Милан Савић, професор, књижевник, преводилац, позоришни критичар (Нова
Кањижа, 1845 – Београд, 1930). Свестран књижевник (приповетка, драма, поезија),
значајнији је као књижевни критичар и портретист (о С. Милетићу, Л. Костићу, К.
Трифковићу). Један је од уредника новосадских листова Јавор и Стражилово. Имао је
велику улогу у књижевном раду Л. Костића и С. Матавуља. Био је члан
(1867), члан њеног Књижевног одељења (1874), заменик секретара (1877–1895) и секретар
(1895–1911). Уредник Летописа био је од 1896. до 1912. и у њему је успео да обједини
књижевне (белетристичке) и научне радове (историја, филозофија). Уређивао је и Рад и
именик Матице српске, а под његовим уредништвом изашла је и споменица Живот и рад др
Јована Хаџића Светића (1899).