Младен Лесковац

Младен Лесковац, академик, књижевни историчар, есејист, песник (Стари Сивац, 1904 – Нови Сад, 1990). У јесен 1945. задужен је у Комисији за реституцију културних добара из Мађарске за пребацивање Библиотеке Текелијанума

из Пеште

Пешта - Некад

Будимпешта - Сад

у Матицу српску. За непуну деценију управљања Библиотеком

(1945–1954) претворио је ову установу у једну од водећих националних библиотека. Био је професор Филозофског факултета у Новом Саду. Покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик и био му уредник двадесет пет година (1954–1979). Истовремено је био уредник Летописа (1958–1964), а од 1955. и сарадник Енциклопедије Југославије. У време када је био председник Матице српске

(1969–1979) покренуто је неколико нових пројеката: Српски биографски речник, Зборник Матице српске за славистику, Зборник Матице српске за историју, Истраживање Фрушке горе. Током његовог председничког мандата изашао је први том Лексикона писаца Југославије, довршен Речник српскохрватскога књижевног језика, окончан подухват првог издања Српске књижевности у сто књига, покренут Рад Матице српске. Преводио је с мађарског и француског. Део његових књижевноисторијских огледа обухваћен је у три књиге Из српске књижевности. Његова Антологија старије српске поезије, објављена у више издања, остала је главна веза са нашом старијом песничком традицијом.