Јаков Игњатовић, књижевник, политичар, адвокат, национални радник
(Сентандреја, 1822 – Нови Сад, 1889). Активно је учествовао у српском покрету 1848. (члан
Главног одбора Војводине). После разилажења са српским вођством је ухапшен, а када је
пуштен на слободу био је уредник Весника, званичног листа Војводине. Прешао је у Београд
(1849) као помоћник уредника Српских новина. Живео је у Панчеву, па у Пешти
(полуилегално, због антиаустријских ставова). Уређивао је Летопис (1854–1856), где је
објавио документе из историје
Сентандреja - Некад
Сентандреja - Сад
, погледе на историју српског народа, огледе о
стању српске књижевности и историјски роман Ђурађ Бранковић. Био је у средишту
романтичарског круга у Новом Саду, зачетник реализма у српској књижевности и
најистакнутији романсијер те епохе.