Теодор Павловић

Теодор Павловић, адвокат, издавач, публициста (Карлово – Милошево, Банат, 1804 – Карлово, 1854). Био је секретар Матице српске

(1832–1847), уредник Летописа од 1832. до 1841. У Летопису се јавио као преводилац (Волтер, Шилер, касније Гелерт, Хорације и др.). Објавио је песме Михаила Витковића из његове заоставштине. Павловићеве белешке су доминирале рубриком „Смесице”, а теме су словенске и српске: о русинским народним песмама и загонеткама, о новим хрватским књижевним делима (Ј. Деркос, Љ. Гај). Он је заправо саопштавао новости из различитих словенских литература и извора. Летопис је отворио за утицај народне поезије, национализацију српске књижевности и романтичарске тенденције у њој. Обновио је рад Матице српске, која је званично забрањена у време Баховог апсолутизма, и успео да уреди њене финансије. Осим уређивања Летописа, покренуо је Сербски народни лист (1835–1848), Сербске народне новине (1838–1848) и алманах Драгољуб (1845–1847). Био је једна од најзначајнијих личности у српској култури и књижевности свога времена.