Јован Хаџић (књижевно име Милош Светић), песник, преводилац, правник,
(Сомбор, 1799 – Нoви Сад, 1869). Био је један од оснивача
(1826) и њен први
председник (1826—1831). Залагао се за пресељење Матице српске из Пеште у
Нови Сад - Некад
Нови Сад - Сад
, а
када је то учињено у пролеће 1864, изабран је за њеног потпредседника. Творац је државних
закона у Кнежевини Србији, уредник алманаха Голубица (1839–1844). Био је у дуготрајном
сукобу с Вуком Караџићем око језика и правописа. Након смрти Ђорђа Магарашевића, у
„Објавленију” 20. фебруара 1830. саопштено je да уредништво Летописа преузима Јован
Хаџић (Милош Светић). Уредио је пет свезака Летописа (1830–1831). Држећи се старог
програма, померио је само класификацију (рубрицирање) прилога, придев у наслову
часописа Сербска заменио са Сербскій. Био је један од најобразованијих Срба прве половине
XIX века. Поред овладавања разноврсним гранама наука, знао је немачки, латински, грчки,
мађарски, француски, италијански и енглески језик.