Јован Ђорђевић

Јован Ђорђевић, професор, оснивач српских позоришта (Сента, 1826 – Београд, 1900). Био је професор новосадске гимназије (1852–1858), позоришни радник, секретар Матице српске

и уредник Летописа (1858–1859). За уредника и секретара изабран је 7. децембра 1857, а послове преузео 1. марта 1858. Издао је свега три свеске овог угледног часописа, давши му нов правац. Нападали су га због правописних новѝна и прогресивног духа па је био приморан да поднесе оставку (1859). Био је активан у омладинским дружинама (са С. Милетићем уредио је алманах Славјанка, 1847) и у српском покрету 1848/1849. Уређивао је Српски дневник (1859–1864). Радио је на реорганизацији Матице српске и Летописа. Водио је Српско народно позориште

у Новом Саду од 1861. до 1867. године. У том периоду афирмисао је романтичарску драму (Ђ. Јакшић, Л. Костић), реалистичка дела Ј. Игњатовића, критички реаговао на једностраности романтичарске лирике. По преласку у Београд октобра 1868, одлучујуће је утицао на оснивање Народног позоришта

(од 1870. је његов драматург). Био је и на значајним државним функцијама у Србији.