Радивоје Врховац, слависта, професор (Лаћарак, Срем, 1863 – Нови Сад, 1946). Од 1896.
био је члан
, а од 1908. потпредседник њеног Књижевног одељења.
Објављивао је радове из области педагогије, књижевне историје и филологије, биографске
прилоге, најчешће у Летопису, али и у другим часописима и листовима. На првој скупштини
Матице српске после Првог светског рата (2. IX 1920) изабран је за председника. У време
његовог мандата у Матици српској основана је Матица напредних жена (1920) као посебна
секција; за јавност је отворена
(1922); Управа и Библиотека
Матице српске смештене су у зграду у Новом Саду (1926) у којој је до тада било сиротиште
Завода Марије Трандафил; свечано је обележена стогодишњица Матице српске поводом које
су објављене споменица Матица српска 1826–1926. и албум Српска уметност у Војводини
од доба деспота до уједињења (1927); основан је
(1933). Уредио је
четири књиге Летописа (1930) и један свезак Рада и именика Матице српске (1930). На
скупштини 1935. изабран је за доживотног почасног председника Матице српске.
Свестраних интересовања (књижевност, језик, народно просвјећивање), на националну
културу је гледао као на демократску и социјалну тековину, уз скептичан став према
приликама у Европи и изгледима на мирну сарадњу међу народима.