Летопис Матице српске је од самог свог почетка чврсто повезао више
градова и културних центара, као што су:
Нови Сад - Некад
Нови Сад - Сад
,
Будим - Некад
Будимпешта - Сад
,
Пешта - Некад
Будимпешта - Сад
,
Беч - Некад
Беч - Сад
,
Сремски Карловци - Некад
Сремски Карловци - Сад
.
Уређивање и штампање часописа извођени су на следећи начин:
·уређивање у Новом Саду а
штампање у Будиму (1824–1830);
·уређивање у Пешти а
штампање у Будиму (1831–1834, 1838–1850, 1854–1863);
·уређивање и штампање у
Пешти (1837–1838);
·уређивање у Бечу а
штампање у Будиму (1850–1854);
·уређивање у Сремским
Карловцима а штампање у Новом Саду (1929–1930, 1936);
·а најдуже је трајало
уређивање и штампање у Новом Саду (1865–1929, 1931–1935. и од 1936. до
данас).
Својим излажењем, уређивањем и штампањем Летопис је здружио неколико
националних културних центара, а ширином дистрибутивне, читалачке мреже
објединио многе просторе где су живели и живе читаоци овог часописа. То
су најчешће Срби, али и припадници других јужнословенских и словенских
народа, као и научници – србисти, југослависти и слависти, затим
преводиоци, или људи заинтересовани за српску књижевност и културу.
Такве читаоце овог часописа током XIX века најчешће налазимо на
територији Аустријског / Аустроугарског царства, Кнежевине / Краљевине
Србије, Кнежевине / Краљевине Црне Горе, Турског / Османског царства,
Русије, Француске, Швајцарске, Немачке и других земаља. Летопис је
допирао и до многих научних установа са којима је Матица српска обављала
размену публикација, а овакав вид комуникације је започет са Руском
академијом наука из Петрограда 1832. године. Временом је током XX и XXI
века изграђен веома разгранат систем размене са многим књижевним,
научним и стручним центрима, те са многим националним, универзитетским и
институтским библиотекама широм света са којима
, преко
, остварује размену публикација. Реч је о
културним и научним установама које континуирано исказују интересовање
за српску књижевност, науку и културу, а та комуникација обухвата не
само европске него и ваневропске државе и културе. Осим ове доступности
часописа у папирном издању, од 2005. године Летопис Матице српске је
доступан и на интернет страници Матице српске, па је тако знатно
проширио своју читаност широм света.