културним и научним установама које континуирано исказују интересовање за српску књижевност, науку и културу, а та комуникација обухвата не само европске него и ваневропске државе и културе. Осим ове доступности часописа у папирном издању, од 2005. године Летопис Матице српске је доступан и на интернет страници Матице српске, па је тако знатно проширио своју читаност широм света.