Јован Хаџић / Милош Светић

Јован Хаџић (књижевно име Милош Светић), песник, преводилац, правник, (Сомбор, 1799 – Нoви Сад, 1869). Био је један од оснивача Матице српске

(1826) и њен први председник (1826—1831). Залагао се за пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад

Нови Сад - Некад

Нови Сад - Сад

, а када је то учињено у пролеће 1864, изабран је за њеног потпредседника. Творац је државних закона у Кнежевини Србији, уредник алманаха Голубица (1839–1844). Био је у дуготрајном сукобу с Вуком Караџићем око језика и правописа. Након смрти Ђорђа Магарашевића, у „Објавленију” 20. фебруара 1830. саопштено je да уредништво Летописа преузима Јован Хаџић (Милош Светић). Уредио је пет свезака Летописа (1830–1831). Држећи се старог програма, померио је само класификацију (рубрицирање) прилога, придев у наслову часописа Сербска заменио са Сербскій. Био је један од најобразованијих Срба прве половине XIX века. Поред овладавања разноврсним гранама наука, знао је немачки, латински, грчки, мађарски, француски, италијански и енглески језик.